Jasmin Hodžić, menadžer LDP u Priboju: Očekujem podršku i buđenje Pribojaca

Priboj – U proteklih par godina opoziciono djelovanje u Priboju moglo se, bez značajne statističke greške, svesti na izlaganja Jasmina Hodžića, menadžera LDP-a u Priboju, u lokalnoj skupštini, u kojima oštro kritikuje lokalnu vlast.

Dio javnosti tvrdi da se njegova opoziciona oštrica istupila, ali u intervjuu za naš list, Hodžić opovrgava takve tvrdnje. Odbor pribojskog LDP je na poslednjim izborima ostvario procentualno najbolji rezultat u Srbiji i drugi rezultat na lokalu.

* Da li je za vas i LDP u Priboju, frustrirajuća činjenica da se odavno bavite politikom, da ste po broju osvojenih glasova na izborima imali uspjeha, a da još niste učestvovali u lokalnoj vlasti?

– Na prvi pogled, ta činjenica može delovati frustrirajuće za ljude koji se bave politikom. Međutim, mnogi zaboravljaju da niko nikada nije ostao bez vlasti, ako se bavio politikom, pa neće ni LDP. Nije pitanje da li ćemo doći na vlast, čak nije pitanje ni kada, već je pitanje koju ćemo cijenu platiti ulaskom u vlast. Ako je cijena lična korist i konformizam, mi smo je mogli platiti i ranije, međutim, ako je cijena korist za ljude koji nas biraju, onda smo spremni da je platimo, pa makar i nikada ne došli na vlast. Mi smo se odlučili za ovaj drugi i mogu slobodno reći, teži put. Bez kompromisa oko suštine i bez političkih dilova od kojih nemaju korist građani.

* U intervjuu koji je nedavno dao za naš list, predsjednik opštine Lazar Rvović, kaže da Priboj ima najjaču opoziciju u Srbiji, to je objasnio kvalitetom. Kako vi tumačite tu izjavu?

– Stanje u Priboju je, blago rečeno, letargično, sumorno. Politička i intelektualna elita je, iz nekih razloga, zaćutala. Atmosfera koju vlast kreira je fatalistička, u smislu da vlast šalje poruku da se ništa ne može promjeniti, kao da ništa ne zavisi od građana, da ne postoji ni najmanja šansa da vlast bude promjenjena. Takođe, vlast kreira i atmosferu straha, zbog čega građani izbegavaju bilo kakvo javno angažovanje i iskazivanje stava. Mislim da je ta letargičnost najopasnija. Bezvoljnost ljudi da se aktivno uključe u politiku, samo povećava šanse da loša vlast što duže vlada. Očekujem podršku i buđenje onog potencijala koji postoji u našem gradu. Ljudi su sa razlogom razočarani, ali po principu negativne selekcije, ako oni najbolji budu bežali iz politike, ostaviće prostor da društveni talog zauzme to mesto. Mislim da je vreme da se pribojski intelektualci iz komforne pozicije salonskih mudraca uključe u pribojsko političko blato, pod uslovom da imaju hrabrosti. Verujem da će kvalitet, koji ljudi prepoznaju u delovanju LDP-a, biti podržan od što većeg broja ljudi, pa ćemo pored kvaliteta imati i kvantitet.

* Šta najviše zamerate lokalnoj vlasti?

– Ova ekipa ljudi vodi opštinu Priboj poslednjih osam godina. Bilo je nekih kozmetičkih promena, ali jezgro političke garniture je ostalo nepromenjeno. Za ovih osam godina nisu uspeli da dovedu nijednog investitora u našu opštinu. Bahatost, licemerje i neznanje vladajuće koalicije najviše vređa građane Priboja. Kao jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, Priboj plaća predsednika Skupštine i članove Opštinskog veća, koji, uzgred, ne rade ništa, umesto da volonterski obavljaju svoj posao. Sve to pod izgovorom da štede. Neprincipijelnost se ogleda u prelasku političara iz jedne partije u drugu, sve zarad zadržavanja povlastica i povlašćenih pozicija. Lažna obećanja u vezi privatizacije FAP-a i politika dobrih namera, govori o licemernosti ljudi na vlasti. Partijsko zapošljavanje i nepotizam cvetaju u Priboju. Gotovo svi odbornici vladajuće koalicije direktno ili indirektno zavise od sredstava iz budžeta. Kriminalne radnje u Fondu za poljoprivredu ukazuju na korumpiranost pojedinih ljudi u vlasti. Podela beskorisnih subvencija iz Fonda za razvoj pokazuje svo neznanje, neefikasnost i partijsko-rođačko namirivanje ljudi bliskih vlasti. Sramna restitucija RH Centra u Pribojskoj Banji, pokazuje odsustvo želje vladajuće garniture da se zaštiti javna imovina i ljudi koji su bili zaposleni u RH Centru. Spisak zamerki bi bio poduži, da imamo prostora za to.

