Švedska, Prijepolje – Zećira Mušović, koja je naučila da pika loptu na poljančetu pored Lima u Prijepolju, danas je kapiten mlade reprezentacije Švedske i jedna od deset najboljih žena fudbalskih golmana na svijetu.
Djevojačkom ljepotom i golmanskim bravurama, Zećira je zaludjela Skandinavce. Mada joj je tek 19 godina, već ima zavidnu fudbalsku karijeru. Sa klubom Rosengard, čije boje uspješno brani, tri puta je bila prvak Švedske, a sa mladom reprezentacijom (U20) prošle godine i prvak Evrope. Bila je i najbolji golman Lige šampiona u ženskoj konkurenciji, a lane i jedna od top 10 golmana na svijetu. Golmanske rukavice prvi put je navukla kao djevojčica, sa devet godina.
“Kada sam u Prijepolju, gde su mi koreni, prvi put zaigrala fudbal, svi su me gledali u čudu, ali su me dečaci brzo prihvatili. Mada su me stariji odvraćali riječima da fudbal nije sport za djevojke, ja sam istrajala u svojoj namjeri, a imala sam i podršku roditelja. Danas rođaci i poznanici iz Prijepolja pomno prate moju karijeru, a dosta je djevojčica koje bi da krenu mojim stopama, na šta sam posebno ponosna. Želja mi je da i Prijepolje dobije ženski fudbalski klub i rado ću pomoći u tome”, kaže za “Alo!” Zećira Mušović.
Iako je rođena u Švedskoj, Zećira kaže da se oseća Prijepoljkom. Tu su joj se zavoleli roditelji Ševal (62) i Izeta (56), a tu su joj se rodile i sestre Eldana (36) i Elvira (33) i brat Huso (30). Zavičaj su napustili devedesetih, tražeći ekonomsku sigurnost.
“U Prijepolju svakog ljeta tražim predah od obaveza i ko zna, možda se jednog dana vratim da živim na ognjištu predaka. Međutim, trenutno živim svoj san u klubu Rosengard. Blizu sam porodice, pa uprkos ponudama sa svih strana sveta, još ne razmišljam o promeni kluba. Prioritet mi je da završim studije ekonomije i da sa A reprezentacijom Švedske odem na Olimpijadu”, kaže Zećira.
Za razliku od Srbije, ženski fudbal u Švedskoj ima armiju poklonika. Zećira Mušović je u toj dalekoj zemlji veoma popularna.
“Popularnost se pozitivno odražava i na ekonomski status igrača. Zarađujem ovako za život jer su sada ovde sve žene profesionalni igrači i fudbal nam je jedini posao. Do pre samo pet godina nije bilo tako “, kaže Zećira Mušović.
(Izvor: Alo)
“…Zavičaj su napustili devedesetih, tražeći ekonomsku sigurnost…”
…sto je eufemizam za brutalno ugnjetavane i tenicko ciscenje. Zacirini roditelji su napustili prijepolje da nebi zavrsili kao oni oteti bosnjaci sa vozva i autobusa, da bi spasili svoje i zivote svoje dijece. To se naravno nemoze objaviti u SERbskijem mejnstim novinama…
A zecira nije jedina, mnogi u dijaspori planiraju svoj povratak… 😉 😀
A dje je hidzab?
Samo napred mlada muslimanko
Bravo Zecira
Ti si nas ponos bas kao i Amna Lihovic iz Geteborga.Ne zna se dal ste ljepse ponosnije ili bolji fudbaleri.Vasi roditelji su bili zrtve etnickog ciscenja devedesetih godina.
srpski fasizam ih je protjerao jer je zelio etnicki cistu fasisticku srbiju samo za srbe