Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Ebu Bekr el-Bakilani (950.-1013./338.-402. h.g.) bio je jedan od najvećih islamskih učenjaka i filozofa svoga vremena. Posebno je bio vješt u rapravama sa oponentima u kojima je pokazivao nesvakidašnju pronicljivost i mudrost i u kojima je uglavnom izlazio kao pobjednik. Jedanput ga je vladar Iraka poslao da se raspravlja sa kršćanskim učenjacima i sveštenicima na dvoru bizantijskog cara u Konstantinopolisu.
Kada je bizantijski car saznao za El-Bakilanijev dolazak, naredio je da se smanje vrata na koja treba da uđe El-Bakilani, kako bi se morao sagnuti toliko da izgleda kao da se klanja biznatijskom caru. Čim se našao pred tim vratima, El-Bakilani je shvatio da su mu pripremili varku, pa se odmah okrenuo natraške i okrenut leđima ušao je kod bizantijskog cara.
Među prisutnima bilo je nekoliko uglednih monaha (monaštvo, između ostaloga, podrazumijeva i život u celibatu). El-Bakilani ih je pozdravio i obratio im se riječima: ”Kako ste vi, kako su vam supruge i djeca?”
Takvo pitanje razbijesnilo je bizantijskog cara, pa je rekao El-Bakilaniju: ”Kako se usuđuješ postavljati takva pitanja, zar ne znaš da se naši monasi ne žene i da nemaju poroda?!”
Tada je El-Bakilani uzviknuo: ”Allahu ekber! Vi svojim monasima pripisujete potpunu čistoću i neporočnost, a Bogu pripisujete ženu i dijete.” To je još više naljutilo biznatijskog cara, pa je bez imalo stida upitao El-Bakilanija: ”A šta kažeš na ono što je uradila Aiša, žena vašeg Poslanika?” Na tu provokaciju, El-Bakilani je dostojanstveno i mudro odgovorio: ”Ako je Aiša, r.a., bila potvorena i optužena (od strane munafika i šiija), pa i Merjem, a.s., bila je potvorena i optužena (od strane Židova), iako su obje čiste i čedne. Međutim, Aiša, r.a., bila je udata, a nije nikada rodila dijete, a Merjem, a.s., nije se udavala, a rodila je sina, pa ako bismo se povodili za munaficima i pokvarenjacima, koja od njih dvije bi bila sumnjivija po pitanju onoga za šta su potvorene? No, hvala Allahu, dž.š., one su čiste i daleko od onoga što im pokvarenjaci i nevjernici pripisuju.”
Umjesto da prizna objektivnost i istinitost El-Bakilanijevih riječi, biznatijski car je, želeći ga po svaku cijenu poniziti, upitao: ”Je li se vaš Poslanik borio?” ”Jeste”, odgovorio je El-Bakilani. ”A da li je ikada predvodio vojsku”, upitao je bizantijski car. ”Da”, odgovorio je El-Bakilani. Onda ga je car upitao: ”A da li je gubio bitke?” ”Jeste”, odgovorio je El-Bakilani. Na to je bizantijski car rekao: ”Zar je moguće da je neko Božiji poslanik, a da izgubi bitku?!” El-Bakilani mu je odgovorio: ”A zar je moguće da je neko Bog, za šta vi smatrate Isaa, a.s., a da bude razapet na krstu?!”
(Izvor: Ebu Hasan ibn Abdullah ibn Hasan en-Nebahi, Tarihu kudati Endelus)
(saff.ba)
Pogledajte vijest na izvornom sajtu:
ako neko ne zeli da veruje u islam on islam negira, ali ne moze da je pobedi ,jer je istina
za mene ima samo 2 mogucnosti da covek ne prihvati islam
prva je da on negira
druga je da on islam ne zna,nije procitao istinu,ili cuo istinu
a ko je iskren i ne negira istinu, i ono sto je o istini cuo i procitao,on nece negirati
i prihvatice islam