* Ne većini sednica lokalnog parlamenta u protekle dve godine vaša odbornička grupa predlagala je da se u dnevni red uvrsti tačka dnevnog reda na kojoj bi se raspravljalo o problem FAP-a. Ti predlozi nikada nisu usvojeni. Šta mislite zbog čega?

– Pitanje restrukturiranja i privatizacije FAP-a smo pokretali nekoliko puta na skupštinskim zasedanjima. Naša ideja nikada nije bila da saplitanjem i populizmom osujetimo pokušaje Vlade da izvrši privatizaciju zdravih delova fabrike. Nikada se nismo protivili samoj privatizaciji, čak naprotiv, prvi smo javno govorili da je neodrživ status FAP-a. Tu hrabrost smo imali i tražili od rukovodstva opštine da pokrene pitanje FAP-a. Problem je nastao onog momenta kada je Vlada Srbije dala nerealna obećanja ljudima, prvo pričama o beloruskim kompanijama, a onda ukrajinskim i kineskim koje su navodno bile zainteresovane za privatizaciju fabrike. Vrhunac svega je bio dogovor sa Sisu kompanijom iz Finske. Vrh države, zajedno sa lokalnim funkcionerima je obećao posao za 600 radnika do kraja 2014. god. Tada smo posumnjali u realnost tih obećanja i pitali lokalnu vlast imaju li plan B, u slučaju da od finske kompanije ne bude ništa. Sada su se obistinile naše sumnje, koje su nažalost pokazale svu neozbiljnost i neodgovornost, pre svega, lokalne vlasti. Lokalna vlast na naše ponovno insistiranje da se o tako važnoj temi iskreno i bez lažnih obećanja govori u Skupštini, kao jedinom adekvatnom mestu, nije imala hrabrosti za to. Umesto istine oni i dalje zavaravaju ljude da će se privatizacija FAP-a uspešno završili. Nismo se nikada radovali neuspehu, ali je mnogo neodgovornije da se ljudima daje lažna nada, bez ikakve moralne i političke odgovornosti.

* Deo javnosti na lokalu spekuliše o tome da ste se kao opozicionar „prodali“ lokalnoj vlasti za ustupke u vezi iznajmljivanja poslovnog prostora i da zbog toga niste više tako oštri u kritici vlasti kao što ste bili pre?

– Takve priče izmišljaju oni koji su se prodali, želeći na taj način da olakšaju svoju savest. Očigledno im nije jasno da se mi u LDP-u bavimo politikom iz ideje i principa, a ne zarad ostvarenja svojih ličnih interesa. Sve što sam u životu stekao, bilo je u privatnom biznisu i mogu slobodno reći, sopstvenim radom i zalaganjem. Ulaskom u politiku se nikada nisam materijalno okoristio, već naprotiv, dosta sam izgubio. Moram vas podsetiti da sam pre ugostiteljskog biznisa, završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, a uporedo sam se bavio muzikom. Mislim da je tužna zemlja gde obrazovani ljudi moraju da rade nekoliko poslova da bi pristojno živeli. Ne želeći da se žalim, krenuo sam u privatni biznis 2011. i nakon par godina od ušteđevine proširio sam delatnost iznajmljivanjem ruiniranog poslovnog prostora koji je bio u vlasništvu pribojskog Doma kulture. Potpuno ruinirani objekat, koji niko nije hteo da renovira, sam sopstvenim sredstvima renovirao i posle javnog tendera potpisao Ugovor u kome se moja uložena sredstva kompenzuju putem kirije. Po isteku Ugovora, taj poslovni objekat ostaće u vlasništvu Doma kulture, priznaćete, u dosta boljem stanju. Moja opoziciona oštrina nije ni najmanje otupljena, već naprotiv. Mi u LDP-u smo navikli na ta podmetanja, jer kao što smo u prošlosti bili izdajnici, strani plaćenici, tako nam se sad podmeće da smo se prodali. Poručujem tim „dušebrižnicima“ da neće gledati taj film.

