Ko je zdrav u mladosti, vitalan je i u starosti

Proces starenja ne počinje istovremeno na svim organima, i odvija se različitim tempom

KADA ćemo početi da starimo, kao i naše zdravlje i bolesti, zapisano je u genima. Iako ljudski organizam ima predispozicije da u prosjeku živi oko 120 godina, životni vijek znatno je kraći.

A, tome, osim genetskog nasleđa, doprinose najviše životne navike, okruženje i stres. Sve ovo ograničilo je životni vijek prosječnog stanovnika Srbije na 73 godine, dok žitelji u zemljama Evropske unije prosečno, žive nešto malo duže – 78 godina.

Starima nas međutim, ne čine godine, već – bolest. Zato neko „ostari“ ranije, a neko kasnije. Pojava bolesti u detinjstvu i mladosti može znatno da ubrza proces starenja: neuhranjenost može da poveća rizik za pojavu osteoporoze i anemije, gojaznost može biti rizik za pojavu kancera, respiratornih i mišićno-skeletnih bolesti u starijem životnom dobu, a visok pritisak dovodi do slabljenja srca.

Da biste bili vitalni i u trećem dobu, važno je da se zdravlje neguje tokom čitavog života. Jer, mnoge ćelije imaju sposobnost obnavljanja, ali sa nekima to nije slučaj.

Profesor dr Dragoslav P. Milošević, načelnik kliničkog Odeljenja za gerijatriju u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“ i šef katedre za gerontologiju na Medicinskom fakultetu, objašnjava da proces starenja ne počinje istovremeno u različitim organima i tkivima i odvija se različitim intenzitetom. Po mnogo čemu, intenzitet starenja zavisi od urođenih, genetski determinisanih karakteristika tkiva.

– Fiziološke starosne promjene pogađaju svaki organ, ali kada naglo opadnu funkcionalne sposobnosti nekog sistema, to je uvjek posljedica bolesti, a ne normalnog starenja – kaže profesor Milošević.

Slabljenje sistema organa i imuniteta sa godinama povećava rizik za nastanak mnogobrojnih bolesti. Svaka slabost funkcije nekog organa „vuče“ barem dvije moguće bolesti, a ako počnu da popuštaju svi organi, oboljenja se tada umnožavaju.

Stari najviše umiru od bolesti srca, kancera i dijabetesa i uglavnom su opterećeni sa više različitih oboljenja. Srce i mozak su najslabije „karike“ u našem organizmu, a oni stradaju kao posledica lošeg stanja krvnih sudova.

– Ne kaže se bez razloga da smo stari onoliko koliko su nam stari krvni sudovi. Zbog slabe prokrvljenosti trpe svi organi, ali prvo popuštaju srce, mozak, bubrezi – kaže profesor Milošević.

Ako neko ne brine o zdravlju, puši, ne bira šta će da jede, izložen je stresu i teškim materijalnim i životnim uslovima, može da očekuje da će ga starost ranije „sustići“.

O prevremenoj starosti se govori onda kada u uobičajenim životnim uslovima i uobičajenom režimu rada i odmora počinju da se manifestuju simptomi dekompenzacije različitih funkcija. To se ne odnosi samo na fizičke pokazatelje već i na ponašanje.

Od 55. do 65. godine kreativna i intelektualna aktivnost je još očuvana, ali polako se smanjuju fizičke mogućnosti. To se najpre vidi u stresnim situacijama: nemogućnost da se lako i brzo popne uz stepenice na više spratove, pojava primetne zadihanosti posle kratkotrajnog trčanja, naprezanje prilikom saginjanja ili podizanja nekog predmeta. Upravo su to i neki od prvih simptoma popuštanja srčanih funkcija, odnosno srčane insuficijencije.

Docent dr Nebojša Despotović, internista kardiolog i šef Odsjeka srčane insuficijencije na gerijatrijskom odeljenju KBC „Zvezdara“ navodi da su prvi znaci slabljenja srčane funkcije zadihanost prilikom penjanja uz stepenice:

– Ovi simptomi se češće javljaju kod žena starijih od šezdeset pet godina, ali mogu i ranije, ako povišen pritisak vuku još iz mlađih dana. Nekontrolisana hipertenzija je, naime, najčešći uzrok slabljenja srca i krvnih sudova, a oni su u starijem dobu još oštećeniji. Tada mogu da se očekuju i dodatni problemi kao što je recimo, retinopatija, jer su sitni krvni sudovi u oku najosetljiviji.

Starenje na unutrašnjim organima može polako da se odvija a da se ne primećuje dok ne nastupi bolest. Ali, starost na licu i koži ne može da se sakrije. Ako se prve bore jave još u tridesetim, znak je da je koža počela prerano da stari.

Doktor Predrag Majcan, načelnik dermatologije u gradskoj bolnici na Zvezdari, kaže da koža može ubrzano da stari pod uticajem nekoliko faktora:

– Prisustvo bolesti, prije svega visokog pritiska, uzimanje lijekova kao što su diuretici, kardiovaskularne bolesti i terapija koja se zbog njih primenjuje, dijabetes, stres i depresija najviše utiču na propadanje kože. I spoljni uticaji, kao što su sunce, loša ishrana, mali unos tečnosti i nespavanje, ukoliko je neko tome često izložen, učiniće kožu manje elastičnom i izboranom.

Ipak, dobra genetika može da očuva lice mladolikim i kod onih koji se nisu tokom života čuvali štetnih uticaja. U svakom slučaju da biste kožu sačuvali nežnom i mladom, važno je držati se nekoliko zdravih navika: spavati najmanje sedam sati dnevno, unositi dosta tečnosti i koristiti preparate koji zadržavaju molekule vode u koži, izbegavati preterano sunčanje.

Za zdravu i srećnu starost, prema riječima profesora Dragoslava Miloševića, treba se, dakle, boriti u mladosti:

– To znači negovati lično zdravlje, izbegavati faktore rizika kao što su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje, alkohol, stres, stvarati zdravo okruženje kako u porodici, tako i na radnom mjestu. Ilustracije radi, ako se u ordinaciju javi zdrav čovjek od 65 godina, očekujem da ćemo se viđati najmanje još sedamnaest godina, a ako je pacijent sa sedamdeset pet godina još vitalan, živeće još barem jedanaest godina – objašnjava profesor Milošević.

(Novosti)