Elmedina MUFTIĆ: I ako je otrgnut od Bosne, Sandžak Bosnu živi, daleko više nego što Bosna živi Sandžak, što nam baš i nije na čast. U očima Bošnjaka iz Sandžaka se čita ljubav za Bosnu, oni pogledom pišu himnu zemlji koju vole, u čije temelje državnosti su uzidani životi sinova Sandžaka. Mnogi od njih su stali na branik države onda kad je bilo najteže, kad je ostati značilo umrijeti da bi se živjelo, a otići je značilo živjeti da bi se umiralo. Šehidska mezarja širom Bosne i Hercegovine ispisana su imenima časnih sinova Sandžaka, koji su emanet muftije Šemsikadića, Ali-paše i drugih bošnjačkih gazija dostojanstveno iznijeli da brane čast svoga naroda i domovinu.
Sudbina je odredila da na granici ponosa i dostojanstva, na braniku nacije i vjere kao bedem neuništivi o koji se vjekovima spotiču i glavom udaraju dušmani, bude Sandžak. Ne može svako živjeti baš tu, na mjestu gdje se opstaje iz prkosa. Gdje je povjereni emanet važniji od života i čuva se kao zjenica oka, jer iznevjeriti emanet znači izdati sebe. Kao rukavac odvojen od rijeke kojoj pripada desetljećima sam sebi pravi korito, i iz dana u dan postaje jači, brži, bistriji…
U Sandžaku se rađaju gazije, koji u sebi nose dostojanstvo, nepokolebljivost, hrabrost muftije Mehmed Nurudin Vehbi Šemsikadića, neustrašivog gazije koji nije pristao na prodaju Bosne na izdaju Bošnjaka, te čuvenog Ali-paše Šabanagića… te drugih brojnih gazija koji su svoju hrabrost pokazali tamo gdje je bilo potrebno.
S pravom uticajne ličnosti govore da je Sandžak branik bošnjačkog identiteta, gdje se dobivaju bitke nacionalne slobode i oslobađa okupacija uma našeg naroda kojeg stoljećima uče da nije ono što jeste, a da jeste ono što nije, da smo rukavac, a da nikad nećemo niti možemo biti rijeka. Sandžak je dokaz da je Bošnjake nemoguće ignorisati, da je rijeku nemoguće u potok pretvoriti ma kolika suša bila. Jedino u Sandžaku je moguće pobijediti vjetrenjače, jer tamo ljudi vjeruju u čuda, a kad u čuda vjeruješ čuda se i ostvaruju.
I ako je otrgnut od Bosne, Sandžak Bosnu živi, daleko više nego što Bosna živi Sandžak, što nam baš i nije na čast. U očima Bošnjaka iz Sandžaka se čita ljubav za Bosnu, oni pogledom pišu himnu zemlji koju vole, u čije temelje državnosti su uzidani životi sinova Sandžaka. Mnogi od njih su stali na branik države onda kad je bilo najteže, kad je ostati značilo umrijeti da bi se živjelo, a otići je značilo živjeti da bi se umiralo. Šehidska mezarja širom Bosne i Hercegovine ispisana su imenima časnih sinova Sandžaka, koji su emanet muftije Šemsikadića, Ali-paše i drugih bošnjačkih gazija dostojanstveno iznijeli da brane čast svoga naroda i domovinu.
Sandžak je ponos svih Bošnjaka, naš simbol opstanka i ostanka, dokaz da je bošnjački duh neuništiv, a snaga vjere nepobjediva. Sandžak je preporod bošnjačkog nacionalnog, kulturnog i vjerskog bića, svjetlo nacionalne slobode koja Bošnjake čini uspravnim, dostojanstvenim, svjesnim sebe i svojih vrijednosti.
Otrgli su Sandžak od srca. Otrgli ga iz narušća majke Bosne. Dali ga u ruke maćehama, da mu kičmu lome. Ali Sandžak je trpio i pored surovih maćeha i domaćih izdajnika kroz vrijeme, koji su za šaku novčanica spremni sve učiniti. Što su ga više napadali Sandžak i Sandžaklije su sve više postojali žilaviji i gordiji. Ma koliko mu pokušavala kičmu saviti on se sve više uspravljao, umjesto tužne vrbe u jablan uspravan izrastao, da bude žalost dušmanu i radost prijatelju. Sandžak su otrgli od srca, al` od duše je Sandžak nemoguće otrgnuti.
Sretan Dan Sandžaka!
(bosnjaci.net)
Да ти крајеви немају име па ајд – ал они већ вековима имају своја лепа имена разумљива и на њиховом језику – Полимље и Рас. А они би да му дају неко лево небитно име
Nema te pojma izvini sto kazem to. ??
kakve veze taj sandjak ima sa bosnom nek mi objasni neko?do osvajanja tvrtkovih 1370 kakve veze ima ta srpska teritorija sa bosnom?sam tvrtko kaze da je otisao u srpske zemlje,koje je preoteo i od balsica i od altomanovica…vladali su tu i hranici i kosace…dosta je tu feudalaca vladalo,ali ne vidim kako je to sandjak otrgnut od matice bosne??ko je oteo od koga ??kada??
Соколови ЦГ, они као народ нису постојали никада – јер никада али никада нису живели на компактној територији у Османском царству, да кажеш – е ово је већа област у којој је цело становништво ово што они називају бошњацима. Свуда су били измешани са Србима зато што су и они сами Срби који су променили веру.
