Ova vjera zahtjeva žrtvovanje

0
12

Ka’ab ibn Malik kaže da: “Kada smo napustili Medinu već smo znali naše molitve i razumjeli smo našu vjeru.” Ovo se dogodilo prije nego što je Poslanik salallahu alejhi we selem učinio Hidžru.

Stoga oni koji odlažu svoje učenje dok ne mognu otići preko mora i studirati neke stvari, ili dobiju dozvolu nekog islamskog koledža, SAMO SEBI TRAŽE OPRAVDANJA.

MORAMO POČETI UČITI SADA

Ka’aba ibn Malika je učio Mus’ab ibn Umejr, ali ova izjava sadrži pouku da SMO MI SPREMNI ZA UČENJE.

Ne ostavljaj učenje.

Proučavaj Islam. Provodi vrijeme da naučiš Allahovu vjeru.

Pokušaj izvući najbolje iz trenutne situacije. Ako imaš šejha da te uči – to je najbolje. Nemaš šejha – nađi nekog učenijeg od sebe. Ne možeš naći takvog – uzmi knjigu i uči. Ali se ne predaji, ne odbacuj, jer nikad ne znaš kad ćeš ubuduće imati vremena i biti slobodan da to radiš.

Na Sudnjem danu, Ibn Kajim kaže, ako odete na kur’anske ajete naći ćete da se većina vrisaka ljudi u Džehenemskoj vatri  odnosi  na odlaganja. Kao Kur’anski ajeti”…O Allahu vrati nas na ovaj Svijet da bismo vjerovali; …O Allahu vrati nas na ovaj Svijet da bismo darivali; …O Allahu vrati nas…” prekasno je.

Stoga, NE ODLAŽITE.

Poslanik salallahu alejhi we selem je dao Ensarijeama svoje uslove Sporazuma, a oni su upitali šta će dobiti zauzvrat. Poslanik salallahu alejhi we selem im je rekao: Džennet.

Draga braćo i sestre, naš rad u Islamu treba da bude u svrhu dobijanja Dženneta, da zadovoljimo Allaha Azze we Džell.

To bi trebao biti naš CILJ.

Ne da postanemo poznati, ne da dobijemo novac ne za priznanje, nego da pročistimo naše namjere svaki put i uvjerimo se da to što radimo radimo u ime Allaha.

OVA VJERA ZAHTJEVA ŽRTVOVANJE

I ako čekate na nagradu, ako čekate na isplatu na ovom svijetu moguće da je nećete dobiti.

Ovo je vjera koja traži od vas da date sve od sebe. Jer…zauzvrat vi dobijate Džennet što je vrijednije nego bilo šta što vi možete dati. Poslanik salallahu alejhi we selem kaže da je ono što nam Allah nudi veoma skupo, Allah vam nudi Džennet. Za njega se mora platiti cijena.

Poslanik salallahu alejhi we selem je bio veoma jasan u onome što je tražio od drugih šireći Poruku. Bio je veoma jasan sa Ensarijama da ono u šta se upuštaju jeste riskantno, jeste borba. Nije im obećavao bogatstvo, nije im obećavao moć. Poslanik salallahu alejhi we selem rekao im je da ga trebaju zaštititi i da mogu biti napadani.

Pa se i mi kao muslimani moramo pripremiti na to da ovo nije lagana šetnja, nije šetnja po parku.

Da bi se uspostavila Allahova vjera potrebna je borba i potrebno je žrtvovanje. I moramo se pripremiti za to.

Omer ibn Hatab je rekao: “Pripremite se jer blagostanje ne može trajati vječno.”

Lahak život ne može vječno trajati.

Pa moramo biti spremni.

Nakon druge prisege na Akabi (sjetite se sa Poslanikom salallahu alejhi we selem je bilo 70 i više a bilo je i drugih , možda muslimana, koji nisu došli) Poslanik salallahu alejhi we selem je tražio da se izabere 12 vođa. Podijelio ih je u manje grupe i odredio im vođe.

Ovo pokazuje da je Islam organizovana vjera.

To će biti oni koji će izvještavati Poslanika salallahu alejhi we selem i kojima će on davati instrukcije. To je također jedna pouka da se moramo organizirati na praktičan način.

