Novi Pazar – Stranka demokratske akcije Sandžaka oštro je kritikovala licemjerne izjave Rasima Ljajića, koji je iznio netačne informacije povodom izgradnje memorijalnog centra na Hadžetu namjenjenog žrtvama komunističkog režima.
– Izjava Rasima Ljajića vrijeđa najdublja osjećanja Bošnjaka Sandžaka. Netačna i zlonamjerna izjava u vezi izgradnje ovog memorijalnog centra predstavlja direktnu prijetnju državnog vrha, preko svog pokornog glasnogovornika Rasima Ljajića. Ova preteća retorika, puna mržnje sa zlonamjernim formulacijama najavljuje još jednu prljavu izbornu kampanju.
U vrijeme kada se očekuje institucionalno rješenje manjinskih pitanja, zbog čega je neophodno tolerantno razvijanje odnosa prema manjinama, Bošnjaci dobijaju preteću poruku.
– Nije nam jasno da li naručioce ove izjave muči Aćif Efendija ili izgradnja memorijalnog centra kao spomenika komunističkog režima. Dovođenje u vezu izgradnje memorijalnog centra na Hadžetu koji se, napominjemo, isključivo finansira iz dobrovoljnih donacija pojedinaca, sa nezaposlenošću u Novom Pazaru koja je dostigla rekordnu stopu od 53 posto, direktna je zamjena teza, koja ima za cilj prikrivanje izrazito loših rezultata gradske uprave u Novom Pazaru. Ljajić govori o nezaposlenosti i siromaštvu u Novom Pazaru izbjegavajući da kaže da je upravo on, kao vječiti ministar u Vladi (čak 14 godina) i njegova stranka koja je na vlasti u ovom gradu, direktno odgovorna za poguban i krajnje loš život građana ovog grada.
– Javnost treba da zna da se Ljajić odavno odrekao Bošnjaka i Bošnjaštva. Pravo da priča o Bošnjacima jedino ima SDA Sandžaka kao jedina legitimna stranka, koja najiskrenije zastupa interese ove manjinske grupe već 23 godine.
– Budući da je Rasim Ljajić, istog dana kada su raspisani izbori, ničim izazvan, u svojstvu ministra dobio priliku da preko državne televizije na arogantan način vrijeđa najdublja osjećanja Bošnjaka, očekujemo da će i u ovoj kampanji imati na raspolaganju sve državne represivne mehanizme za zastrašivanje Bošnjaka i obračun sa političkim neistomišljenicima, kao što je to radio u svim ranijim izbornim trkama.
(sda)
evoga starac slobo od 800 ljeta sve zna a pojma nema,nemate ni vi iz sda ni sdp
A sta cemo, kad znamo da Bosnjaka, kao nacije, nikad nije bilo. Ni nekakve bosnjacke vere bogumilske?
Evo malo posataka o tome.
Чудно је, да се Ватрослав Јагић усудио оставити поруку, да му није била јасна суштина онога што је писао Константин Филозоф о богумилима – а писао је Константин Филозоф, да су они католици. Ако је истина, да је Јагићу језик у књизи Константина Филозофа био тешко разумљив, могао се послужити другим средњевековним изворима, у којима је, без икакве нејасноће, написано да су богумили – припадници католичке вероисповести. То, дословно, пише у Душановом законику, а неоспорно је, да га је Јагић прочитао. И могао је упутити читаоце на ову одредницу у Душановом законику, што би појаснило и наводну неразумљиву реченицу о богумилима као католицима у делима Константина Филозофа. Но, види се, В. Јагић је био само једна од карика у ланцу кривотворења српске повјести – с циљем да се разбије српско народно ткиво и распарчају српске етничке и повјесне земље.
