Jednom sam poginuo 62 puta

Slaviši Ivanoviću dovoljno je reći samo ‘akcija’ i on simultano zauzima biomehaničku pozu, spreman da iz osnovnog položaja, okrene prvu stranicu kaskaderske azbuke.

Sreli smo se i brzopotezno prepoznali. U Košutnjaku, oči u oči, jedan naspram drugog. Bivši zdravoradoznali padobranac i najtraženiji balkanski kaskader.

Ovaj drugi, već na prvi pogled, pomera granice. Slaviša Ivanović, ispleten od mišića, ima očekivani habitus, srednju visinu i atletski torzo. Od samopouzdanja, deluje dominantno i pomalo narcisoidno.

Govori, bez pitanja. Odmahuje rukom i kažiprstom upire, u vrh grudne kosti: ”Ma, kakva nadbubrežna žlezda. Kaskaderi su zakon i rekorderi u proizvodnji adrenalina”.

Znači, kapa dole. Dovoljno je samo reći – akcija. I, glavni junak ove priče, simultano zauzima biomehaničku pozu, bokserski gard, spreman da iz osnovnog položaja, okrene prvu stranicu kaskaderske azbuke. Da uđe u pešački duel, u vojevanje, od kojeg, blagodareći specijalnim filmskim efektima, zastaje dah.

Pršti na sve strane, makar bila demonstracija tzv. pijane-šlampave tuče.

Kaskada je život

Za čuda, treba vremena. U osamnaestoj godini, stasao je u aikido šampiona. Sa crnim pojasom i zlatom oko vrata, golobradi Beograđanin zakucao je na vrata međunarodno afirmisanog Slavoljuba Plavšića. Popularni Zvonce, po valjevskom receptu i uzoru na indijskog književnika, dramaturga i filozofa Rabindranata Tagoru, nije krio motive da napiše pesmu koju niko nikad nije napisao.

“Kažu da je Tagore, u samrtnom času, molio da još živi, da napiše pesmu za sva vremena. Jer, njegovih 6.000 pesama, bili su samo pokušaji za pesmu o adrenalinu“, govorio je Zvonce.

Međutim, srčani Slaviša je voleo borilačke veštine, više od atletike i gimnastike. Jednog i drugog, naprečac i dobrovoljno se odrekao zbog zavodljivih kaskadera. Životne uloge i beskrajnih motiva, tokom perfekcionizma obeleženog trajnom transformacijom. Novim vibracijama, za kojim čeznu hrabri, izdržljivi, spretni i srećni gospodari akrobacije.

Bez prava na grešku, večito, hodajući ivicom života, sebi su utuvili u glavu “rizik je obaveza, opasnost profesija, a kaskada je naš život”.

Svaka čast, kolegama. Statisti nisu loši, dubleri su bolji, a glumci glavni akteri. Međutim, u akcionim filmovima, sve je nedorečeno, bez kaskadera. Samo su oni bez premca.

Neretko, više od magije. Ne samo na velikom platnu, ili u stihovima. Žestoki momci, čvrstih pesnica i neustrašiva srca, što ništa pretvaraju u nešto. Umivajući lice, kvase rukave i skidaju garave fantomke.

Iz scene, u scenu. Tako, godinama. Univerzalni kaskaderi, obučeni su najmanje za pet disciplina. Izdvajaju atraktivnu upotrebu svih vrsta vatrenog oružja, borbu mačem, kopljem i topuzom, jahanje i padanje sa konja, vožnju i prevrtanje motora i automobila, padove na sve vrste podloga. Specijalna kulminacija – kaskade u zatvorenom prostoru sa eksplozivom, vatrom i skokovima sa 40 i 60 metara.