Poslanik salavatullahi we selamu alej je rekao: “Pokazana mi je zemlja Hidžre. To je zemlja sa mnogo palminih stabala između dva stjenovita vjenca.” Hadis je u Muslimu i kod Ahmeda.

I to je bio početak Hidžre u Medinu. Poslanik salallahu alejhi we selem u drugom hadisu, kod Buharije, kaže: “U snu sam vidio da se selim iz Meke u zemlju bogatu palminim drvećem. Prvo sam mislio da je to Jemama ili Hidžr, ali se onda ispostavilo da je to Jesrib.”

Jesrib je staro ime Medine koje je Poslanik salallahu alejhi we selem promijenio. Zabranio je upotrebu naziva Jesrib, u stvari Poslanik salallahu alejhi we selem je rekao: “Ako iko kaže Jesrib treba donijeti istigfar.”

Poslanik salallahu alejhi we selem je želio da promijeni identitet grada. Jesrib je imao istoriju nasilja i ratova, a sada mu poslanik salallahu alejhi we selem daje novi identitet – Medina, Medinet Resulullah.

Šta znači Medina?

Znači GRAD.

Grad Poslanika salallahu alejhi we selem.

Osman bin Talha Ummu Seleme prenosi ovaj hadis: ”Vratili smo se iz Abesinije, pa je moj muž želio ponovo poći u El Habeše, ali je onda čuo da je Medina nova zemlja Hidžre i da tamo ima muslimana pa je odlučio povesti svoju familiju u Medinu. I to je bilo jednu godinu prije Akabe. Podigao me je na kamilu i stavio mi sina u krilo. Bili smo spremni da napustimo Meku, ali je tada sva moja porodica došla do mene i rekli su mi: ‘Nećemo ti dozvoliti da ideš sa svojim suprugom, nećemo mu dozvoliti da te odvede u tu stranu zemlju’. Pa su me odvukli od mog muža. Tada su i benu El Ased, familija Ebu Seleme, došli i rekli: ‘Nećemo ti dozvoliti da odvedeš dijete’. I uzeli su dijete sebi. “

Tako je sada Ummu Seleme odvojena od Ebu Seleme, a oboje su odvojeni od svog djeteta. Porodica Ummu Seleme je uzela Ummu Seleme, porodica Ebu Seleme je uzela Seleme-djete, i tako su sve troje razdvojeni. Pa Ebu Seleme čini Hidžru sam.

Ummu Seleme dalje kaže: “Svaki dan sam izlazila iz kuće u dolinu i sjedala na stijenu i plakala satima. I tako oko godinu dana. Tada je jedan od Benu Mugira, moj rođak vidio moje stanje i rekao mojoj porodici: ‘Zar nemate nimalo milosti ni sažaljenja prema ovoj ženi? Dozvolite joj da ode i pridruži se svom mužu.”

Pa su se konačno dogovorili i dozvolili joj da ode. Kada je porodica njenog muža to saznala, vratili su joj sina. Pa je ona uzela svoje dijete i otišla u Medinu. Sama!

Kada je došla do Taneima, u blizini Meke, par kilometara izvan Meke, susrela je Osman bin Talhu. Kad ju je vidio reče:

“Kćeri Ebu Umejje, gdje si pošla?”

“Idem u Medinu”-reče ona.

On je upita: “Imaš li ikoga ko te prati?”

Ona reče: “Nemam, sama sam.”

On reče: “Onda ću te ja otpratiti, nije u redu da te ostavim samu na tom putovanju.”

Osman ibn Talha je bio mušrik, bio je nevjernik, ali je vidio ovu ženu, osjetio sažaljenje prema njoj i želio je da joj pomogne. Pa ju je čuvao i štitio na ovom putovanju između Meke i Medine.

Ummu Seleme ra kaže: “I kunem se, nikad nisam bila u pratnji nekog časnijeg od njega. Kad bismo se zaustavili, natjerao bi moju kamilu da klekne, a onda bi se udaljio dok ja ne sjašem. A onda bi se vratio i uzeo povodac kamile, a zatim bi se udaljio i spavao ispod drveta, daleko od mene. Slijedeće jutro bi doveo moju kamilu, pripremio sedlo, i pozvao me da dođem i popnem se i otišao. A kad bih uzjahala on bi se vratio i onda me vodio na ovom putu. I to je tako radio dok nismo došli blizu Medine. Pa smo vidjeli Kuba, a on je pokazao na Kuba i rekao: ‘Vidiš li ono selo? Tamo ti je muž. A sad te ostavljam samu.”

