BiH, Njemačka – Njemačka vlada i ured kancelarke Angele Merkel upoznati su s problemom djece iz Konjević-Polja, kojoj je onemogućeno učenje na maternjem jeziku, te traže da se za njih ubrzo nađe rješenje, odnosno da se sve strane okrenu pragmatizmu i kompromisima, piše današnji Dnevni Avaz.
Ovo je, u najkraćem, odgovor ureda njemačke kancelarke na pismo Bosanskog akademskog kruga (BAK) u Minhenu, na čijem je čelu dr. Bisera Suljić-Boškailo, a koji je zatražio pomoć u rješavanja problema djece iz Konjević-Polja.
U odgovoru, odaslanom putem Ministarstva vanjskih poslova Njemačke, između ostalog se navodi i da je njemačkoj vladi veoma stalo do ljudskih prava, a posebno prava manjina, zbog čega s velikom pažnjom i saradnji s internacionalnim partnerima prati stanje u BiH te kroz savjete i brojne projekte čini sve kako bi se situacija popravila.
– Generalno nam je stalo da djeca u Konjević-Polju što je moguće prije pođu u školu. OSCE je u intenzivnom kontaktu, s resornim ministarstvom RS. Uvjereni smo da je, na osnovu razgovora koje smo imali s predstavnicima Ambasade Njemačke u BiH, moguće doći do rješenja – kaže se u pismu ministarstva vanjskih poslova Njemačke.
(vijesti)
Suljić-Boškailo kazala je „Avazu” da će se BAK i dalje boriti da svako dijete u BiH bude sretno zato što ide u školu.
Ako je gospodja Merkel i ovoliko ucinila,previse je …
Nazalost ona se nije potvrdila kao demokratski orijentisana i tolerantna politicarka koja demokratiju i ljudska prava stavlja na prvo mjesto.
Sama je do juce tvrdila da je kancelarka svih Nijemaca.
Na pocetku svog prvog mandata je proglasila Multikulturu u Njemackoj neuspjelom-propalom i preglasno se zalagala za “Kristliche Leitkultur.”
Mukli-kulti medije je ugasila.
Od kada je ona na vlasti jaca netrpeljivost prema strancima u Njemackoj a pogotovu prema Muslimanima.
Mediji su takoreci blokirani za muslimane i islamski pozitivno nadahnute teme.Islam se najcecse poistovjecije sa terorizmom.
To vodi jacanju predrasuda prema islamu i muslimanima danas u Njemackoj.Ona se ne zalaze dovoljno i iskreno da se takve NEGATIVNE tendencije zaustave jer muslimani Njemacke sve ovo NIKAKO ne zasluzuju.
zato gradovi, opstine, republike, skole i razne druge organizacije, rade na brisanju hriscanstva i postepenom sirenju muslimanskih vrednosti.
menjaju se nazivi hriscanskih praznika, uvode se neki drugi nazivi da se muslimani ne bi nasli uvredjeni.
radi se na uvodjenju muslimanskih praznika u skolama, sve je vise muslimanskih politicara u svim strankama itd.
A predsednica Nemacke je jedva docekala, da ovu kolonijalnu zamisao o razbijanju jednog jezika sto pre podrzi. Da postupa onako kako to EU objasnjava – demokratski, potrudila bi se da ukloni naslage kolonijalnog skrvnavljenja nase kulturne bastine – rekla bi nam, jedan vam je jezik. Ako zeli razlicite jezike, naci ce ih desetine u Nemackoj. Svaka nemacka pokrajina je imala jezik, kojeg nisu mogli da razumeju Nemci iz drugih pokrajina. A srpski jezik su razumeli svi Srbi u Srednjem veku, od Soluna do slovacke granice i do Milana u Italiji.
i bio jedan od sluzbenih jezika u osmanskom carstvu…
Tacno, srpski jezik je bio diplomatski. Evo isecka iz jedne pripovetke, u kojoj se to istice. Pripovetaka opisuje srpski ustanak protiv Turaka 1631. godine, u oko Skadra i u severnoj Crnoj Gori:
Дан је протицао, људи су седали на тло, покушавали забавити децу, од којих су многа плакала и вриштала. Понеко је имао у торби парче хране, па је то додавао расплаканом детету. Пред сунчев залазак, појави се на тргу свита турских високодостојника и официра, а међу њима Мустафа-паша, обучен у најсвечаније одело и под чалмом – какву може имати још султан у Цариграду. Неки из пашине пратње даваше знаке Србима да устану, а неки су им то гласно заповедали – уз псовке и претње. И расплакана деца утихнуше, људи се подигоше и мотре у ову скупину око паше. Мустафа-паша изабра један повиши плато на тргу и ту стаде. Око њега се стискаше пратиоци и одаваше утисак да присуствују некој свечаности после добијене битке. А све је било друкчије; око Скадра су турске јединице доживеле тешке војне поразе. Но, паша и његови официри су корачали као да су победници.
Мустафа-паша подиже руку и све се утиша. Изговори:
„Рајо! Пред Алахом, безвредна и ништавна стоко!“
То рече и заћута. Говорио је српски, јер су сви везири, паше и државни чиновници у Турској знали српски језик, којим су се споразумевали с Млечанима, Дубровчанима, Хабсбурговцима, Мађарима… Био је то цењени дипломатски језик, а Мустафа-паша га је говорио умешније него турски. Рођен је у Србији, у Крушевцу. И причало се, да му је предак био угледни племић на двору српског кнеза Лазара Хребљановића. Тај Мустафа-пашин витешки предак је погинуо, поред Лазара, у бици против Турака – на Косову 6387. године. Кратком ћутњом је, видело се, Мустафа-паша, намерио повећати пажњу избезумљених Срба и оставити утисак моћи турске државе и своје војске.
Boze, sta smo sebi dozvolili. Jedan jezik, a zove mo ga srpski, bosanski, crnogorski, hrvatski. A jedan je jedini. Da nije, ne bih mogao odgovoriti na gornji tekst, niti bi ko od Bosnjaka mogao citati ovo sto pisem. Ponavljam, ko zna po koji put, Austrija je 1810. godine odlucila, da od srpskog jezika nacini vise nesrpskih jezika. Zamislite – pre 200 godina. I mi to danas uporno sprovodim. A podvala je kolonijalna – vatikanska i austrijska.
Cudo nad cudima.