Pismo Husein-efendije Užičanina iz 1887. godine

57
719

Bošnjački muhadžiri poslije 1878. godine negdje u Anodoliji

Pismo Husein-efendije Užičanina iz Istambula upućeno hzf. Ibrahimu u Bijeljinu, 1887. godine.

“Vrli moj i svake hvale vrijedni ahbabu,

Evo se u neko doba i moja duša malo smiri, te uzeh kalem, divit i hartiju da ti habere pošaljem iz ovoga novoga moga života, iz ovoga dunjaluka kojega do jučer ne mogodoh ni zamsiliti, a sad ga svojim prihvatam. Godine prođoše otkad iz našega rodnog kraja odosmo, evo sad će punijeh dvaest i pet, i skoro dvaest i tri kako Bosnu našu napustismo, al opet, kad treba da se javim tebi ili kome drugome tamo, mene taka tuga spopane, taka slabost, ko morija kaka, ko tehre najveće, da kalem jedva u ruku prifatim. Rane mi se otvore na srcu, ko da to juče bješe, il ko da nikad bilo nije, ko da ružan san sanjam, pa jedva čekam da se probudim. Al se probuditi nikako ne umijem.

Pa mi namah na oči Užice naše iziđe, sjajno i veliko, kako je i bilo, da mu je i Stambol mogo zavidjeti. Ko god u njega dođe – jedva iz njega ode, toliko mu se teško od one ljepote rastati.

Diljem svijeta bijaše Užice poznato koliko god nekad slavna Kordoba. Da se neumrli Abdel Rahman, Allah da mu osvijetli pute, pridigo iz groba, nikaki drugi grad na zemaljskom šaru ne bi našo da u njem živi, već Užice, kad već njegove Kordobe nema i ne more je biti. Samo Užice. Užice opjevano, Užice prelijepo.

Da nas je grom udario, da nas je šejtan vrelom šakom prignječio, da se planina otvorila, ne bi nas ništa toliko ojadilo ko vijest da ići moramo. Da ići moramo, da se halaliti moramo od onoga što bijaše naše čitavu jednu vječnost, dugu i neprekinutu. I oči čim zatvorim, onaj mi silni plamen u glavi zaigra, kad nam Užice naše zapališe. I to oni isti što ih braćom svojom prifatismo, s kojima hljeb i radost dijelismo, s kojima se pobratismo. Tri je dana Užice gorjelo džehenemskim plamom, tri su dana duše naše umirale od toga plamena, tri dana se oni koje voljesmo naslađivahu našijem patnjama. I kada sve gotovo bješe, tavni se puti pred nama otvoriše, noć duboka što nam, evo, traje već dvaes i pet predugih ljeta. Skupismo se tada ko pred Silah ćuprijom, da pogled najzadnji na popaljeno Užice bacimo. A đevojke se naše, od silna prkosa i od ljuta očaja, u kolo ufatiše, pa zapjevaše:

„Oj Užice, mali Carigrade, dok bijaše, dobro li bijaše.“

Bošnjački muhadžiri na putu ka Turskoj

I odosmo. Oni što nas, koliko juče, braćom svojom nazivahu, ispratiše nas halakanjem i pogrdama nečuvenim. A za ciglo nekolko mjeseci dođoše do nas crni glasi. Ti isti srušiše i sravniše sve što još ostade, svaku gredu, svaki ubogi zid. Nestadoše, kao rukom džehenemskom izbrisane, i džamije, i mektebi i hamami, i hanovi, sve kuće naše zauzeše i razvališe, sva turbeta u zemlju ućeraše, sva mezarja zaoraše, ne ostade ni traga najmanjega, ni kamena na kamenu, ni glasa jednoga, ni travke što naša bijaše. Ničega, ko da ničega nikad ni bilo nije. Ubiše nas žive, i ubiše sve naše mrtve, ni trunke od našijeh stotina godina ne ostade, moj hafize. Ništa. Kao da našeg nikad ne bijaše.

Ne šćedoh tad u Aziziju što nam nuđaše, na Savi, no se tvome domu zaputih. A ti me kao pravoga dosta primi, i s tobom, u tvojoj mudrosti i poštenju, nešto utjehe nađoh, i smirenja nešto. Dvije godine ostavljao si me u tvojoj bijeloj Bijeljini, al ja svome hastaluku dohakati ne mogodoh. I još sam vidio one iste kako se i vama pod kožu uvlače, kako vas braćom svojom nazivaju, a u očima njihovijem poznadoh istu onu tminu akšamsku koja nas prekri i udavi, e, ja te tada, ustrašen pozvah da idemo skupa. Jer će taj mrak i tebe stići, kad-tad. No, ti mi nisi povjerovao, moj hafize. Ti ostade, a ja put pod noge. Ti svoj put odloži, a ja krenuh među tuđi svijet da svoj mir susretnem. Il ahiretsku kapiju da nađem.

I kako mi je, pitaš, jesam li se konačno naviko, jesam li na svoje nogom stao za sve ove godine? Kako je našemu narodu, Bošnjanima našim, u ovom vilajetu što nije naš?