У трагању за кривотворењем српске повјести, др М. М. Петровић се позива на делове Душановог законика. У њима се истиче опасност за православну веру – она долази од Римокатоличке цркве, чији се свештеници и верници у Душановом законику означавају под називима: Латини, бабуни и богомили. Др М. М. Петровић то објашњава:
„Да би постало јасно од којих јеретика је требало бранити правоверно хришћанство у Србији, неопходно је кренути управо од Душановог законика. Он је својеврсни показатељ – одређено и непосредно указује на јеретике као постојећу опасност, а истовремено и посредно упућује на то, да је иста опасност одраније постојала. Она, као таква, није ишчезла ни у потоњим столећима… У Члану 6. се изричито прописује: ‘О јереси латинској. И за јерес латинску: Хришћани које су обратили у азимство, да се врате опет у Хришћанство. Ако ли се ко нађе да није послушао и није се вратио у хришћанство, да се казни – како пише у Законику светих отаца’. У истом духу је и Члан 7: ‘О јереси латинској. И да постави Црква велика протопопе по свим трговима, да врате хришћане из јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даду заповест, те да се сваки врати у Хришћанство’. А Члан 8 гласи: ‘О латинском попу. И поп латински ако се нађе, да је обратио хришћанина у веру латинску, да се казни по Закону светих отаца’. Уочљиво је, да ‘Душанов законик’ латинску веру не сматра хришћанском, већ јеретичком, а то је у складу са схватањима правоверног хришћанског света, нарочито учених људи Средњег века, који су се одлучно бранили од најезде Латина – мисионара са Запада“.
Не пружа само Душанов законик податке о Римокатоличкој цркви као хришћанској секти – која се зове и боумилском, него су то бележели и писци житија светих и високодостојници Хришћанске цркве. Др М. М. Петровић пише у својим делима, да су католички мисионари са Запада, учестало, долазили у државе с православном вером и ширили свој јеретизам. Томе су се супротстављали и државници (што је јасно написано и у Душановом законику) и православно свештенство. Др М. М. Петровић ову појаву представља и на основу списа против Римокатоличке цркве грчког православног свештеника, Симеона Солунског, у којем пише, да нема у XV столећу друге јереси осим римокатоличке – богомилске. Погледајмо:
„Уочљиво је да Душанов законик не сматра латинску веру хришћанском, већ јеретичком, а то је у складу са схватањима правоверног хришћанског света, нарочито учених људи Средњега века, који су се одлучно бранили од најезде Латина – мисионара са Запада. Тако, на пример, Симеон Солунски (1410-1429), у свом спису Дијалог у Христу против свих јереси, много простора посвећује дуалистичком богомилству Латина римокатолика, говорећи – како дословце истиче – ‘о новотаријама Латина у догматима и у најсветијем Символу вере’. Зашто? Зато што су у догматско учење о Светој Тројици унели дуалистичко учење, те, попут дуалиста богомила из раних векова Хришћанства, постали нови дуалисти богомили, односно бабуни, јер су преправили Никејскоцариградски Символ вере, додавши Filioque у 8. члану. А то значи, уче да Дух Свети не исходи од једног само начела – Оца, него и од Сина, док, по правилном учењу, то је новотарија и јерес, јер ‘није могуће – да једно исто има почетак из двоје’. На римокатолике мисли Симеон Солунски и кад каже: ‘Они, претварајући све у новотарију, како је речено, и свете иконе често, мимо установљеног, на други начин, приказују’. Због тога, он изводи закључак: ‘Данас, дакле, међу званим хришћанима јеретицима, не постоје иконоборци, изузев гнусне завере безбожних Богомила, које уопште не треба звати хришћанима’. Потпуно је јасан Симеон Солунски. Речју ‘данас’, указује на то да су старе јеретике богомиле – сада заменили римокатолици Латини, као нови богомили, због чега их не треба ни звати хришћанима“.
vala ni vi nemate vise ni prava ni obraza jedino svetoga savu mozete da pominjete i miroslavovo jevandjelje a rasim svaka mu kapa pase
ne brinite i Suljko ce na kraju uci u vlast ,zivi bili pavideli
HEJ FUTANI VI NASLI NEKOG DA KRITIKUJETE ,,,POKRIJTE SE POGLAVI,,
Nema Rasim ali nemaju ni oni.