Novi Pazar – Glavni muftija Muamer-ef. Zukorlić održao je danas, 06.09.2013. godine, hutbu u novopazarskoj „Hajrudin“ džamiji na Paricama. I ovu, treću u nizu hutbu, Glavni muftija je posvetio petom Islamskom šartu – obavljanju Hadždža.
Muftija je proučio arapski dio hutbe, a nakon toga zahvalio Uzvišenom Allahu, dž.š., na svim blagodatima, posebno na blagodati Ramazana tokom kojeg smo imali prilike da očistimo svoje tijelo i dušu, i da nakon njega budemo čvršće volje, jačega imana, odlučniji i spremniji da činimo puno toga što će nas približiti njemu Uzvišenom.
„U danima smo kada svi muslimani svijeta razmišljaju o Hadždžu. Jedni se već pripremaju, drugi se još malo kolebaju, a treći čeznu što nemaju imetka ili zdravlja da odu Allahu dž.š. u goste. Najsrećniji su oni koji su se već upisali i pripremaju se mentalno, fizički i duhovno. Oni su već na tom putu iako nisu još krenuli, jer osjećaju bereket i radost tog puta. Oni koji se kolebaju i razmišljaju, i oni su u ibadetu, pod uslovom da ona strana u njima koja naginje ka Hadždžu prevagne.“ – kazao je Muftija i dodao da oni koji se još uvijek kolebaju trebaju sakupiti snage, a na džumi i svakom namazu moliti da im Allah, dž.š., olakša da krenu Allahu dž.š. u goste.
„A oni koji čeznu a ne mogu da odu – sve dok žude za Hadždžom Allah, dž.š., će im upisivati sevabe kao da su obavili Hadždž, a mi im učimo dovu da im Allah dž.š. omogući jednoga dana i oni odu na Hadždž.“ – kazao je Glavni muftija.
Muftija je govorio o tome šta to izaziva toliku žudnju u srcu čovjeka za Hadždžom i svim njegovim obredima, kazavši da nema ambiciju pokušati dorčarati ljepote Hadždža:
„Ako ne možemo dokučiti i dočarati stvarne dubine Hadždža, u pogledu onoga šta čovjek ostvari na Hadždžu u duhovnom i emotivnom smislu, ali možemo dokučiti na osnovu onoga čemu nas Allah, dž.š., uči možemo shvatiti ili pokušati shvatiti šta je opći značaj Hadždža, ili šta se to dešava na Hadždžu i koja je to društvena snaga Hadždža.“
Muftija je na prošloj hutbi u džamiji Rajčinoviće govorio o Ihramu, dok je drugi dio ove hutbe posvetio pojašnjavanju Tavafa – jednog od dva rukna Hadždža.
„Hadž se sastoji od tri farza, jedan je šart a dva su ruknovi. Ihram je šart, a ruknovi su Tavaf i Arefat. Tavaf je sedam puta učiniti krug oko Kabe, uz određeni nijet. Tavaf je zapravo suština zijareta Stvoritelju. Znam da će možda neko upitati ‘kako je moguće otići Stvoritelju u zijaret’? Allah dž.š. nije određen mjestom i prostorom. On je iznad toga. I zato Kaba, kao i Hadžeru-l-esved – poseban kamen u uglu Kabe – nemaju status božanstvenosti u pogledu toga da bi mi to trebali obožavati. Allah dž.š. je odredio Kabu i Hadžeru-l-esved znajući čovjekovu ograničenost u vremenu i prostoru, ali isto tako čežnju za Uzvišenim.“ – kazao je Muftija.
Na kraju hutbe Muftija se osvrnuo na stanje muslimana u svijetu:
„Vidite kako je postala jeftina krv muslimana. Razmatra se hoće se ili se neće intervenirati u Siriji. A samo jedan dan dok se razatra tamo pogine na hiljade ljudi, žena i djece, ubijeno hemijskim otrovima, masovno, bez ikakvog reda i morala. A to se samo dešava muslimanima. Samo je krv muslimana postala tako jeftina. Naravno to je uzrok onoga što se dešava posljednjih stotinu godina, od pada Hilafeta – štuba našega jedinstva, koji dok je postojao nije mogla postati tako jeftina krv muslimana.
Ono što se jednom izgubi ne može se lahko vratiti. Ali se mi moramo boriti da se vrati dostojanstvo muslimana. Nije dovoljno da mi samo plačemo i prosipamo emocije. Jedino možemo pomoći islamskom Ummetu ako oživimo Hilafet u sebi, svojim porodicama, u pogledu vrijednosti jedinstva Ummeta, jedinstva ibadeta, jedinstva saffa, jedinstva kible… Samo ako se te vrijednosti vrate mi možemo pomoći našoj braći u Siriji, Egiptu gdje muslimani žestoko krvare…“ – kazao je Muftija.
Hutbu je završio dovom Allahu dž.š. da dade snage svim vjernicima da se utkuju u dobru.
(Mesihat.org)