Znaš kako nam je? Ko da nas je šejtan svojeručno nebrojenim sihirima posuo, ko nekim pepelom, i mi, kad iz postojbine svoje krenusmo, ko da izađosmo iz svojijeh života, iz svega što smo znali, kontali i činili, i uniđosmo u nečije tuđe živote. Pa nam u početku čudni ti tuđi životi, neudobni nekako, sve nas žulja, i lijepo i ružno, i dobro i loše, sve nam smeta, ni žal nam nije žalna, ni radost rahatna, ni berićet, i kad ga ima, za srce nam prirastao nije.

I dugo tako hodasmo uzduž i poprijeko tim tuđim životima, kao čikmom, bez izlaza, tražeći sebe u toj pregustoj tmini, al sebe ne nađosmo. No se, malo-pomalo, polagahno, kako je insanima jadnim suđeno i dosuđeno u nekom kutku beskrajne i nemjerljive Allahove brige, svikosmo nekako i na tuđu kožu, i na tuđu riječ, i na tuđe adete, na sav taj život koji do juče ni zamisliti nismo mogli, i taj nam život postajaše sve manje žuljevit i mučan, ko što nekad bijaše. I eto, guramo nekako svoju tegobu uzbrdicom od sabaha do jacije, i nije nam više tako zorli i turobno. Baca na sve milostivi Allah ljekovitu prašinu zaborava.

Samo se nekad, u po noći, bez razloga, probudimo ustrašeni. U mrak se zagledamo, pa se zapitamo: „Bože milostivi, hoćemo li se ikad vratiti u naše živote, poharane?“

I kako god na tebe i na tvoje mislim, moj hafize, sve se na jedno vrnem. Kako je rahmetli Evlija Čelebija, Allah mu dao svih sedam dženneta, kako dođe u naš bosanski vilajet, u kojem se još ni jedno nebo mirno ogledalo nije, pogodi i šta smo, i kako smo. I vako zapisa u svoj blagoslovljeni defter: „Nisu oni glupi, samo im pamet sporo dolazi.“

I pogodi, vallahi billahi! I pogodi, dragoga mi Allaha! Kako nas viđe, tako i pogodi! Svi smo taki, od prvoga do zadnjega. Al mi sebe poznavali nismo, makar smo sami sa sobom živjeli od kako je svijeta i vijeka. I vazda treba da nas planina u lice udari, pa da vidimo jasno one oko sebe. I sad se polahko, ko oni sa dna kace, ko prava hezela, ko da smo fukara u mozak il hrsuzi najobičniji, sad se, rekoh, mi proćerani, u pamet vrnusmo. I sve nam jasno postade. I bi nam lakše na srcu našemu, ko da progledasmo.

Al kasno, moj hafize. Sad nam pamet i ne treba, sad sve to slobodno moremo u jaliju baciti.

Mi znamo sad ko smo mi i ko su oni. I šta nam iza leđa spremaše, dok smo skupa, za jednom sofrom bili. A znate li vi, dobri moj hafize?

Jes, belćim je i to suđeno, da neko zna namah, a neko podocnije – ako doživi. Pa se nadam: možda se i dušama vašim jednom istina otvori, pa da se sami sa sobom susretnete, da sami sebi u oči pogledate, da znate ko ste i šta ste i šta vam valja činiti. A ako toga ne bude – ostaće vam samo da sami sebi katil-ferman ispišete i gajtanli smrt odaberete.

Toga se bojim: da i vas jednom isto zlo od istijeh ljudi ne pogodi a da se ne nadate, pa da se ko i mi, nakon svega probudite i osvrenete oko sebe. Al da vam bude kasno, ko nama, hafize. Pa te preklinjem: budite se dok još vremena ima, podzidajte svoje rabatne živote, uspravite se, stanite na noge, hafize, duše svoje operite, da ne morate, ko mi, glavu obarati onoga dana kad se svi budemo morali u dragoga Allaha zagledati.

A za koga će na ovome svijetu sabaha biti, a za koga neće – to mi sami određujemo, to mi sami moramo za sebe izboriti i zaslužiti, moj hafize.”

