Novi Pazar – Nekoliko dana uoči utakmice trećeg kola Jelen Superlige u Užicu između Slobode i Novog Pazara iz Ukrajine stižu dokumenta, to je značilo da 26-godišnji momak iz Velikih Radinaca, opština Sremska Mitrovica, Radoš Protić konačno stiče pravo igranja za Novi Pazar. Od tada do danas sjajni levi bek nije propustio ni minut prvenstvenog meča, a jedino izostaje sa kup utakmice u Trsteniku.
Kao junior nastupao je u Sremu, Partizanu i Radu (igrao i u njegovom seniorskom timu), kasnije u Teleoptiku, Leotaru, Mačvi, Jagodini (u kojoj ga šira sportska javnost nešto bolje upoznaje) i ukrajinskoj Aleksandriji, ali se čini da nikada i nigde nije toliko zrelo igrao kao ove jeseni u Novom Pazaru. Pripada kategoriji savremenih levih bekova sa izraženim napadačkim svojstvima.
- U Novi Pazar si ovog leta stigao kao jedno od prvih pojačanja. Da li to znači da si odavno odlučio da ovaj grad i klub postanu tvoje novo fudbalsko odredište?
– Ugovor sa ukrajinskim drugoligašem Aleksandrijom vezao me je do decembra ove godine, međutim kako posle prošlogodišnjeg ispadanja iz najbolje lige nismo ekspresno uspjeli da se vratimo među prvoligaše ( osvojili treće mesto ) to je ubrzalo moju odluku o povratku zemlju. Dosta mojih prijatelja – fudbalera u nekom periodu svoje karijere igralo je u Pazaru, poslušao sam njihovu sugestiju i drago mi je da nisam doneo pogrešnu odluku. Već sam trenirao na Gradskom stadionu kada sam od svog velikog prijatelja Ivana Obrovca čuo da Hajduk istupa iz lige. Kako sam trenera Milanovića poznavao iz vremena kada sam igrao za Rad to je samo učvrstilo moju odluku o ostanku u Pazaru. Znao sam da sam postigao pun pogodak i drago mi je da se nisam prevario.
- Nije čest slučaj da su odbrambeni fudbaleri zaduženi za izvođenje većine prekida. lKo je zaslužan što su korneri i skraćeni korneri sa desne strane uglavnom tvoja dužnost u ekipi Novog Pazara?
– Naravno, trener je taj koji donosi konačnu odluku. Da, volim da sam prilikom prekida kod lopte. Nedostaju golovi, a moglo se i to dogoditi na utakmici sa Zvezdom. Malo je falilo da posle tog ,,slobodnjaka“ utakmica krene sasvim drugim tokom. Primetio sam da je Bajković i pre nego sam prišao lopti krenuo na centaršut, ipak uspeo je na moju nesreću brzo da se vrati i izbije loptu u korner.
- Za sve koji prate događanja u našoj ligi Novi Pazar je jedno od prijatnijih iznenađenja, da li je i za tebe neočekivano to što se nalazite u samom vrhu tabele?
– Iskreno, posle prvih nekoliko treninga u Pazaru bio sam skeptik. Sve se iz korena izmenilo dolaskom trenera i fudbalera koje sam od ranije poznavao (Rusmir, Obrovac…). Već tada sam znao da ćemo imati dobar tim. Čekali smo samo završetak četvrtog kola, jer je zbog reprezentativnih nastupa u to vreme sledila pauza u prvenstvu, kako bi taj period iskoristili za uigravanje tima. Obzirom da smo jedna od iskusnijih ekipa u ligi uopšte nisam sumnjao da će rezultati kad – tad doći. Kako se dogodilo da prevaziđemo i najoptimističnija razmišljanja i za mene je još neobjašnjivo. Novi Pazar je fenomen i u svetskim razmerama. Ne verujem da se ikada dogodilo da jedan tim koji se okupi nekoliko dana uoči početka prvenstva beleži ovako velike rezultate.
- Izuzmemo li utakmicu sa Crvenom zvezdom najslabije izdanje imali ste u meču sa Donjim Sremom (pobeda 1 : 0). Posmatrači su mišljenja da je to bila tvoja najbolja utakmica u dresu plavo – belog tima. Da li je to istina?
– Moglo bi se tako reći, mada sam i protiv Napretka bio na nivou koji od sebe očekujem. Dobro je bilo i u oba susreta sa Vojvodinom. Mislim da smo kao tim oba meča sa Vojvodinom sjajno odigrali. Jesmo ih izgubili, ali vrlo lako moglo biti i drugačije. Zato što smo u prvenstvenom meču krenuli i suviše otvoreno stigla nas je kazna u vidu dva brze i jeftina gola. I pored toga imali smo ih u drugom poluvremenu. U kupu to je bila neka druga priča. Nismo bili miljenici sreće u regularnom delu, a o penalima i da ne govorim. Ne zato što je Novopazarac, ali Enver Alivodić je taj igrač koji na terenu pravi prevagu. Pakleno je dobar. Ono što me naročito raduje jeste činjenica da nas još niko ove jeseni nije nadigrao. Nije to pošlo za rukom ni Zvezdi, pitanje je kada će im se još deseti da svaka lopta koju upute ka golu završi u mreži.
- Posle utakmice sa Spartakom i ubedljive pobede usledilo je veliko slavlje na terenu, koje se potom nastavilo u svlačionici. Internetom kruži snimak u kojem Protić euforično peva navijački slogan sa tribina „Dajte nam Barsu“. Originalan način da se izraze osećanja posle velikog uspeha.
– Publika nas je nosila u tom meču. Ubedljiva pobeda, osvojen dvadeseti bod u prvenstvu, naša samouverenost, svest da smo u stanju da ,,tučemo“ i jače ekipe, sve se to poklopilo. Meni je to sad simpatično, ali ne može se reći da ne zvuči lepo kad se skandira ,,Dajte nam Barsu“.
- Gde će Radoš Protić igrati na proleće, ostaje u Novom Pazaru ili ima druge planove?
Imam ugovor do završetka prvenstva. Možemo daleko da doguramo, zato bih želeo da ostanem do isteka potpisane obaveze. Do rastanka bi moglo doći ukoliko se pojavi inostrani klub sa finansijskom ponudom kakva se ne odbija. U tom slučaju ne bih imao ništa protiv odlaska u Kazahstan, Azerbejdžan i slične zemlje, tim pre jer sam igrajući u Ukrajini dobro savladao ruski jezik.
- Sutra se na Banovom brdu u međusobnom duelu sastaju dva najprijatnija iznenađenja prvenstva – Čukarički i Novi Pazar. Šta navijači mogu da očekuju?
– Moguća su sva tri rezultata. Već vidim da će to biti tvrda utakmica sa vrlo malo golova. Imaju tim za svako poštovanje, vraća im se vodeći igrač Matić, ali imamo i mi svoje adute.
(Danas)
