Perčeviću “Vojin Popović”, Sopoćanima “Ribnjak”!

Novopazarski “Ribnjak” – drugi po veličini u Evropi – ide u čije ruke?

“sandžak” – Ovo staro novopazarsko preduzeće čeka na prodaju koja se uveliko priprema, ali ne za Bošnjaka. Režim ne dozvoljava da se tako silna imovina nađe u rukama „turčina“. Prema našim izvorima, iz Agencije za privatizaciju i dobro obaviještenih krugova, kupovina ovog velikog preduzeća se namješta Goranu Perčeviću koji je bio blizak sa Mirom Marković.

Glas javnosti je 30. 7. 2000. godine piše o njemu:

Dok je napredovao, bilo je to u velikom stilu. Bio je osnivač i predsednik Mladih socijalista Srbije. Iz tog perioda ostale su zabeležene njegove reči: „Ostavka Slobodana Miloševića bila bi nacionalna katastrofa.” Potom je bio i potpredsednik SPS-a, predsednik Zakonodavno-pravne komisije u Skupštini SRJ, potpredsednik Interparlamentarne unije. Bio je i član IO GO SPS-a. Kako se posle Dejtona našao na sporednom i pogrešnom koloseku, zajedno sa mentorom akademikom Mihailom Markovićem, u matičnoj partiji znatno mu je opala popularnost. Dugo je, bar se tako čini neupućenima, delao iz prikrajka, ali nikad nije poslao signal – ne računajte na mene. Naprotiv. Kad je trebalo urazumiti nerazumne Albance, njega je zapalo da učestvuje u grupi „tri plus tri”.

Ako kupi Vojin Popović ribnjak će pokloniti manastiru Sopoćani!

Goran Perčević je direktor firme Interkomerc. Član je Upravnog odbora Srpskog poslovnog kluba Privrednik. Naši izvori kažu da je obećao, nakon kupovine Vojina Popovića, veliki ribnjak pokloniti manastiru Sopoćani. Jedne prilike su ga posjetili ovdašnji biznismeni i pokušali odgovoriti od toga, a on im je sliježući ramenima rekao: „Ja ne bih, nego me Vlada tera. Ja to radim zbog njih.“

Holding kompanija Vojin Popović posjeduje preko 1000 hektara zemlje, drugi po veličini ribnjak u Evropi, klanicu i ćilimaru, te nekoliko objekata i lokala u Novom Pazaru. Ribnjak se nalazi u blizini lokaliteta Pazarište. Jedan od njegovih zakupaca bila je Ljiljana Buha, supruga Ljubiše Buhe Čumeta, tokom 2006. godine. Ona je zakup plaćala samo 48.000 dinara mjesečno. Ribnjak i klanicu pod zakup je dala tadašnja stečajna upravnica Vesna Vesić, a magacine rukovodstvo firme.

Ovo preduzeće je zapošljavalo više od 1000 radnika. Agonija Holdinga počela je prije pet godina kada je, zbog duga od stotinjak hiljada eura, Trgovinski sud u Kraljevu donio odluku o stečaju. Radnici su tvrde da njihovo preduzeće nije bilo za stečaj, da su žrtve stečajne mafije i da iza planirane rasprodaje stoje lokalni tajkuni povezani s ljudima iz pravosuđa i Agencije za privatizaciju. Prema riječima jednog od radnika Holdinga koji je htio da ostane anoniman iz strah od tajkunske odmazde nam je rekao da je tadašnje rukovodstvo Vojin Popovića, na čelu sa Nezirom Bilalovićem, dobilo direktan nalog od Vlade da dovede firmu pod stečaj.

Dio radnika Vojin Popovića stupio je u štrajk glađu, sa zahtjevom da se namješteni stečaj poništi, da se firma oporavi, pa tek potom, kada se svi zaposleni zbrinu, pošteno proda. Kada je Vojina Popović trebao krenuti na doboš, uhapšena je stečajna upravnica Vesna Vesić, a nešto kasnije Viši trgovinski sud u Beogradu oduzeo je slučaj Vojin Popović od Trgovinskog suda u Kraljevu i dodijelio ga Trgovinskom sudu u Užicu, koji je za novog stečajnog upravnika odredio Budimira Avramovića.

Radnici Vojin Popovića su donedavno štrajkovali. Iako  im je isplaćene po 4.500 eura, oni i dalje traže da firma izađe iz stečaja, da se reorganizira i da Gradska uprava ovlasti Udruženje manjinskih akcionara da ih zastupa.
Dakle, Vojin Popović će iznova na licitaciju, no upitno je kako će se ona odigrati i koju će vrijednost postići. Podsjećamo da su još 2007. godine eksperti Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beograda, samo na osnovu papira, procijenili njegovu vrijednost na 24 miliona eura. Postoji bojazan da se ne dogodi nešto slično kao kod prodaje Sandžaktransa, kada je tadašnji gradonačelnik Novog Pazara Sulejman Ugljanin zamolio bošnjačke  preduzetnike da ne licitiraju kako bi grad mogao kupiti ovo preduzeće. Početna cijena bila je dva miliona eura. Predstavnik gradskih vlasti Zekerija Dugopoljac je samo jednom podigao palicu i onda licitaciju prepustio sadašnjem vlasniku. Prema pouzdanim izvorima od čovjeka iz vrha tadašnjeg rukovodstva SDA koji se nakon gubljenja vlasti u Novome Pazaru povukao iz stranke, to je učinjeno na zahtjev  koalicionog partnera iz Šumadije, koji se za tu uslugu “pošteno” odužio tadašnjim gradskim vlastima. Sandžaktrans je prodat za nepun milion, a njegova procjena je bila na 5.5 miliona eura što je samo knjigovodstvena vrijednost koja čini tek 70% realne vrijednosti.

Autor: Uredništvo revije “Sandžak”