POVIJESNI KONTEKST DOGADJANJA

Iseljavanje muslimana iz Užica

Užice je u prvoj polovini 19 st., pored Beograda bila najveca varoš u Srbiji, a stanovnici su je zvali “mali Carigrad”. Varoš je dosta stradala za vrijeme prvog srpskog ustanka, kada se dosta stanovništva iselilo u Bosnu, a Užice je 1826 godine prema Joakimu Vujicu imalo 2000 muslimanskih kuca, 20 džamija i 80 srpskih domova. Takoder je i engleski putopisac Andrej Aršibald Paton 1843. boravio u Užicu, ali on za razliku od Vujica, navodi kako ga je musellim obavijestio da Užice ima 3500 muslimanskih i 600 srpskih kuca.23 Cetiri dana nakon završetka konferencije u Kanlidži, 25 avgusta izbio je veliki požar u Užicu, a njega su izazvali Srbi koji su za to optužili muslimane, a sve u namjeri da se izvrši još jaci pritisak na “Turke” da se što prije isele. Kasnije je srušena i Šehova džamija, ali je u narodu ostalo vjerovanje, da ce onaj koji je to srušio ostati proklet.24Takoder je bio utvrden i detaljan pravac odlaska muslimana iz Užica u Bosnu, i to preko Krivog vira i kod Petrica, niže Bajine Bašte, a iz Zvornika su bile dovucene velike skele za prijevoz ljudi i stoke. Srpska vojska je nadgledala iseljavanje, a prema savremeniku Milanu Radovicu, bilo je angažovano sedamsto do osamsto srpskih robadžija i kiridžija iz beogradskog, valjevskog i kragujevacog okruga, koji su pomagali utovar.Evakuacija muslimanskog stanovništva iz Užica sprovedena je u tri grupe. Prva grupa imala je 400 ljudi, druga 600, a ostatak je cnio trecu grupu koju su sacinjavali uglavnom stari i iznemogli, te je ovaj posljednji transport bio 28. septembra. 1862.

Smederevski sandžak

Beogradski pašaluk je domaći kolokvijalni naziv za upravnu jedinicu Osmanskog Carstva u kojoj je izbio Prvi srpski ustanak, a čiji je javni naziv zapravo bio Smederevski sandžak. Među Turcima Osmanlijama Smederevski sandžak je također bio poznat i kao oblast Morava. Zabuna u vezi službenog naziva Smederevskog sandžaka je jedan od velikih propusta srpske historiografije, a povijesno netočan naziv Beogradski pašaluk je kasnije našao put i do stranih povjesničara.

Smederevski sandžak osnovan je neposredno nakon pada Srpske despotovine (1459. godine). Nakon osmanskog osvajanja Beograda (1521. godine) uprava Smederevskog sandžaka je premještena u Beogradsku tvrđavu. Do 1541. godine Smederevski sandžak je bio u sastavu Rumelijskog, a od tada do kraja 17. stoljeća Budimskog beglerbegluka (poznatog i kao ejalet). Krajem 18. stoljeća Smederevski sandžak se dijelio u 12 nahija, koje će ostati do izbijanja Prvog srpskog ustanka: beogradsku, smederevsku, požarevačku, ćuprijsku, jagodinsku,
kragujevačku, užičku, valjevsku,  šabačku, rudničku, sokosku i boravičku.

 

Izvor: bosnjaci.agencija


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

POVEZANI ČLANCI

57 KOMENTARI

  2. Pismo… ZA BUDJENJE BOSNJAKE…

    “I to oni isti što ih braćom svojom prifatismo, s kojima hljeb i radost dijelismo, s kojima se pobratismo.”

    “tri dana se oni koje voljesmo naslađivahu našijem patnjama”

    “Oni što nas, koliko juče, braćom svojom nazivahu, ispratiše nas halakanjem i pogrdama nečuvenim.”

    ” Nestadoše, kao rukom džehenemskom izbrisane, i džamije, i mektebi i hamami, i hanovi, sve kuće naše zauzeše i razvališe, sva turbeta u zemlju ućeraše, sva mezarja zaoraše, ne ostade ni traga najmanjega, ni kamena na kamenu, ni glasa jednoga, ni travke što naša bijaše. Ničega, ko da ničega nikad ni bilo nije. Ubiše nas žive, i ubiše sve naše mrtve, ni trunke od našijeh stotina godina ne ostade, moj hafize. Ništa. Kao da našeg nikad ne bijaše.”

    ” I vazda treba da nas planina u lice udari, pa da vidimo jasno one oko sebe.”

    “Mi znamo sad ko smo mi i ko su oni. I šta nam iza leđa spremaše, dok smo skupa, za jednom sofrom bili.”

    “da i vas jednom isto zlo od istijeh ljudi ne pogodi a da se ne nadate, pa da se ko i mi, nakon svega probudite i osvrenete oko sebe. Al da vam bude kasno, ko nama, hafize”

    “Pa te preklinjem: budite se dok još vremena ima, podzidajte svoje rabatne živote, uspravite se, stanite na noge, hafize, duše svoje operite, da ne morate, ko mi, glavu obarati onoga dana kad se svi budemo morali u dragoga Allaha zagledati.”

    SANDZAK SEHOVICI PLAV GUSINJE BOSNA SREBRENICA MOSTAR SARAJEVO…. KOSOVO ITD ITD

  3. I ti si kosovko đevojko jedna od onih zlobnih ljudskih kreatura koji su osuđene dovjeka na stanje polu-znanja (a ono je gore od stanja neznanja), jer takvi pomalo znaju od svačega a u stvari neznaju ništa, i ništa ne rade da nešto nauče pa tako nanose najveću štetu i sebi i svojima a i svima drugima.