Е након ослобођења Србије, већина исламизираних Срба бежи у тада још увек османску Босну а из Босне у Србију долазе Срби. Но и поред те ротације у Босни су Срби до само 50 година уназад били већина. Слична је прича и са овим што данас називају Санђак.
Тако имаммо великог бошака Изетбеговића пореклом Живковића из Смедерева.
И тако да мије мука више од тих њихових прича, фантазија и лагарија, кад сви одличнознамо истину.
Санџак постоји само као имагинарна регија замишљена у главама муслиманске мањине који су се изјаснили Бошњацима и они чине око 40% укупног становништва тог простора. Срби, Црногорци, Муслимани и остали чине око 60%. Тачно је да укупно муслиманско становништво чини око 51%, али се око 8% не осећају и не изјашњавају Бошњацима. Ко не верује нека погледа податке на сајту БНВ и хрватске Википедије, да не буде да су то Срби исконструисали. И сада таква мањина упорно изазива већину тражећи аутономије, регије, па и државу, мимо воље већине.
Дакле за већину становништва то је у Србији Рашка област, а у Црној Гори само црногорски север.
Па Соколе ти, ако хоћеш дај им свој север, а ми им целу Рашку област не дамо.
Ако такви Бошњаци имају подршку народа на деловима где су апсолутна већина (НП, Титин) и то могу да изгласају, ја бих им одмах дао и државу и заобилазићемо их као Маочу у Босни. Остале делова могу да присаједине Босни само ваздушном линијом и то кад им се да специјално одобрење за прелете због опасности од тероризма.
Милешева, Ђурћеви Ступови, Црна Река, Ступови у Беранама, Пљеваљска Св. Тројица, Куманица, Давидовица, Сопоћани, Студеница, Павлица, Мирослављево Јеванђеље, Бели Анђео, Рас, Милешевац, Маглић… Све то у неком Санђаку отргнуто од неке Босне.
Реко би човек да је ова анума отргнута од памети мало.
Draga Elmedina,
Sandzak nije svetlo nacionalne slobode u punom smislu! Nazalost to je svetlo slobode gradjana muslimanske veroispovesti, ali ne i gradjana drugih veroispovesti. Bio bih mnogo srecniji kada bi na zastavi Sandzaka stajala obelezija i drugih naroda, kada bi iz pera sandzackih autora izlazili tekstovi i o ne muslimanskim nacijama… Ali nazalost mrka kapa.
Postavljas jako dobra pitanja lepotanko. Kada sandzak dobije status autonomne prekogranicne regije morace se poraditi i na simbolima jer sandzak nije samo bosnjacki – poput genocidne tvorevine RS u bosni – vec svih onih koji u njemu zive! 🙂
Ако Санџак добије било какав статус, Морген и Самир ће затражито “демократско право” на присаједињење Босни, а ако то не буде ишло, наћи ће неког вехабију урађеног нашприцаног прљавим хероином да се опаше експлозивом и демократски нас убеди да је то неопходно. Тако ми јуче Самир јасно стави на знање да је коначно дошло време да их се плашимо као би их коначно поштовали.
Лепотанко, ако Санџак добије било какав статус, Морген и Самир ће затражито “демократско право” на присаједињење Босни, а ако то не буде ишло, наћи ће неког вехабију урађеног нашприцаног прљавим хероином да се опаше експлозивом и демократски нас убеди да је то неопходно. Тако ми јуче Самир јасно стави на знање да је коначно дошло време да их се плашимо као би их коначно поштовали.
@Malo Morgen
Neznam sta da ti kazem, ali Sandzak nije slobodan, savremen i evropski sve dok njegov grb, institucije i intelektualci forsiraju samo jednu naciju i veru. Ne zelim da spominjem koja je to nacija i koji su to intelektualci jer je svima poznato. Zelim samo da skrenem paznju postovanoj autorki Elmedini da bi trebala i ovu problematiku ukljuciti u svoje tekstove. Ako zelite da gradite srecnu i mirnu buducnost onda prvo sagradite temelje mira i srece. Za to sto gradite drugacije temelje, niko vam nije kri i odgovorni ste vi sami.
Лепотанко, нема Санђака , нема заставе, то што видиш је парче тканне које не представља ништа. Као кад би ти направио неку заставу и стављао је негде – ништа битно
Има и треба да буде, али као грб и застава санџачких Бошњака као националне мањине у српској Рашкој области и северу Црне Горе. Права националних мањина се морају поштовати по највишим европским стандардима.
Моргене, застава је нешто што обележава територију а не народ 😉
Милице, то сам ти стварно ја одговорио. Србија и треба да покаже да свима жели да удовољи и поштује свачија национална осећања и изнад европских стандарда. Онима који се осећају и изјашњавају као санџачки Бошњаци не треба бранити да имају и своју националну заставу и грб. Али, као јасна национална мањина, не могу полагати право на територије српске Рашке области и севера Црне горе, нити се то може сматрати територијалним симболима. Надам се да ту нема ништа спорно.
@milice, zastava moze obiljezavati i narod i geografsko podrucje i firmu i politicku partiju itd. 😉 Al sta ti znas iocemu… 🙂
Благо оном ко рано побудали, сав му живот у весељу прође! Као Моргену.