Da je put bolji, da ne prelaze četiri puta granične prelaze i da država malo više vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima u Krajčinovićima bi se moglo dobro živjeti, kažu Suada i Sead Ahmetagić koji se usphešno bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Do sela Krajčinovići u pribojskoj opštini putuje se 30 kilometara i četiri puta prelaze granični prelazi između Srbije i Bosne i Hercegovine. Selo je u pitomoj dolini kao stvorenoj za voćarstvo i povrtarstvo. Selo je poznato i po crkvi – zadužbini znamenitog neimara Mehmed paše Sokolovića koji podiže na Drini ćupriju, a u ovom selu bogomolju posveti svojoj majci.
U poseti smo kod Suade i Seada Ahmetagića, koji uspešno, kako kažu, „svaštare“. Domaćinstvo čine njihovo dvoje dece, Seadov otac i njih dvoje. Opredelili su za stočarstvo i malinarstvo kao prioritetne oblasti svog rada.
Bavimo se stočarstvom, imamo svoju mini farmu sa desetak krava, tako da smo se na to fokusirali. Ipak, imamo i maline, oko 9.000, i uz to, bavimo se pomalo i povrtarstvom – kaže Suada Ahmetagić.Suprug Sead dodaje da su se stočarstvo i malinarstvo do sada pokazali kao najprofitabilniji zbog čega su se i fokusirali na njih.
Suada kaže da na selu može da se živi, da ima perspektive. Naročito ako se i država uključi, da poljoprivrednike podstakne projektima.
Malo smo mi ovde u problemu jer smo oko 30 kilometara udaljeni od grada, prelazimo više graničnih prelaza, loš je put… – priča Sead.
Suada sa drugim ženama ovog sela uči osnove informacionih komunikacija kroz projekat „Moj prozor u svet“.
Ja mislim da će to tek da nam znači. Do sada smo sve bili kao u nekoj ilegali. Mi već imamo dosta proizvoda koje možemo da iznesemo na tržište, ali put do tržišta je dugačak, naročito nama na selu. Naučili smo kako da napravimo prezentaciju svojih proizvoda, pa da onda promovišemo na svojoj stranici – kaže Suada.
Udaljenost od centra opštine, loš put i granični prelazi stvaraju određene prepreke… A da nije toga moglo bi se lepo živeti u Krajčinovićima.
