Petnjica: Opština samo na papiru

Petnjica – Vidljive su jedino table na kojima piše „Opština Petnjica”. Sve ostalo, sem moderne zgrade Doma kulture, ne odaje sliku urbane sredine, kaže Faik Adrović.

Iako je u mi­nu­lom pe­ri­o­du De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta na pro­sto­ru Bi­ho­ra do­bi­ja­la mak­si­mal­nu po­dr­šku gra­đa­na, broj­ni po­da­ci uka­zu­ju da Pet­nji­ci ni­je po­sve­će­na za­slu­že­na pa­žnja. Pri­je sve­ga, Pet­nji­ca ne­ma od­go­va­ra­ju­ću ko­mu­nal­nu i dru­gu in­fra­struk­tu­ru neo­p­hod­nu ur­ba­nom na­se­lju. O to­me svje­do­či i po­da­tak da ne po­sto­ji ni­jed­na ban­ka i da ta­mo ne do­la­zi dnev­na štam­pa. Pet­nji­ca ne­ma obu­ćar­ske rad­nje, po­sla­sti­čar­ni­ce, knji­ža­re, fo­to­ko­pir­ni­ce, ne­ma tra­di­ci­o­nal­nih uslu­žnih ra­di­o­ni­ca, fo­to­gra­fa, ser­vi­sa za po­prav­ku ku­ćan­skih apa­ra­ta, kao ni što­šta dru­go. U ovoj va­ro­ši­ci ne­zna­tan je broj ma­lih pred­u­ze­ća, a ne­ga­tiv­nu sli­ku upot­pu­nja­va i či­nje­ni­ca da ne­ma or­ga­ni­zo­va­nog ot­ku­pa po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da i da je ve­ći­na sa­o­bra­ćaj­ni­ca u za­i­sta lo­šem sta­nju. Uz to, po­seb­nu pri­ču za­slu­žu­je ne­u­re­đe­na glav­na uli­ca u ko­joj do­mi­nant­no mje­sto za­u­zi­ma­ju kan­ce­la­ri­je po­li­tič­kih par­ti­ja. Sli­ka Pet­nji­ce se ni­je pro­mi­je­ni­la ni na­kon do­bi­ja­nja sta­tu­sa op­šti­ne, jer u me­đu­vre­me­nu ni­šta ni­je ura­đe­no na stva­ra­nju neo­p­hod­nih teh­nič­kih i dru­gih uslo­va za for­mi­ra­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nog cen­tra. Na­i­me, još ni­je po­če­la iz­grad­nja zgra­de Op­šti­ne, ta­ko da se sve ak­tiv­no­sti ve­za­ne za rad lo­kal­ne upra­ve od­vi­ja­ju u par kan­ce­la­ri­ja ko­je se na­la­ze u objek­tu Do­ma kul­tu­re.

