Srbija ima ugovor s 29 zemalja iz kojih stižu inostrane penzije, zaposleni koji je stekao uslov za penziju, zahtev podnosi isključivo u državi u kojoj živi
Zaposleni koji imaju deo radnog staža u Srbiji, a dio u inostranstvu, često su u nedoumici kada treba da podnesu zahtjev za penziju: da li da sačekaju da steknu istovremeno uslov u obe države ili je dovoljno da to bude samo u jednoj.
Pojedini odlučuju da zahtjev za penziju pošalju onoj zemlji gde imaju najviše staža, ili iz koje očekuju najveću penziju , pri tome zanemarujući staž u Srbiji, plašeći se da bi ovdašnja penzija mogla da im pokvari prosek i da nepovoljno utiče na iznos inostrane.
U Fondu za penzijsko invalidsko osiguranje kažu da Srbija ima ugovor s 29
zemalja iz kojih stižu inostrane penzije i da je osnovno da zaposleni koji je stekao uslov za penziju zahtev za penziju podnosi isključivo u državi u kojoj živi. Tačnije, nije potrebno podnositi pojedinačne zahteve i u našoj i u stranoj zemlji. Zahtev podnet u jednoj državi smatra se podnetim u svim državama u kojima osiguranik ima staž. A to može biti u pet različitih država u kojima je radio, a sa kojima Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.
Kako bi ostvario penzije iz svih zemalja u kojima je radio, potrebno je navesti sve te države i priložiti dokaz o stažu. Ukoliko ne raspolaže dokazima o stažu, neophodno je da što preciznije navede poslodavce, tačna mesta i vreme kad je zaposleni radio.
Na pitanje šta ako zaposleni ne zna da li mu je poslodavac uplaćivao doprinose, u PIO sugerišu da se i taj period navede, kako bi se proverilo da li u inostranstvu takav staž postoji ili ne.
Na pitanje šta u slučaju da staž u Srbiji nije dovoljan za penziju, a u Nemačkoj jeste, da li moraju da se ispune i inostrani uslovi pa tek onda podnese zahtev, u PIO odgovaraju da je u tom slučaju potrebno zatražiti potvrde staža iz svih drugih zemalja gde je osiguranika radio.
Ukoliko je trajanje staža u Srbiji dovoljno za penziju doneće se rešenje za takozvanu samostalnu penziju. Za ovakvu penziju inostrani staž nije potrebno da se uračunava. Ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu. I obrnuto. Zato se dešava da starosni penzioner u Srbiji mora da sačeka navršene još neke godine života kako bi dobio i deo inostrane penzije.
Moguća je i druga situacija da su uslovi za penziju druge države blaži od srpskih, pa da osiguranik pre dobije inostranu nego domaću penziju.
U tom slučaju on ponovo podnosi zahtev i to u državi u kojoj živi bez obzira na to što se taj zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju. Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak primanja penzija, potrebno je da osiguranik i pre podnošenja zahteva za penziju fondu podnese zahtev za utvrđivanja staža u inostranstvu. U PIO još napominju da se, prema svim sporazumima zaključenim s zemljama bivše SFRJ, staž u trećoj državi uzima u obzir samo ako je on uslov za ostvarivanja prava.
Pri određivanju visine penzije, u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji, a zatim se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju.
Sličan princip je i u drugim državama, pa se ne može dogoditi da, na primer, niža zarada u Srbiji umanji francusku ili kanadsku penziju, čega se penzioneri najviše plaše, zaključuju u penzijskom fondu.
