Presretnuti razgovor šefa KOS-A i člana predsjedništva SFRJ O “Dobrovoljačkoj”

0
12

BiH- Da li je odluka o obustavljanju istrage protiv pomagača Radovana Karadžića kompenzacija kojom se “smiruju strasti” Milorada Dodika zbog oslobađajuće presude u slučaju Dobrovoljačka? Dok špekulacije oko ovih presuda traju, Slobodna Bosna objavljuje dokaze koji potvrđuju da je prošlonedjeljna odluka Tužilaštva BiH u slučaju Dobrovoljačka nepobitno opravdana.

Presretnuti razgovor između Nedeljka Neđe Boškovića, tadašnjeg načelnika KOS-a koji je u maju 1992. godine stigao u Sarajevu kako bi sa predstavnicima vlasti BiH pregovarao o iseljavanju kasarni JNA, i Branka Kostića, predsjednika “krnjeg” Predsjedništva SFRJ, nedvosmisleno govore da je tadašnje rukovodstvo sa Pala, na čelu sa Radovanom Karadžićem, pravilo opstrukcije prilikom iseljavanja pitomaca, vojnika i oružja iz sarajevskih kasarni, piše “Slobodna Bosna”.

Pored toga što je Bošković postigao čvrst dogovor sa Komisijom za pregovore koju je delegirao Alija Izetbegović, u kojoj su bili Fikret Abdić, Stjepan Kljuić, Jerko Doko i Jusuf Pušina, o raspodjeli oružja i izvlačenju pitomaca iz tri sarajevske kasarne, Momčilo Krajišnik i Ratko Mladić su nastojali da taj sporazum “miniraju”, a sve u cilju izazivanja incidentata u Sarajevu. General Bošković tokom razgovora tvrdi da je čak Ratko Mladić namjeravao da ga uhapsi jer je dogovorio izvlačenje vojnika na taj način i raspodjelu oružja po principu da jedna trećina pripadne Srbima, a dvije trećine Bošnjacima i Hrvatima.

Mladić nije želio da vrati oružje niti se pojavio u dogovoreno vrijeme na primopredaji kako je unaprijed dogovoreno, zbog čega je Bošković pozvao Branka Kostića kojeg je prilikom razgovora oslovljavao sa komandante. Bošković tokom razgovora ističe da je o ovom incidentu obavijestio i Panića (vjerovatno je riječ o tadašnjem načelniku Generalštaba JNA Životi Paniću). Razgovor Neđe Boškovića sa njegovim pretpostavljenim u Beogradu “Slobodna Bosna” integralno objavljuje.

General Bošković: Halo.

Trandafilović: Zdravo, đenerale.

General Bošković: E di si?

Trandafilović: Kako je?

General Bošković: E ne pitaj, loša situacija.

Trandafilović: E nije valjda.

General Bošković: Pa jest, srpska Vlada pravi opstrukcije, neće, nisu prihvatljivi. Ja sam sinoć potpiso ugovor i to na naše zadovoljstvo i kako sam ja nametnuo uslove tako ga je Vlada u Bosni i Hercegovini i parlament potpiso. I ja tamo išo, sjedio tu Krajišnik i ova njegova armada i oni neće tako, oni neće da daju oružje da se da za pitomce a oružje to što je uzeto, ono, ovaj, TO …što su uzeli, oni tamo odneli i tako iako sam ja obezbijedio da jedna trećina ostane Srbima a dvije trećine vrate Muslimani i Hrvati, i pored toga oni neće. Trebali su jutros do 8,00 sati da doćeraju to oružje, jutros ja treba da počnem sa razmjenom pitomaca i vojnika, međutim nema oružja, razmjena stoji, sad poče da se puca ponovo. Ovaj, mene htjeli juče da uhapse.

Trandafilović: Ko bre?

General Bošković: Srpska Vlada i ovi ovde

Trandafilović: Nemoj zajebavati.

General Bošković: Ovi Mladićevi, jeste. Pripremili hapšenje zbog toga što sam potpisao ugovor za oslobađanje pitomaca i vojnika na taj način i tako.

Trandafilović: Evo komandant bi hteo s tobom da se čuje.

General Bošković: Ko, slušaj, aha, tu je.

Trandafilović: Tu je. Ovo nije zaštićeno znaš.

Trandafilović: Znam ja, evo ti pa se čuj sa komandantom.

Komandant: Da.

General Bošković: E, Neđo.

Komandant: E, kaži.

General Bošković: Zdravo.

Komandant: Mi ovaj, ovo ne možemo nikako.

General Bošković: Što?

Komandant: Pa loše.

