Programom u tri dela, pod nazivom „Savremeno lice Gazi Husrev – begove biblioteke u Sarajevu“, ljubitelji knjige u Prijepolju su imali priliku da vide izložbu pod nazivom „Blago koje traje“ kojom su obuhvaćeni svi fondovi koje biblioteka poseduje i da pogledaju tri prezentacije na teme koje se tiču bibliotečke delatnosti 21. veka, digitalizacije i konzervacije arhivsko – bibliotečke građe ove izuzetno značajne kulturne ustanove.
Mi smo najstarija biblioteka u Bosni i Hercegovini, verovatno i na Balkanu. Ove godine obeležavamo 482 godine postojanja. Najstarija smo i najznačajnija kulturna institucija u zemlji. Zbog našeg fonda rukopisa, koji broji više od 10.500 kodeksa. Prošle godine je naš fond rukopisa uvršten u Uneskovu listu memorije sveta zajedno sa sarajevskom Hagadom koja se čuva u Zemaljskom muzeju – kaže konzervatorka „Gazi Husrev-begove biblioteke“ Madžida Smajkić.
„Gazi Huser – begova biblioteka“, koja nosi ime Gazi Husrev – bega, drugog pravog osnivača Sarajeva, čiji fondovi sadrže više od 100 hiljada vrednih i retkih bibliotečkih jedinica, prvi put gostuje, ne samo u Prijepolju, već uopšte u Srbiji.
Upravo zbog te njene specifičnosti, da ima puno građe koja laicima baš i nije poznata i dostupna, sa mnogo rariteta, rukopisa starih po nekoliko stotina godina, gde su publikacije na arapskom, turskom, persijskom, bosanskom ali i drugim jezicima narodnosti Jugoslavije – zbog svega toga jedna ovakva institucija zaslužuje da bude predstavljena na jedan popularan način savremenom čitaocu – rekla je Hadija Kriještorac iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke „Vuk Karadžić“.
Direktorka Biblioteke „Vuk Karadžić“Sadija Hodžić se nada da je ovo samo početak jedne uspešne saradnje sa ovom institucijom od izuzetnog značaja , ne samo za Balkan, već mnogo šire.
Povodom jubileja 480 godina rada jedne od najstarijih biblioteka na Balkanu posetioci su u okviru sadržajnog programa imali priliku da vide dokumentarni film „ Sedam slova o Gazi Husrev-begovoj biblioteci“ u režiji profesora doktora Enesa Karića.