  4. Kako lazu ovi paranoicni srpcici.cu kolac cu silovanja halo milice pa nisu turci bili pagani kao vi.pa dokle cete da lazete sami sebe bolesnici izmisljeni.da vam nije bilo turaka ne biste bili ne zadnji nego nebi postojali danas.lijepo rece muftija da su vas milovali pa izlizali bi ste se.halo.a hatišerifi o automijama,greska turaka je sto su vam puno dopustili koljaci smrdljivi.ko vam je dao kaldrmu i puteve,trgove i kalemegdane?javna kupatila hamame,cesme.cu branili im vodu LAZOVI PROKLETI.ko je gradio cuprije?jel to samo za muslimane bilo stoko?drugo nabijanje na kolac je praksa rumuna iz transilvanije i vlada cepesa.a silovanje je vasa praksa stoko krivoslavna.muslimanima je to zabranjeno.pljuc i fuj

  5. Dobro sad, po zadnjem dijelu ovog pisma ispade da im u Istanbulu ništa nije valjalo. Razumijem ja kako je teško bit Muhadžir ali sigurno nema naroda da ima bliže običaje i kulturu od Turaka i Bošnjaka. A đe je jedino Musliman tad mogo da nađe smiraj?? Pa u Turskoj – Stambolu ko i sad.
    Šta se Morgen raspravljaš sa ove dvije seljačke budale što pojma sa pojmom nemaju. Lično znam Srbina iz Pazara bio je u spec. jedinicama na Kosovu. Otac i deda su mu sa Kosova.Drug mi je putovo sa njim na Kosovo, i neđe kod Prištine ovaj Srbin reče iz čista mira, ” e ovdje smo mi Srbi ćosali, uživali, pili sa Turcima pored ove kafane. Tako je živela većina Srba, a budaletine seljačke ko ovi slučajevi za posmatranje milica i olivera…pa njih ni Turci ni Srbi nisu voljeli niti ih vole. Što bi visile na Bošnjačkom sajtu da su kod svog naroda prihvaćene??

  6. Zaboravljamo historiju..
    Prije 100 godina komsije su nas klali izteravali itd.
    U Bosnu komsije su cinili Genocid jopet na nas..
    Nasi dobri komsije srbe… srbe su bolesni narod… nazalost imaju bolest u gene…
    sto dalje od njih…

    Hocemo jopet zivjeti sa takve komsije????

  7. Ooo srblje ,ne postoji Bosnjacki jezik kako ga vi zelite imputiRati nego Bosanski kojim govore svi Bosnjaci svojim razlicitim dijalektima,sto je nase bogatsvo od kladuse na zapadu pa do tutina i peci na jugu..i mi smo merhametli narod za razliku od vas kojima je uvijek na umi kama i Bosnjacka glava,al platice Allah svakom od vas ponaosob za svu nepravdu koju ste nanijeli Bosnjacima

  8. @Sa- Tvrdis da se Bosnjaci ne pominju do ‘92 godine…E, pa slabo poznajes svoju(srpsku) historiju…Procitaj “Nacertanje”, Ilije Garasanina, pa onda pisi ovakve gluposti….

  10. studirao sa u T.Uzicu.Uzicka Gimnazija je ranije bila Medresa. Udjite unutra i pogledajte enterijer i sve ce vam biti jasno. Drugo, crkva do Gimnazije i ranije bila dzamija, udjite i pogledajte raspored unutar nje, normalno uz male prepravke sve ce vam biti jasno. Trece pjesma oj Uzice mali Carigrade … se pjeva kao srpska pjesma , a ne govori se o pravom nastanku iste. Dalje, naselje Turice, gde se nalazi studentski dom, odakle mu naziv. Dalje, pitajte Uzicane kako se zove mjesto gde se nalazi stadion Slobode itd, itd… Ovako bih mogao pisati sjeli dan…

      • Ужичко коло је новокомпоновано. Композитор је Србин Милија Спасојевић. Сувише јефтино са твоје стране…

  11. CRNA GORA SOKOLOVI

    TI SMIJES DA SERES PO OVOM SAJTU O BOSNFJACIMA’???
    TI CRNA GORO KOJA SI BILA 2 VIJEKA PRED OTTOMANA PA DODAJ JOS 5 VIJEKOVA U BOSANSKI VIJALET…..

    TI SI TAJ KOJI BI TREBO MALO VISE PROCITAT KNJIGA….

    • O MOJA ZENA MILJICA KOSOVIQI JASARI,se ti ne pljasi nista .Nece tebe tvoj AGIM DA STAVI NA KOLAC NEGO NA K:RAC.Ce ti bude pravo ljepo.Glava nece da bude na panj nego ce ti bude znas ti gde,a i te nece siljujem nego ces da moljis.

  13. Сурово али неопходно и праведно.
    Враг их донео враг их однео.
    Јел Ужице у источној Анадолији или у сред Србије?
    Јел сте читали негде како је Ужице пало под Турке ?
    Ја нисам, не знам дали је записано, али сам читала о паду Смедерева, Новог брда, Шапца, Београда под Турке. И морам рећи да њихови аутентични становници нису имали срећу да их преселе, све се сводило на колац, сабљу и главу на пању и силовање. А зашто ефендија толи кожали, ех па није орао и копао да би дао све аги,бегу, башибозлуку, него господовао преко туђих леђа.

    • Kao i obicno mijesas babe i zabe. Turci su jedno a bosnjaci drugo.

