Plav: Nestaje čuveno ledničko jezero

Plav – Da li je moguće da je jezero postalo ovako malo? Ili sam ja za 15 godina izrastao toliko da mi se ono nekako smanjilo? Ovo se letos pitao jedan Plavljanin, koji deceniju i po nije bio u zavičaju. Čovek je zanemeo pred prizorom koji je ugledao na čuvenom ledničkom jezeru ugnežđenom između Prokletija i Visitora, a koje je pre pet decenija privlačilo više turista nego Budva.

– Jezero nestaje. Ubrzano. Alah ili Bog ga je darivao, računajući da ćemo biti svesni vrijednosti takvog dragulja. Videći da je napravio „grešku“, sada ga oduzima.

Ovako priča akademski slikar, prosvetni radnik i bivši političar Ibrahim Reković. Vredni hroničar Plava, koji svakog jutra, čim otvori oči, baci pogled na jezero. Odlučio je da uputi još jedan vapaj za njegovu zaštitu. Za argument da ono nestaje, kako ga prekrivaju i „jedu“ pijesak i šaš, pokazuju fotografije snimljene prije 15 godina, ali i one od pre nekoliko dana na istom mjestu.

– Na seriji starih fotografija, na samom početku splava za sunčanje kupača vidi se plićak sa čistom i bistrom vodom, pogodnom za djecu i njihovo bezbrižno brčkanje i učenje plivanja. Nažalost, toga više nema. Trska i lokvanji su taj deo i skoro do pola „splava“ u potpunosti prekrili. Voda je sve plića i mutnija. Trava, ševar i drugo barsko bilje napreduju velikom brzinom i otimaju nam, bez ikakvog otpora, ono po čemu su Plav i Crna Gora prepoznatljivi. Svjestan sam mogućnosti Opštine Plav, ali ne i zatvaranja očiju i ušiju ministarstava, Zavoda za zaštitu prirode, kao i nevladinih organizacija na apele i zahtjeve, koji dolaze iz naše opštine da se zaustavi dalje nestajanje jezera, dok je još to moguće – kaže Reković.

Plavsko jezero predstavlja izuzetnu prirodnu i turističku vrednost i mora da ima poseban režim zaštite. Neophodno je preduzeti mere sanacije erozivnih procesa u slivu, sprečavanja nekontrolisanog razvoja hidrofilne vegetacije, neravnomerno oticanje voda Limom… Rešenje bi trebalo tražiti u osmišljavanju projekta kojim bi se konkurisalo kod SIZ naučne djelatnosti SR Crne Gore radi obezbeđenja sredstava. Naučni projekat moguće je poveriti CANU.

– Ovo su bili zaključci naučnog skupa o zaštiti i unapređenju plavskog dela Prokletija, održanog krajem juna 1985. u Plavu. Tako je zaključeno pre tri decenije, uz apel da se zaštiti Plavsko jezero – kaže Reković i dodaje: – O značaju jezera za razvoj turizma, od kojeg se ovde nekad i te kako dobro živelo, ne treba ni govoriti.

– Neefikasnim merama opštinskih i državnih inspekcijskih organa, koji nisu radili svoj posao, dopustili smo da se jezero pretvori u deponiju smeća i veliku septičku jamu, u koju se ulivaju fekalije iz Gusinja i privatnih stambenih i ekonomskih objekata, pravljenih uz samu obalu i bez potrebne dokumentacije. Slobodan sam da tvrdim da se tako nešto ne bi moglo desiti sa Crnim, Biogradskim ili nekim drugim jezerima van opštine Plav. Društvo bi na sva zvona diglo uzbunu. Ako je makar i trunka istine u onoj priči „da svako ledničko jezero sanja da jednog dana presahne i pretvori se u livadu“, ovo, još malo, naše jezero je na dobrom putu da odsanja san i pretvori ga u javu – kaže Reković.

Ogledalo

U vodama jezera, na nadmorskoj visini od 906 metara, „ogleda“ se planina ljepotica – opevani Visitor. Jezero se pruža pravcem sjever-jug u dužini 2.160 metara. Prosječno je široko oko 920 metara, a površina varira do tri kvadratna kilometra. Najveća dubina je više od deset metara. U njega se uliva rijeka Ljuča, koju čine Grnčar i Vrulja.

(novosti)