Posljednja evropska šansa za Bosnu i Hercegovinu

BiH – Predsjednik Konrad Adenauer Fondacije u Bosni i Hercegovini Karsten Duemmel smatra da je ta zemlja konačno opet na pravom putu, onom koji vodi ka Evropskoj uniji, nakon što je Vijeće Evropske unije preporučilo da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Bosnom i Hercegovinom ponovo stupi na snagu.

“Ovo je jako važan korak. Ali, ne smije se zaboraviti da važne reforme, posebno reforma Ustava, nisu provedene”, istakao je Duemmel.

Smatra da je stagnacija Bosne i Hercegovine opasna stvar, a to se vidjelo u februaru 2014. godine, kada su održani masovni protesti u ovoj zemlji.

“Na evropske integracije Bosne i Hercegovine kroz pregovore se uvijek mora gledati pozitivno”, smatra on.

Prozor s ljestvama

Na upit smatra li da je ovo zadnja šansa koju EU daje Bosni i Hercegovini, odgovorio je da se može reći i da jeste, ali i da nije.

“EU je otvoren prozor s ljestvama. Pri tome je ovaj prozor neko vrijeme bio zatvoren za Bosnu i Hercegovinu. Sada je otvoren, ali uz ljestve koje vode ka EU se mora svako sam popeti. Može se desiti da se, nakon nekog vremena, ljestve pomjere i da se prozor sa jedne strane zatvori, ili, ipak, sada zauvijek ostane otvoren”, istakao je on.

Ali, kao i u pravom životu, nastavlja Duemmel, ovaj prozor se mora nekada otvoriti, da se prostorija “prolufta”.

“Kada i kako? Ko to zna?”, pita se on.

“U EU su zadnje šanse samo u nekim ludim scenarijima moguće. Kada se kontekst promijeni, promijene se i okvirni uslovi i dobija se nova šansa. Da niko u EU nije zadovoljan situacijom u Bosni i Hercegovini više puta je ponavljano. Tačnije, u augustu 2014. u Berlinu, u decembru 2014. u Sarajevu i u januaru ove godine u Briselu”, rekao je Duemmel.

Iznesena su i neka mišljena i razmišljanja da se pristupni kriteriji za članstvo u EU za Bosnu i Hercegovinu smanje, ali Duemmel smatra da se to ne smije uraditi.

“Kriteriji mogu biti prilagođeni svakoj zemlji, kao što je to bio slučaj s Bugarskom ili Rumunijom, ali ni u kom slučaju ne smiju biti spušteni. EU su potrebne njihove vrijednosti, u suprotnom sve postaje opcionalno. Čak i ako ovo bude potrebno zbog sigurnosnih razloga, da se Bosna i Hercegovina tako približi EU i da se narodu da nova vizija, kriteriji moraju za sve zemlje koje žele da pristupe biti isti”, zaključio je Duemmel.

Profesor na Univerzitetu u Grazu i ekspert za Jugoistočnu Evropu Florian Bieber smatra da Bosna i Hercegovina još nije na putu koji vodi ka EU.

“Signali EU-a se mogu vidjeti samo kao ohrabrenje koje će podstaći političare da konačno krenu provoditi reforme, ali ne i kao priznanje za dosadašnje uspjehe, kojih je bilo jako malo. Sada je na političarima da iskoriste tu šansu i dokažu da je Bosna i Hercegovina vrijedna pažnje”, istakao je Bieber za Al Jazeeru.

Naravno, kaže on, ne postoji tako nešto kao zadnja šansa, ali je sigurno da je bespomoćnost EU-a kad je riječ o Bosni i Hercegovini velika i da nema previše interesa da se pokrenu posebne inicijative za tu zemlju.

“Ako se Bosna i Hercegovina u skorije vrijeme ne pokrene sa mrtve tačke, pozicija EU-a će se sigurno promijeniti. Bosna i Hercegovina će imati šansu da pristupi Uniji, ali joj Unija pri tome neće pomoći”, objasnio je.

Pregovori nanovo počinju

Kriteriji su spušteni u slučaju Sejdić-Finci, ističe Bieber, ali su istovremeno povećana očekivanja u području ekonomskih reformi.

Ovo je urađeno, smatra on, zato što EU zna da je u Bosni i Hercegovini socijalno nezadovoljstvo na viskom nivou, posebno nakon protesta 2014. godine. Zbog toga je važno da Bosna i Hercegovina ima ekonomske temelje.

“Druga stvar je to što se članice EU-a boje da ‘presiromašne’ zemlje predstavljaju opasnost za EU. Ove dvije motivacije se mogu međusobno podržavati, ali također mogu izazvati nemire i nezadovoljstvo”, zaključio je Bieber.

Bosna i Hercegovina je, istakao je nekadašnji član pregovaračkog tima Hrvatske za poglavlja 23 i 24 Kristijan Turkalj, potpisivanjem SSP-a učinila važan korak na putu EU integracija, ali još ima mnogo toga uraditi.

“Brzina tog procesa ovisit će od političke odlučnosti da se provedu reforme”, dodao je.

Ovim se otvara neka nova perspektiva za Bosnu i Hercegovinu, kaže Turkalj, a pravi sastanci i pregovori sada nanovo počinju.

“EU će primiti Bosnu i Hercegovinu kada ona ispuni sve uvjete. EU se ne žuri, tako je bilo i s Hrvatskom. Za državu Bosnu i Hercegovinu, dakle, ovo nije zadnja šansa da pristupi EU, ali ja bih rekao da jeste zadnja šansa za građane te zemlje da uživaju u boljem životu. Oni gube neke perspektive koje bi imali da proces ide naprijed”, smatra on.

Politički kriteriji

Turkalj smatra da se kriteriji neće spuštati, pogotovo ako je riječ o političkim kriterijima.

“Zaštita ljudskih prava, zaštita manjina, borba protiv korupcije i reforma pravosuđa su oblasti koje moraju biti na europskom nivou i bez njih se jednostavno ne može u EU. Ne vjerujem da će EU popustiti na bilo kojem od ovih polja, jer su kriteriji za svaku državu isti”, kazao je on.

Ono što se može dogoditi je da EU promijeni metodološki pristup pregovorima s Bosnom i Hercegovinom.

“Može se dogoditi da EU prilagodi pregovore Bosni i Hercegovini, to jeste da se ide po principu ‘veći broj manjih koraka’. Što se država više približava članstvu, to su zahtjevi veći i, s obzirom da su pregovori i EU i Bosne i Hercegovine još u početnoj fazi, to jeste da se mašinerija još nije zahuktala, EU treba biti obzirna. Ako ne bude obzirna, veće su šanse da opet dođe do velikih blokada, što niko ne želi”, zaključio je Turkalj.

Izvor: Al Jazeera