Ummu Seleme komentariše i kaže: “Ne znam da je druga familija u Islamu patila kao familija Ebu Seleme, i kunem se da nikad nisam imala časnijeg saputnika od Osmana bin Talhe.”

Bila je impresionirana plemenitošću Osmana bin Talhe, jer sjetite se nepodnošljivosti muslimana i nemuslimana. Pa da Osman ibn Talha, ostavi Meku i ide sa njom kao pratilac do Medine i to na takav lijep način, ona to cijeni i pohvaljuje.

Kasnije je Osman ibn Talha postao musliman, nakon što je većina njegove čuvene familije pobijena u bitci na Uhudu. Ali kasnije on i Amr ibn Aas i još neki u isto vrijeme postaju muslimani.

Također, Osman ibn Talha je iz porodice čiji su članovi čuvari ključeva Kabe. Poslanik salallahu alejhi we selem je ostavio ključeve njihovoj lozi pa su i danas ključevi Kabe kod njih, porodice Beni AbdiDarr-oni koji drže ključeve Kabe.

Slijedeća priča je Priča Omera ibn Hataba koji kaže: “Kada smo odlučili učiniti Hidžru u Medinu dogovorio sam se sa Ajašom ibn ebi Rabijja i Hišamom bin Aasom da se udružimo i zajedno krenemo ka Medini. Dogovorili smo se da se nađemo izvan Meke. Rekli samo da, ako jutro dođe a bilo koji od nas nije tu, to znači da je osoba spriječena pa će ostali krenuti bez njega. Jutro je došlo i Hišam bin Aas se nije pojavio.”

Pa su Omer ibn Hatab i Ajaš bin Rabijja krenuli sami. Pa su došli do Medine, a to je bilo prije Hidžre Poslanika salallahu alejhi we selem, on je bio zadnji koji je migrirao. Ebu Džehl je bio polubrat Ajaša bin ebi Rabijje. Pa su Ebu Džehl i njegov brat-el Haris bin Hišam, otišli skroz do Medine da vrate Ajaša bin ebi Rabijja. Došli su u Medinu i rekli Ajašu: “Tvoja majka se zaklela da neće češljati kosu i neše se sklanjati u sjenu dok se ne vratiš. Ostaće na Suncu Meke i neće se češljati dok se ti ne vratiš.”

Omer ibn Hatab je slušao. Pa je rekao Ajašu bin ebi Rabijji: “Ovi ljudi žele da te prevare. Žele da te “smekšaju” i vrate nazad. To je trik. A što se tiče zakletve tvoje majke-kad joj kosa bude puna prljavštine počešljaće se , a kad osjeti žestoku vrućinu Meke, skloniće se.”

Omer je bio čovjek koji kaže: “Ja nisam čovjek koji vara druge, a ne dam ni da mene neko prevari.”

Ali Ajaš je bio pun tuge prema svojoj majci, pa ga Omer nije mogao uvjeriti da ne ide. Pa mu Omer reče: “Ako insistiraš da ideš, makar uzmi ovu moju kamilu sa sobom. To je brza i snažna kamila. Ako ikada posumnjaš-bježi.”

Pa su Ajaš bin ebi Rabijja, Ebu Džehl i el Haris bin Hišam se sada vraćaju u Meku. Svi na svojoj kamili. Ebu Džehl se počeo žaliti na svoju kamilu. Teška je, spora pa je rekao Ajjašu: “Hoćeš li molim te da zamijenimo kamile na neko vrijeme, jer mi ova moja kamila uzrokuje probleme?”

Ajjaš koji je bio dobar čovjek, složio se s prijedlogom. Zaustavili su kamile i natjerali ih da kleknu. Čim je Ajjašova kamila dotakla zemlju oba ga čovjeka napadoše i svezaše. I dovukoše ga u Meku. I on otpade od vjere.

I ista stvar se dogodila Hišamu ibn Aasu trećem partneru, koji je uhapšen u Meki.

Omer ibn Hatab je rekao: “Mi muslimani smo među sobom govorili da ko god ostane iza (svojevoljno, prim.prev) i zarobe ga nevjernici, Allah Subhanehu we Tealla mu nikada neće oprostiti. Tako smo mi to shvatili”.