      Ovakvim ponasanjem utrijeli ste svoju sudbinu stvaranjem neprijatelja od onih koji vam nisu morali biti neprijatelji. I dan danas zanjete plodove toga, i dan danas istu politiku vodite. A moglo je sve biti tako drugacije…

      Najgore od svega je taj osjecaj samopovjerenja dok rezes granu na kojoj sjedis. Basko onaj major t j kong u filmu dr strangelove koji jasuci na nuklearnoj bombi na putu ka svom nestanku i nestanku svijeta kakav poznajemo.

      • bosnjaci? dje se oni pominje prije 92god nadji istorijski izvor?nadji ko su BOSNJACI a ko BOSNIKALU?nadji kako se zovu svi sandzaci na prostoru juznih slovena SERBES sandzaci.procitaj brate koju knjigu od prof. Serba Rastodera bice ti sve dosta jasnije babuncicu iz rupe.procitaj isto sta Rastoder kaze o ljiljanu ciji je to znak i kakvo je znacenje,a ne da te hodze i muvtije uce istoriju gluperdo smrdljiva 😉

      • Nista ti skonto nisi sta sam napiso… ali tako to obicno i biva kad se gedza sibicar necega dohvati. On papir pojede a cokoladu baci.

      • Ма разумела сам ја одлично, овај Хусеин је “Бошњак” али за све оне друге који су напустили сигурно да је било и Турака, Черкеза, Татара итд.
        Суштина је у томе како су дошли тако су отишли.
        Питања из текста, зашто у том Ужицу нема Цркава тада? Кад је Ужице и пре Турака било град и имало их.
        Откуд Турци само по граду, ништа плуг и мотика, само кахфе и чибуци…. па и томе дође крај.

      • Opet ti po svome. Pored ociju si corava, znas slova i mozes da procitas a nemozes da shvatis. To je tvoje prokletstvo milice.

        Sta god da se zbilo prije toga ocigledno je da je narod, stanovnistvo uzica bilo pasivno. Oni nisu aktivno ucestvovali u borbama. Ali kada “oslobodioci” zauzese grad svi redom bijahu protjerani. Time ste sami sebi stvarali neprijatelja sa kojim se bodete i dan danas. U crno ste se zavili. A to nije moralo tako biti.

        Znam da me neces shvatiti, mi smo ipak u razlicitim dimenzijama, al eto…

      • Felix Kanic je prvi prosao kroz Srbistan i napravio popis verskih objekata ,stanovnista i ostalog . Svako mesto je imalo po 20-ak dzamija . Nasa tragicna istorija nema razloga da dovede u pitanje autohtonosti ljudi drugacije vere

      • Nije, samo je u vecim mjestima bilo toliko dzamija poput uzica i pazara. U sumadiji dzamija nije bilo osim eventualno u sastavu neke kasarne.

      • Nisam ostrascen , cak hocu i da vam poklonim zemlju , nek rastu deca , ali od civilizacije na jugu Srbije ,ostali su rimski temelji i Nemanjicke zaduzbine

      • Od toga sto nabrajas jedino se jagodina moze svrstati u sumadiju. Ima “na jugu srbije” jos dosta toga pored i ispod nemanjickih zaduzbina. Ali o tome mozemo drugi put. Bas mi je merak vako fino i kulturno zavrsiti razgovor pred spavanje. 🙂

        Laka vam noc i fino spavajte svi dobri ljudi. 🙂 Nek vam novi dan donese srece i bericeta. 😀

      • Моргене, хоћеш да зи ја опишем из прве руке на примеру мог краја.
        Нпр. рајетин није имао право на воду, на свој бунар, па се по цели дан ишло на воду на чесму.
        Није се имало право на димњак, већ на рупу у крову, па су се по кући сви гушили у диму.
        Није се имало право на черпић него се кров покривао сламом.
        У дворишту ниси имао право да засадиш воћку.
        Од свог нерада и доколичарења, главна занимација је била загорчавање живота раји, и наравно међусобна убијања и накнадно враћање части у крвним осветама, чиме се и даље замлаћују како гледамо по турским серијама
        Ето у томе смо изгубили 500 год. са Турцима, никаквог, културног, научног цивилизацијског напретка…

      • Draga Milice, ni mojim pretcima nije bio bajno sa Otmanima. Uostalom da im je bilo lepo, ne bi bilo ni hajduka, ni uskoka, ni buna, ni ustanaka, ni seoba……. Međutim, sve je ovo istorija. A istorija je ustvari i jedna velika hronika ljudskih patnji i stradanja. Kad je istorija naših prostora u pitanju, patili su i stradali svi od svih. Alli mene više interesuje sadašnjost i budućnost. Da se poštujemo i sarađujemo svi sa svima.

      • Тачно је Ољић, то и ја кажем. Највећа би нам казна била када би ми радили исто што и они.
        Овако, сви су грађани ове Србије једнаки пред законом, без обзира на веру нацију или било коју другу разлику.
        Значи, можеш да живиш мирно, никог не дираш и нико те не дира. Па ће ваљда и они то једном да цене, иако многи хвала Богу, то већ увиђају.