Fa­ik Adro­vić, je­dan od dvo­ji­ce pre­ži­vje­lih od­bor­ni­ka iz vre­me­na ka­da je Pet­nji­ca pri­je 58 go­di­na ima­la op­šti­nu, sma­tra da pod­ruč­je Bi­ho­ra za­slu­žu­je dru­ga­či­ji tret­man i da grad­sko je­zgro mo­ra da se raz­vi­ja u skla­du sa stvar­nim po­tre­ba­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva.
– Vi­dlji­ve su je­di­no ta­ble na ko­ji­ma pi­še „Op­šti­na Pet­nji­ca”. Sve osta­lo, sem mo­der­ne zgra­de Do­ma kul­tu­re, ne oda­je sli­ku ur­ba­ne sre­di­ne u ko­joj bi lo­kal­na sa­mo­u­pra­va s jav­nim usta­no­va­ma i pred­u­ze­ći­ma mo­gla da bu­de istin­ski ser­vis gra­đa­na. Po­gub­no je što još ni­je pre­ci­zno de­fi­ni­sa­no gdje će bi­ti sta­ci­o­ni­ra­ni bu­du­ći or­ga­ni lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. To je ve­li­ki pro­pust i koč­ni­ca za raz­voj­nu pri­ču. Mo­ram da ka­žem da su se u so­ci­ja­li­zmu ova­kve stva­ri mno­go ozbilj­ni­je rje­ša­va­le. Dru­štvo mo­ra vi­še pa­žnje da po­klo­ni Pet­nji­ci uko­li­ko že­li­mo da ide­mo u ko­rak s vre­me­nom – na­vo­di Adro­vić.
On je ka­zao da je ne­do­pu­sti­vo i to što se zgra­da ne­ka­da­šnje op­šti­ne na­la­zi u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju.
– Zgra­da u ko­joj je po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta bi­la smje­šte­na op­štin­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja da­nas iz­gle­da pot­pu­no ru­i­ni­ra­no. Oro­nu­la je i ne­u­slov­na za rad, iako su se u njoj po­sled­njih de­ce­ni­ja na­la­zi­le kan­ce­la­ri­je mje­sne za­jed­ni­ce. Ovu zgra­du je tre­ba­lo pre­tvo­ri­ti u ne­ku vr­stu mu­ze­ja, jer se ra­di o objek­tu ko­ji pred­sta­vlja svje­do­čan­stvo jed­nog vre­me­na. Ako ta zgra­da ne mo­že da se sa­ni­ra, on­da je tre­ba­lo sru­ši­ti i taj pro­stor pre­tvo­ri­ti u mje­sto ko­je će se, u sklo­pu dža­mi­je, pre­u­re­di­ti u atrak­tiv­nu kul­tur­no-isto­rij­sku po­zor­ni­cu pri­ma­mlji­vu i za sva­či­ji ukus – sma­tra Adro­vić.
Pred­sjed­nik Op­šti­ne Sa­mir Ago­vić pri­zna­je da Pet­nji­ca još ne­ma od­go­va­ra­ju­će smje­štaj­ne ka­pa­ci­te­te za op­štin­sku ad­mi­ni­stra­ci­ju, ali is­ti­če da će to pi­ta­nje br­zo bi­ti ri­je­še­no.
– De­talj­ni ur­ba­ni­stič­ki plan pred­vi­đa da se sta­ra zgra­da Op­šti­ne sru­ši i da se taj pro­stor pre­tvo­ri u ze­le­nu po­vr­ši­nu. Pla­ni­ra­no je da se na mje­stu sta­re zgra­de osnov­ne ško­le iz­gra­di no­vi mo­de­r­ni obje­kat za po­tre­be lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Op­šti­na Be­ra­ne je ura­di­la idej­ni pro­je­kat ko­ji je pre­dat tur­skoj raz­voj­noj agen­ci­ji „TI­KA” ko­ja bi tre­ba­lo da fi­nan­si­ra iz­grad­nju tog objek­ta. Do ta­da, tra­ži­će­mo ne­ka pre­la­zna rje­še­nja u na­di da će nam dr­žav­ni or­ga­ni sve­srd­no pru­ži­ti ru­ku po­mo­ći i do­pri­ni­je­ti da Pet­nji­ca pre­ra­ste u mje­sto ko­je će svo­jim ka­pa­ci­te­ti­ma mo­ći da za­do­vo­lji osnov­ne po­tre­be lo­kal­nog sta­nov­ni­štva – po­ru­čio je Ago­vić.
Pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Ad­nan Mu­ho­vić tvr­di da je dr­ža­va obe­ća­la da će za iz­grad­nju zgra­de op­šti­ne u Pet­nji­ci iz­dvo­ji­ti 850.000 eura, ali da ta sred­stva još ni­je­su upla­će­na.
– Sva­ki po­če­tak je te­žak, pa i ovaj ko­ji se ti­če for­mi­ra­nja lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u Pet­nji­ci. Kre­nu­li smo od nu­le, na­da­ju­ći se da će­mo ima­ti ve­ću po­moć dr­žav­nih or­ga­na. Me­đu­tim, obe­ća­na sred­stva za iz­grad­nju zgra­de op­šti­ne još ni­je­su pri­sti­gla, ta­ko da nam je osta­lo da se sna­la­zi­mo ka­ko zna­mo i umi­je­mo. Mo­ra­mo shva­ti­ti da je pro­ces vra­ća­nja sta­tu­sa op­šti­ne Pet­nji­ci bio kraj­nje is­cr­plju­ju­ći i da se ma­lo ra­ču­na vo­di­lo o iz­grad­nji neo­p­hod­ne in­fra­struk­tu­re, jer je va­žni­je bi­lo da se ta pri­ča prav­no za­o­kru­ži – ka­zao je Mu­ho­vić.D.J.

Neo­dr­ži­vo
sta­nje
Po mi­šlje­nju En­ve­ra Ras­to­de­ra, funk­ci­o­ne­ra SDP-a, sa­da­šnje sta­nje u Pet­nji­ci je neo­dr­ži­vo.
– Ako se ne kre­ne u ozbilj­ni­ju pri­ču po pi­ta­nju iz­grad­nje neo­p­hod­ne in­fra­struk­tu­re, on­da će op­šti­na Pet­nji­ca po­sto­ja­ti sa­mo na pa­pi­ru. Mi smo upra­vo zbog lo­še in­fra­struk­tu­re u Bi­ho­ru tra­ži­li da ima­mo sa­mo­stal­nu op­šti­nu, svje­sni da je to je­dan od pred­u­slo­va za sve­u­kup­ni opo­ra­vak či­ta­vog kra­ja. Na po­te­zu su lo­kal­na i dr­žav­na vlast ko­je bi tre­ba­lo da zna­ju da sva­ko da­lje od­la­ga­nje stva­ra­nja neo­p­hod­nih uslo­va za rad lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ni­ko­me ne do­no­si ko­rist – ka­zao je Ras­to­der.

Ure­di­ti pro­stor oko dža­mi­je
Mje­šta­ni pod­sje­ća­ju da se u Pet­nji­ci na­la­zi­la jed­na od naj­sta­ri­jih dža­mi­ja na Bal­ka­nu, ko­ju od­li­ku­je je­din­stve­na ar­hi­tek­tu­ra sa dr­ve­nim, ruč­no iz­re­zba­re­nim stu­bo­vi­ma. Na­vo­de da se ra­di o je­di­noj tro­sprat­noj dža­mi­ji u Cr­noj Go­ri, sta­roj ne­ko­li­ko vje­ko­va.
– Dža­mi­ja u Pet­nji­ci ima­la je ve­o­ma zna­čaj­nu uz­lo­gu u opi­sme­nja­va­nju i oču­va­nju kul­tur­nog iden­ti­te­ta Bi­ho­ra­ca. U ar­hi­vi dža­mi­je i da­nas se ču­va­ju li­ste ro­đe­nih, vjen­ča­nih, kao i dru­ge po­je­di­no­sti o sta­nov­ni­štvu ovo­ga kra­ja. Dža­mi­ja u Pet­nji­ci pred­sta­vlja zna­ča­jan kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­nik, ta­ko da je neo­p­hod­no do­ve­sti u red či­tav pro­stor oko nje – po­ru­ču­ju Pet­nji­ča­ni.

(dan)