Srbija – Zloupotrebama robnih rezervi u proteklom periodu napravljena je milionska šteta državi, a samo manji deo nestalih količina, pre svega pšenice i kukuruza je vraćen, rekao je Rasim Ljajić.
Ministar je u Skupštini Srbije rekao da policija radi svoj posao i dodao da se nada da je sada prekinut lanac zloupotreba.
“Bila je javna tajna da roba koja je data skladištarima postoji samo na papirima, a onda na terenu smo imali prilike da vidimo sve i svašta. Direkcija za robne rezerve dala je svu dokumentaciju policiji”, rekao je Ljajić u parlamentu, gde poslanici raspravljaju o Pijredlogu zakona o robnim rezervama.
Ističući da se neko “debelo bogatio” od zloupotreba u robnim rezervama, ministar je naveo da je nestalo oko 80.000 tona pšenice i kukuruza, dok je vraćeno oko 13.000 tona pšenice i oko 2.500 tona kukuruza.
Prema njegovim riječima, sa skladištarima koji su u roku od mesec dana vratili robu obnovljen je ugovor, a ideja je da se aktiviraju hipoteke skaladištara date za robne rezerve koje nisu vratili.
Ukazujući na to da država godišnje za zakup plaća oko 460 miliona dinara, ministar je rekao da je za taj novac mogao da se napravi skladišni prostor.
Zbog toga, kako je rekao, država zbog uočenih zloupotreba namerava da obezbedi veći prostor koji će biti u njenom vlasništvu a u kome će se skladištiti robne rezerve.
Govoreći o novim zakonskim rešenjima u toj oblasti, koje su pred poslanicima, Ljajić je rekao da je njihov cilj reforma sistema robnih rezervi, sprečavanje zloupotreba u toj oblasti i usklađivanje sa standardima Svetske trgovinske organziacije i EU.
Ljajić je izrazio uvjerenje da će nova zakosnka rešenja omogućiti da se robnim rezervama upravlja efikasnije i transparentnije.
Novina je i to što se, kako je rekao, uvode i obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, a Direkcija za robne rezerve upravljaće tim dijelom rezervi.
Poslanici debatuju o Prijedlogu zakona o robnim rezervama, a podršku novim rješenjima su pored vladajuće većine najavili i poslanici SPO i LSV.
LDP je naveo da je dobro što se zakon donosi, ali i upitao zašto se čekalo toliko dugo.
“Ovde se očigledno radilo o velikom interesu i ogromnim mogućnostima zloupotrebe. Neverovatno je da više od 10 godina nije bilo nikakve kontrole rada direkcije za robne rezerve”, rekla je poslanica kluba LDP Ranka Savić.
Ona je navela da su u proteklom periodu zakljčeni ugovori sa firmama koje uopšte nemaju skladišta i silose, da nije bilo javnog oglašivanja, a niko iz Direkcije nije proveravao da li robe ima u količinama koje postoje na papiru.
“Rad robnih rezervi u zatvorenom sistemu kriminala i korupcije bio je takav da smo imali nabavku robnih rezervi bez tendera, brojne zloupotrebe, slabu kontrolu i jedan zatvoren krug ljudi koju su zahvaljujući nemaru države zaradili ogromna finansijka sredstva”, rekla je Savić.
I poslanik LSV Đorđe Stojšić ukazao je da je bilo zloupotreba i da je roba nestajala.
“Do sada su robne rezerve uglavnom bile sklone tome da usled pritisaka, nakon kojih bi usledile populističke mere, izlaze u susret nekim zahtevima i u nizu slučajeva ulazile u čudnim vremenima u otkup žitarica”, rekao je Stojšić.
Ljajić je istakao da se novim zakonom propisuje da se robne rezerve koriste samo u slučaju vanrednih situacija, vanrednog ili ratnog stanja, kao i u slučaju opasnosti da može doći do ozbiljnih poremećaja na tržištu.
“Nikako to ne sme uticati na kretanje cena na tržištu koje se formiraju potpuno slobodno i na tome je insistirala Svetska trgovinska organizacija”, rekao je Ljajić.
Socijalisti su naglasili da novi zakon daje stvare pretpostavke za sprečavanje zloupotrebe u robnim rezervama i za efikasnu kontrolu tržšnih i poljoprivrednih inspetkora.
Dosledna primena zakona obezbjediće i javnost u radu, i bolju kontrolu, smatraju u SPS.
Cijena ulja u maloprodaji trebalo bi da bude ispod 100 dinara budući da je suncokret ove godine od poljoprivrednika otkupljn po značajno nižoj ceni nego lane, rekao je Ljajić.
Ljajić je istovremeno ukazao da iako logika ukazuje da bi cijena ulja trebalo da padne, država na to ne može da utiče.
“Logika kaže da bi cijena litra ulja trebalo da bude najviše 99 dinara”, rekao je Ljajić u parlamentu, gde se raspravlja o zakonu o robnim rezervama.
Prethodno je poslanik DS i predsjednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Aleksandar Senić upitao kako je moguće da cena ulja nije snižena kada je otkupna cena suncokreta bila 50 odsto niža nego prethodne godine.
“Da li će cena jestivog ulja biti snižena za 25 ili 30 odsto? Smatram da neće, jer to potvrđuje zloupotrebe dominantnog položaja određenih učesnika na tržištu”, rekao je Senić.
Ministar Ljajić je odgovorio da se slaže da bi na osnovu manje cijene suncokreta i ulje trebalo da bude jeftinije.
“Bilo bi logčno da cena ulja bude ispod 100 dinara, dok smo razgovarli sa proizvođačima ulja govorii su da će biti tako. Nigde nisam video da je litar ulja 99 dinara, ali država ne može da utiče na te cene”, rekao je Ljajić.
On je rekao da u Srbiji postoji šest proizvođača ulja, da bi bilo bolje da ih ima više, ali da je to sada realnost.
Poljoprivredni proizvođači jesenas su tražili veću otkupnu cijenu suncokreta zbog čega su blokirali i puteve, dok su uljari ostali pri ponudi od 27 dinara.
Otkupna cijena suncokreta prošle godine je bila 55 dinara.
(Tanjug)