      • Danasnja teritorija Srbije je bila poprilicno ne naseljena pre dolaska Turaka ali i ono sto je bilo naeljenoi je bilo iskljucivo naseljeno srpskim zivljem. Dosta Srba se jos za vreme Turske pocelo naseljavati u danasnjoj Sumadiji bezeci pred zulumom koji su cinili i Turci i Arnauti na Kosovu . Neki Srbi su se tu naslelili i posle Prvog i Drugog Srpskog Ustanka , iz svih krajeve gde su srbi ziveli. Islam kao religija nije bila poznata na ovim prostorima pre dolaska Turaka a po dolasku turci pocinju da sporvode islamizaciju stanovnsistva te sve te novonastale muslimane svrstvaju odmah u Turke i tako vrseci poturcavanje stanovnstva. Originalni Turci su tatarsko-mongolski narod, znaci izrazito crne i ostre kose sa kosim ocima , da li znate danas nekog takvog Turcina? Poturcavnjem pokorenog stanovnistva Turci su stvarali svoju naciju i oni to i dan danas cine. Bosnjak mozes biti samo u Bosni ali nemozes i u Turskoj, U Turskoj Bosnjake ne priznaju i ako bi neki Bosnjak otisao da zivi u Tursku on bi , da bi dobio tursko drzavljanstvo, orao da promeni prezime u Tursko i nebi se mogao izjasnjavati kao Bosnjak.Isto su to radili i za vreme Otomanske vladavine Srbijom dok su hriscansko stnanovnistvo zlostvljali i tako poksavali na prisilan nacin da ih preobrate u islma a samim tim u Turke. O iseljavanju muslimana iz Uzica , o kome se ovde govori , nije plod srpske agresije prema muslimanima vec plod dogovora velikih sila u Kanlidzi , mestu pored Istabnula 1962 god , kad su velike sile dogovorile o iseljavanju muslimana iz Srbije. Turska , shvatajuci da je izgubila Srbiju pokusava da muslimnsko stanovnistvo iz tih krajeva naseli i krajeve u kojima je Turska bila i dalje okupator a u kojima se nemuslimansko stanovnostvo mpoglo pobuniti , jer je bilo vecinsko, naseljava muslimane iz Srbije , pokusavajuci tako da sebi osigura sto vecu podrsku u tim krajevima. Zato je to stanovnistvo i naseljavano u Bosnu, tadasnu juznu Srbiju te danasnji Sandzak. Ovde se govori o nekom nasilnom iseljavanju srba iz Uzica ali toga nije bilo, srpska vojska je skuzila samo kao ispomoc u iseljavanju a sama Srbija je morala da plati islejavanje muslimana kao i obezbedjivanjem transporta istih. Zato , za rad dobrih odnosa i istine , molim da nelazete sopstveno stanovnistvo. Sa druges trena , srbi moraju da shvate da ti muslimani nisu Turci i ako vec govore da su to islamizovani Srbi onda se tako treba i da ponasaju. Ti ljiudi su pod protiskom presli na islam a Turska ih je koristila za svoje interese a losa politika Srbije prema tim ljudima je Turcima davala a pravo a kod samog stanovnistva stvaralo osecaj da se Turska zalaze za njihove interese.I jdni i drugi treba da pogledamo istini u oci , da nam istina i pravda budu putokazi i da krenemo vec jednom da zivimo normalno…

      • Видим Моргене, и код тебе посебно ценим, што тако повремено имаш нападе искрености у којима то признајеш 🙂

      • @milica:

        Kao sto svi to znamo ovaj morgen odmah iznad tvog poslednjeg kometara si ti sto se dopisujes sama sa sobom. 🙂

        Iz taktickih razloga sam sacekao do sada da se sa tobom ispricam. Posto si na SPu od ranog sabaha znaci nisi bila u crkvi i dobila novu dozu pogani save savanovica da ti tece venama 😉 🙂 pa pretpostavljam da je nivo zla u tebi znatno opao 🙂 te me time mozes lakse skontati.

        Ni ti ni olivera niste zivjele u tursko doba – zar ne? – i samim tim nemozete znati kako je zapravo bilo. Sve savremene analize svjetskih historicara o zivotu u otomanskom carstvu predstavljaju jednu dosta drugaciju sliku od propagandnih pamfleta u vidu epske poezije na kojima ste vi odojeni. Svi su redom slozni da je i hriscanska raja u sastavu otomanskog carstva imala daleko podobniji polozaj nego seljaci i kmetovi recimo u sastavu ruskog carstva pa i evrope. Poznato ti je kako se obracunavalo sa onima koji su proglaseni “jeresima”.

        Elem, nije mi ni najmanje cilj da branim turke, imperija je to bila koja je gledala svoje interese i lomila one koji joj se nadu na putu bas kao sto je to cinila i engleska, francuska, ruska imperija.

        Srz onoga sto pokusavam reci je da se tada sa uzicanima drugacije postuaplo, a kasnije i drugima koji su protjerani u procesu sirenja srbije, nebi prolazili kroz vise od 100 godina patnji – ni mi ni vi. Zamisli da su ti uzicani tada bijahu obgrljeni i prihvaceni? Kao sto rekoh ranije oni su ocigledno bili pasivni u sukobu otomanske vlasti i srpskih pobunjenika. I pored toga bijahu protjerani. I opet ponavljama, samisli da su ti srbi drugacije postupili.