General Bošković: Pa onda… pa dobro ja danas nisam ništa ni radio, nisu, srpska Vlada nije ništa radila, nije dala oružje nije, nije ništa radila, znaš. Jer ja sam juče bio na sjednici, ovo znaju svi, juče sam ja bio na sjednici Bosne i Hercegovine i sklopio ugovor da nam daju izvlačenje kompletno i teško naoružanje i opreme i pitomaca i vojnika da im vratimo i to samo dvije trećine oružja onog pešadijskog što su oni uzeli gore Srbi sve oružje odozgo, i to i iz kasarne. Ja sam uspio i stvarno ovaj Fikret Abdić bio izuzetno korektan i ovaj Pušina i Jerko, i na kraju popustili svi i prihvatili da jedna trećina ostane Srbima a dvije trećine da vrate njima ovde. I dogovorili jutros do 8,00 sati da to predamo UNPROFOR-u da tu stoji oružje sve dok ne izvučemo tri kasarne danas, i kad se izvuku te tri kasarne, onda sutra da doćeramo drugu količinu jer sam ja išo na to da budu dva dijela, ide sutra druga količina i da dovučemo drugu i treću.

Komandant: Da, da.

General Bošković: Nisi ti bio tu sinoć, Krajišnik i ovi i oni su dali otpor, na kraju se složili na jedvite jade sa mnom da to prihvate i dogovoreno da jutros do 8,00 sati da bude ovde oružje, da ja mogu da počnem sa izvlačenjem pitomaca, evo oružja nema, njih nema, tako da nisam… Međutim, ja, sutra bi’ te molio, ti si dobio onaj papir, jesi li dobio?

Komandant: Ma sve.

General Bošković: E ja bi’ te molio to da mi sutra bude ovde obavezno i jedno i drugo.

Komandant: Pa znam, ali šta mogu, vreme je u pitanju.

General Bošković: E to. Inače, ovi su mene htjeli da uhapse, pripremili tajno hapšenje, ovde ova srpska Vlada sa ovim Mladićevim zbog ugovora koji sam potpisao i tako.

Komandant: Pusti to.

General Bošković: Ma nije, to je bila istina, ja sam njima reko i sinoć, ja sam dobio podatak tačan, tako da znaš.

Komandant: Da, da.

General Bošković: E, i pucali su na mene sinoć…

Komandant: Ko?!

General Bošković: Da, i to iz kasarne “Maršal Tito” kad smo se vraćali iz Predsjedništva Čađo i ja. Otvorena žestoka vatra, kola su izrešetana, srećom što su blindirana bila, ali to je strašno bilo, izbušili gume i sve nam izbušili, tako dasmo morali stati tu i ovaj, toliko se radi sklonište, neki zaklon od kuće i druga kola da nas odvezu do UNPROFOR-a i onda ovamo.

Komandant: Da, da.

General Bošković: E, tako da, međutim ja sam danas razgovarao sa Panićem (Životom, načelnikom Generalštaba JNA), op. M.D.) isto, ja ću reći kad se vrati to je neverovatno, neviđeno.

Komandant: Da, da. Slušaj, najgore je što je loše vreme, tako da računaš na to da može da…

General Bošković: Čekaj, ovde se evo stabilizovalo vidim i (oblaci?) se povukli potpuno, vidljivost… kilometara.

Komandant: Ne možete proći do tamo. Evo Bane je pokušo pa nije mogao uopšte.

General Bošković: Aha, e pa molim te, ovaj, ja ovo što sam ti poslo, daj vidi od Saše sutra da mi to stigne i ovaj …

Komandant: Sve će to biti ako bude vreme, ali ako ne bude, odnosno da računaš na to.

General Bošković: Jer ja bez toga ne smijem ići.

Komandant: Pa znam, pa zato ti kažem.

General Bošković: U redu, u redu, važi. Samo kažem ti, ovo je stvarno ja ne mogu da shvatim ove ljude ovde, ovi su bili korektni dole Izetbegović i svi, eto što sam ja stvarno nametnuo i…

Komandant: Da, da…

General Bošković: Prihvatili su na kraju sve i do kraja i ja sam rekao da znaš, ja sam reko Predsjedništvu sinoć Bosne i Hercegovine, ako budete izigrali me i ne budete garantovali potpunu bezbednost mojim ljudima kad budem izvlačio, ako mi iko strada, avijacija dejstvuje po svim vašim vitalnim ciljevima. Reko sam ponovo to i reko sam gospodinu Predsjedniku: ja nisam Kukanjac i budite sigurni da ću to uraditi, to da imate na umu, to sam zvanično reko i stojim iza toga. To sam reko da znate. On kaže garantujem bezbednost, on je reko, idem ja s tobom na čelu zavisi gde god hoćeš kolona kad bude.

Komandant: Tako je, tako je.

General Bošković: Ja sam reko svakako uzeću vaše ministre i sve, idemo mi zajedno.

Komandant: Idemo zajedno i gotovo.

General Bošković: E dobro.

Izvor: Bošnjaci.net


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.