* U nekoliko navrata na sednicama lokalne skupštine vaši odbornici su glasali za predloge (jedan od njih je predlog za formiranje Društva sa ograničenom odgovornošću „Industrijski parkovi“ DOO Priboj, kojim FAP gubi celovitost) vlasti koje ste pre toga kritikovali, zašto?

– Nikada nam nije bio cilj da populizmom pridobijamo simpatije birača. Stanje u FAP-u je postalo ekonomski neodrživo. Naša ideja je bila da se zdravi delovi fabrike privatizuju, što pre. U tom svetlu sva pozitivna rešenja, poput Industrijskih parkova i Slobodne zone su nailazili na našu podršku. Međutim, i ta podrška koja je bila maltene apsolutna, pokazala je svu nesposobnost vlasti, da u okolnostima potpunog konsenzusa nije sposobna da završi posao. Ovakvi primeri najbolje pokazuju koliko ova vlast i najbolje ideje svojom nestručnošću iskompromituje i upropasti.

* Ako dođe do raspisivanja vanrednih izbora, šta bi bili vaši aduti u toj izbornoj kampanji?

– Pored letargije i bezvoljnosti, trend odlaska ljudi iz Priboja, besperspektivnost, nedostatak posla, nepotizam i partijsko zapošljavanje, nizak životni standard su neki od gorućih problema našeg grada. Mi smo pokušali u par navrata da napravimo dogovor sa ljudima koji su ostali u ovome gradu. Umesto da režimo jedni na druge i da kukamo, ponudili smo dogovor oko bazičnih stvari koje trebaju da se urade. Možda bi bilo bolje da su svi kvalitetni ljudi koji su nekada živeli ovde ostali. Možda ova generacija političara nije najbolje što Priboj ima, ali druge nemamo, pa smo pozvani da preuzmemo odgovornost kako bismo nešto uradili sa životima ljudi koji za nas glasaju. Ono što je potrebno je da, pre svega, stvorimo takav poslovni ambijent koji bi privukao ljude sa kapitalom da ulažu u našu opštinu. Time bi svakako povećali zaposlenost i zaustavili negativan trend odlaska ljudi. Maćehinski odnos vlasti prema privrednim akterima mora biti promenjen. Racionalizacija javne uprave, čime bi se našlo više novca u opštinskom budžetu za podsticaj privrede u vidu garantnih fondova. Tim merama bismo opštinsku upravu učinili efikasnijom, a budžetska sredstva racionalnije iskorišćena. Pojednostavljivanje procedura za građevinske dozvole i druge lokalne dozvole. Ukidanje ili drastično smanjenje poreskih nameta i taksi građanima i privredi. Stvaranje univerzalne socijalne zaštite gde bi opština Priboj svakog meseca finansirala najsiromašnija domaćinstva, koja nemaju uslove za elementarno preživljavanje. Uvođenje reda u Direkciju za izgradnju Priboja, gde bi se napravio petogodišnji plan ulaganja, po prioritetima. Efikasniji rad i profesionalni menadžment u javnim preduzećima. Zaustavljanje divlje gradnje i rešavanje pitanja montažnih tezgi na Trgu FAP-a. Sve su to teme koje smo pokušali da predložimo aktuelnoj vlasti i, kao što rekoh, da napravimo bazični konsenzus oko problema koji sve građane bole. Nismo tada naišli na razumevanje. Nadam se da će lokalni izbori, koje uskoro očekujem, dati odgovore na ova pitanja.

(Danas)