        To je srz citave stvari! Mrznja, netrpeljivost, iskljucivost vam mozda da po neku dobijenu bitku ali obavezno i poraze u ne jednom vecem planu. Dobijete bitku a izgubite rat. Zato su srbi vjecni gubitnici pored ogromnih odricanja kroz koja su prosli u zadnjih 200 godina. Sto kazu – ko nema u glavi ima u nogama…

      • U pravu si Morgen, ni ja ni Milica nismo živele u tursko doba, a Bogami, ni ti. Ja nemam razloga ne verovati mojim precima i svom narodu da se teško živelo u to doba. Međutim, da Srbi ne lažu, ispričaću ti jedan detalj sa mog letovanja u Bugarskoj. Bila sam u jednodnevnoj poseti u primorskom turističkom gradu Sozopolu. U vreme osmanlija sve crkve su im bile porušene. Kada je raja izrazila želju da imaju svoju bogomolju, morali su da traže specijalnu dozvolu i to naravno da plate. Osmanlijske vlasti su im dozvolile uz pravilo da građevina mora biti niža od svake turske građevine i kuće. Tako je izgrađena crkva Sveta Bogorodica, koja je danas pod zaštitom UNESCO-a. Polovina crkve je pod zemljom. Kad ulaziš u dvorište crkve, silaziš niz stepenice, a sa ulice možeš da se bez problema popneš na njen krov. Hrišćani su u otomanskom carstvu bili građani drugog reda, da se razumemo. I kada pogledam gore crno belu sliku, vidim prizor idile. Efendije svih uzrasta od starih, srednjovečnih, mladih i dece bezbrižno sede pred nekom kafanom ispijaju kahve i puše čibuke. Za to vreme raja čuva stoku, obrađuje zemlju, radi za ovu tada balkansku gospodu …. Međutim svaki poredak, svaka imperija ima i svoj kraj, a kao rezulltat je usledila druga slika.

      • do 92. nema zapisa o bosnjacima,u pravu si sifilicar,ali zato od 92. do 2015. bosnjaci se pominju neprekidno(2 000 GODINA) i pominjace se dovijeka.HARAKIRI!

      • nisu svi bosnjaci protjerani iz tadasnjeg uzica,mnogi su pokrsteni i ostali su…tako je bilo sirom srbije cijelo 19. stoljece ,pa je danas medju srbima ogroman procenat na silu pokrstenih bosnjaka..zato oni plasiraju pricu o poturicama,da bi prikrili tu cinjenicu..ista je sudbina zadesila i turke,albance,rome i druge…zato im je DNK slika takva kakva je…najvise 15% ista grupa…pametnom dosta….kako ja istinu pisao ,tako mi Bog dao….

      • @olivera:

        Ja ti govorim ono sto tvrde vodeci historicari. Polozaj hriscana u otomanskom carstvu je bio bolji od polozaja kmetova u carskoj rusiji. Tacka. Glede visine novosagradenih objekata – pa i pri izgradnji beograda na vodi se cuju povici da hram svetog save nesmije biti zaklonjen… To sto ti govoris o nekom muslimanskom stalezu sto je sjedjeo i ispijao kahve dok su hriscani radili ne drzi vodu. Bar sto se tice mojih predaka i onih koje poznajem. Svi su oni sami radili na svojim imanjima, cuvali stoku, obradivali zemlju ili bili zanatlije ili aktivni na razlicitim polozajima u vjerskoj zajednici.

        Ali opet govorim, sve to nije ni bitno. Nacin na koji su protjeravani za vremena sirenja srbije je ispod svake kritike. Da se tada drugacije postupilo prema muslimanima vrlo je vjerovatno da bi mi danas imali daleko harmonicnija drustva i drzave. Ta drugacija prica nije bila neminovna olivera. Pravdanjem takvog postupka samo ostavljas legitimnom opciju da se prema srbima moze osvetnicki postupati zbog sve nesrece i terora koji su drugima nanijeli radeci na velikoj srbiji…

      • @slas:

        Ta tvoja teorija o islamizaciji je vrlo providna i ocigledno se radi o konstrukciji ciji je cilj da olaksa posrbljavanje ne-srba nakon pada otomanskog carstva.

        Islamizacija nikada nije bila nasilna jer bi inace citav balkan bio nastanjen muslimanima. Valjda bi 500 godina bilo dovljno da se sprovede jedan takav projekat?

        Elem, muslimane nalazis gotovo uvijek tamo gdje je su postajali ogranci crkve bosanske koju je i istocna i zapadna crkva smatrala jeretickom. Oni bijahu proganjani, ubijani i prekrstavani na silu. Poznat je sabor protiv bogumila kod petrove crkve 1186oj i sta je na njemu odluceno: rezanje jezika, bacanje na lomacu, oduzimanje posjeda…

        Ti nasilono prekrsteni nikada pravoslavlje ne prihvatise srcu vec cim se upoznase sa islamom objerucke ga prihvatise. Mi niti smo srbi niti smo turci, mi smo bosnjaci!