Prvaci sveta

Na vrhu su najbolji. Plejadu svetskih velikana u pirotehničkoj kaskadi predvode Buster Keaton, Yakima Canut, Evel Knievel, Jackie Chan, Steve-O, Tony Jaa. U bivšoj Jugoslaviji najpoznatiji kaskaderi bili su: Dragomir Stanojević – Bata Kameni, Miomir Radević – Pigi, Mihajlo Životić – Miki, Slavoljub Plavšić – Zvonce, Minja Vojvodić, Zoran Vranov i Željko Božić.

Ali, tek poneki, od njih su od scenskih borbi na Akademiji dramskih umetnosti, nasledili ljubav prema profesiji, koju kolokvijalno zovu kaskaderstvo. Zanimanje u kome je zabranjeno da povuku ručnu kočnicu, nego su plaćeni da isključuju, potiru i zatiru svaki nagoveštaj normalnosti.

Za manje-više solidnu zaradu. U domaćem filmu, koordinator Ivanović je mesečno plaćen sedam-osam prosečnih mesečnih plata, dok u Hollywoodu jedno akciono prevrtanje automobila kaskaderi naplaćuju od tri do šest hiljada eura. Neuporedivo manje od honorara svetskih zvezda kao što su Pierce Brosnan, Gerard Butler, Kevin Costner, Guy Pearce, Rachel Weisz, Adrien Brody i Mark Ruffalo.

Ivanović je igrao u planetarno popularnoj Igri prestola. Međutim, Luke Bneson, režiser epohalnog filma Lock out, izbrojao je čak 62 njegove kaskaderske pogibije. Šest kaskadera, posle promene kostima, perika, šara na licu, samo su ulazili u borbu i non-stop menjali uloge. Po asketskom ritmu i fantastičnoj formi koja je doprinela da srpski kaskaderi osvoje laskavu titulu svetskog prvaka. U sve tri konkurencije: ekipno, za nominacije sa eksplozivom i vatrenom buktinjom.

Odluka žirija filmskih kritičara iz Hollywooda, New Delhija i Hong Konga bila je jednoglasna, ali tek posle bodovanja, baziranog na gruboj perkutorno-palpatornoj proveri odsustva bilo kakvih bolova. Nus-pojave donose negativne poene i neizbrisive minuse.

Zakorači tri koraka

Kaskaderi znaju za jadac. Imaju profesionalni moto univerzalnog karaktera, opšte prihvaćenu izreku, na svim stranama: ”Kad si dva koraka od smrti, zakorači treći i preskoči smrt”.

To ne definiše kaskadu kao avanturističko ludilo, nego imperativ da se preskoči smrtna opasnost. Uz podsećanje da američka škola insistira na bezbednosti, a ruska na surovom riziku, u odnosu na balkanski koncept, uravnotežen između ove dve koncepcije. Sa maksimalnim rizikom do pet odsto.

Procenti otkrivaju razliku između dublera i kaskadera. Body double dublira samo telo, a ne izvodi nikakve vratolomije i ne mora da bude kaskader, za razliku od stunt doublea, jednog od najboljih kaskadera, koji se angažuje da vešto ukomponuje fizionomiju tela, crte lica, telesnu težinu i visinu, gestikulaciju ruku, širinu ramena, pa čak preuzima i glumačke uloge.

Izvesno, u moru neizvesnosti i očiglednih razlika slažu se u jednom. U kaskaderskim preobražajima, ipak najteže je duplirati suprotni pol. Ne samo zato što je jači pol, zapravo nežniji pol, zbog slabosti jačeg pola prema ženama, nego zbog zahtevne ženstvenosti, neuporedivo više od klasične potrage za adrenalinom.

Uvek zapanjujuće, drčno i suludo. U vazduhu, vatri i vodi. Za slatku slavu, sjedinjenu sa bilo čim, pa makar i sa smrću. Što ne boli – to nije život, sto ne prolazi – to nije sreća.

Sreća je poslednji cilj kaskaderskih želja. U životu melodramske melodije, oni ne sanjaju svoj život, nego žive svoje snove.

Iskreno dražesno. Prvi, kao i poslednji put. Zahvaljujući adrenalinu.

Izvor: Al Jazeera