Omer ibn Hatab je rekao: “Ovo je također bilo razumijevanje stanja onih koji ostanu među onima koji su izostali. Oni osjećaju da su izgubili nadu, to je to. Otpao si-nama načina da ti Allah može oprostiti tvoje grijehe.”

I to je bilo uobičajeno shvatanje neko vrijeme. Poslanik salallahu alejhi we selem čini Hidžru u Medinu i dobija Objavu. Allah Subhanehu we Tealla kaže:

قُلْ يَا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَىٰ أَنْفُسِهِمْ لَا تَقْنَطُوا مِنْ رَحْمَةِ اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا ۚإِنَّهُ هُوَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ ﴿٥٣﴾

وَأَنِيبُوا إِلَىٰ رَبِّكُمْ وَأَسْلِمُوا لَهُ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَأْتِيَكُمُ الْعَذَابُ ثُمَّ لَا تُنْصَرُونَ ﴿٥٤﴾

وَاتَّبِعُوا أَحْسَنَ مَا أُنْزِلَ إِلَيْكُمْ مِنْ رَبِّكُمْ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَأْتِيَكُمُ الْعَذَابُ بَغْتَةً وَأَنْتُمْ لَا تَشْعُرُونَ ﴿٥٥﴾

Reci: “O robovi moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti; On, doista, mnogo prašta i On je milostiv.” (Ez-Zumer,53)

I povratite se Gospodaru svome i pokorite Mu se prije nego što vam kazna dođe – poslije vam niko neće u pomoć priskočiti. (Ez-Zumer,54)

I slijedite ono najljepše, ono što vam Gospodar vaš objavljuje, prije nego što vam iznenada kazna dođe, za čiji dolazak nećete znati, (Ez-Zumer,55)

Omer ibn Hatab je napisao ovaj ajet i poslao Hišamu bil Aasu koji kaže: “Dobio sam taj ajet, pa sam ga čitao i ponovo čitao i ponovo i ponovo. Za nekoliko dana ponovo sam otišao u okolinu i ponavljao taj ajet ne bih li shvatio zašto mi je ga je Omer poslao, šta je značenje ovog ajeta. Sve dok nisam shvatio da je ovaj ajet objavljen da govori o nama.”

I kaže da bez obzira šta ti uradio Allah će ti oprostiti ako budeš tražio oprost. Čak i ako ostaneš iza, iako si zarobljen kod nevjernika, još uvijek imaš šansu, ne predaji se.

Hišam ibn Aas kaže: “Zamolio sam oprost od Allaha, uzjahao moju kamilu i krenuo put Medine.”

Dvije lekcije za naučiti iz ovoga:

1. Allahov oprost

Allah oprašta. Šta god da si uradio, nikad ne odustaj. Traži od Allaha da ti oprosti. Najveći grijeh ‘ŠIRK’, ako se čovjek pokaje od njega i vrati se Allahu, Allah će oprostiti. Ali čovjek mora tražiti oprost od Allaha prije nego što stigne kazna. Jer Allah Subhanehu we Tealla kaže: I povratite se Gospodaru svome i pokorite Mu se prije nego što vam kazna dođe…

2. Budi svjestan, čuvaj se nevjernika

Ajaš ib ebi Rabijja je vjerovao Ebu Džehlu. Kako možeš vjerovati takvoj osobi? Ne dozvoli da te slatke riječi i lijep govor Allahovih neprijatelja zavedu. Neki od nas su naivni. Oni čuju dobar komentar tu i tamo, čuju lijepu izreku koja dolazi od ovog ili onog političara i upadnu u zamku. Budi oprezan. Neki imaju dug dosije borbe protiv Islama. Njihovi dosijei će govoriti za njih. Ne smijemo dati da nas prevare. Na Omera ibn Hataba priča Ebu Džehla nije uticala. Pa je rekao i Ajašu ibn ebi Rabijji-ne vjeruj im oni lažu. Kad se tvojoj majci kosa napuni prljavštinom moraće se počešljati. A niko ne može preživjeti na vrućini Meke. Allah Dželle šanuhu kaže: “Allah zna ko su tvoji neprijatelji”. Pa nam kaže da ih ne smijemo slijediti, moramo biti oprezni.

Piše: EnverAl-Awlaki


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.