      • Dajući najkonkretnije podatke o razmeštaju vojske, Mehmed Nešrija piše: “Sam (Lazar) pak stade u sredinu. Svoju pešadiju po neverničkom običaju rasporedi pozadi. Potom zeta Vukovića (Vuka Brankovića) sa svojim sestrićem (Stefanom Musićem) postavi desno. Kobilića sa Bošnjacima postavi levo”.
        Моргене , Моргене, докази стоје као планине, Бошњак је архајични облик данашњег Босанац, Бошњак је Србин из Босне, ено ти код Крушевца места Бошњане.
        Много велику грешку правимо што вам допуштамо да отимате и искривљује те наше наслеђе.

      • Daj milice bar se dogovori sama sa sobom oko nekih pojmova prije nego sto pocnes provaljivati. 😆

        Pa ti jedna ostade bez glasa nas ubjedivajuci da je naziv bosnjak nastao kada su turci nakon okupacije bosne htjeli da se rugajuci obracaju lokalnom stanovnistvu. A sad vec na boju na kosovu polju se pominje arhaicni naziv za bosance – bosnjaci?

        Bas dobro sto rece i da su “srbi” iz bosne takoder bosnjaci jer su oni zaista i bili pravoslavni bosnjaci koje se prije sto i kusur godina posrbise infiltracijom bosanske patrijarsije od strane one srpske, sve naravno podpomognuto od strane tebi omrzene austrije a u cilju slabljenja otomanske drzave i sirenja austro-ugarske. 🙂

        A sto se tice lopova nema gorih od vas sumadinaca. Pa vidis bona da vam je pola vlade direktno iz bosne 🙂 . A koliko ste tek umjetnika, pisaca, naucnika prisvajali…

        Eh pa taj film vise neces gledati, sto je bilo lopovluka bilo je 🙂

        Drugo – sta ti je cudno u tome da vise drzava zajedno idu u rat? Postojala je i koalicija protiv njemacke i u prvom i u drugom svjetskom ratu. Pa sta? Krstasi iz raznih evropskih zemalja su zajedno isli u pogode na bliski istok – pa sta? Sta time zelis dokazati?

        Mene vise zanima kako je to tako da sam ja kroz skolu ucio da se car lazar borio na kosovu-polju. Tek kasnije saznah da je lazar bio daleko od cara, obicni madarski podanik on bijase… srbskoj megalomaniji kraja nema… Cak vas nije sram sa tako ociglednim blamazama ici u udzbenike sa jadnu dijecu kojima se posade nekakve nakaradne ideje koje ih posle prate kroz citav zivot i cine ih nekompatabilnim sa svijetom oko sebe.

      • Malo Morgen. Bogomili su hriscanska sekta i tacno je da su progaseni i od katilika i od pravoslavaca za jeretike i da su bili proganjani ali nije tacno da je to narod i da su bli posebne nacionalnosti. Bogomilsko ucenje u Bosnu dolazi preko Raske , isto srpske drzave kao sto je bila i Zeta , Hum , Zahumlje…Mnogi pripadnici srpskog plemstva su bili bogomili pa i pripadnici same kraljevske porodice Nemanjica. Nadgrobni spomenici ili ti stecci su ti najbolji pokazatelj kom narodu su pripadali. Na kojem god je nadjen natpis u Bosni, srbiji , Crnoj Gori i Hrvatskoj , bila su srpska imena i prezimena . Bogomili su se bili hriscani i odjednom su izinata presli na islam??? Pa gde je tu pamet i zdrav razum. Bogmilska crkva je u Bosni bila dignuta na nivo drzavne crkve i po njihovom ucenju oni nisu imali ni verske objekte . Dolaskom Turaka i zlostcljanjem nemuslimanskog stanovnstva jedan deo prelazi na islam , radi olaksanja sebi zivota a jedan deo nastaje nasilno, tako sto turci otimaju hriscansku decu i pretvaraju ih u janicare. Jedan boroj je nastao i tako sto bi otac odredio da jedan od sinova predje na islam i kao takav stiti ostatak porodice. U svim poznatim spisima o prelasku na islam , govori se o Srbima , nigde nisam procitao o nekom drugom narodu , eventualno o Hrvatima. Turska jos uvek ne zeli da otvori svoj arhiv ali zato mnoge podatke mozes naci u arhivu u Becu i Veneciji , ako stvarno zelis da saznas istinu . A za kraj , pokusaj da nadjes ime i prezime svoga pretka koji je presao na islam.

      • @slas:

        To sto ti opisujes nam je dobro poznata srbsko-megalomanska izmisljotina. 🙂

        Istina je ipak drugacija. 😀

    • I ti si kosovko đevojko jedna od onih zlobnih ljudskih kreatura koji su osuđene dovjeka na stanje polu-znanja (a ono je gore od stanja neznanja), jer takvi pomalo znaju od svačega a u stvari neznaju ništa, i ništa ne rade da nešto nauče pa tako nanose najveću štetu i sebi i svojima a i svima drugima.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.