Islamofob u liku nezavisnog novinara

9
16

Ishak Slezović

Piše: Salahudin FETIĆ

Česta je konstatacija da na Balkanu, pogotovo u Srbiji, ne postoji objektivno, nepristrasno i slobodno novinarstvo. Iako to nije posve tačno, uvijek se pronađe po neki interesom povezani mastiljar da dokaže takve tvrdnje i onda cijeli novinarski esnaf ubaci u kaljužu sumnje i ne/objektivnih podozrenja mnijenja. Te zakonitosti vrijede ne samo u balkanskim razmjerama već nažalost i u lokalnim sredinama, gdje svak svakog zna i gdje se mastiljari služe perfidnijim sredstvima da iskažu svoju zlu namjeru izazvanu vlastitim porivima ili jednostavno odrađujući zadatak za svog poslodavca. Kako ne bi posve otvoreno krenuli u direktni klinč sa svojim ideološkim neistomišljenicima, koriste se raznoraznim tehnikama, pa često posežu i za slobodom medijskog izvještavanja, nezavisnošću medija, privremenim distanciranjem od targetirane mete i slično, ali koristeći situaciju da u svakoj prigodi odrade dobijene zadatke. Jedan od takvih dokazanih mastiljara jeste i vrlo vješti urednik novopazarskog radija “Sto plus” i dopisnik agencije “Beta” Ishak Slezović.

Slezović je poznati islamomrzac, koji i u najmirnijim vremenima ne skriva mržnju prema svemu što je muslimansko. Još od perioda novinarskih početaka, nije se snebivao da u svojim člancima i radijskim izvještajima iskazuje otvorene antimuslimanske stavove. Možda mu ne bi trebalo uzimati za zlo takav mladalački pristup profesionalnom novinarstvu, u najblažem mu to odbiti na početničku nezrelost i pokušaj da se tadašnjim komunističkim urednicima nametne kao perspektivan kadar, ali kontinuitet takvog ponašanja nakon svega što se na ovim prostorima događalo u posljednjih dvadeset godina dokazuje da Slezović nije iskazivao takve stavove samo zbog probijanja na medijsku scenu već i iz ličnih uvjerenja. No, njegovo bezbožništvo je njegova lična stvar, ali mržnja koju ne skriva i zloupotreba medija za koje radi – Radio sto plus i Agencija Beta – nisu privatne stvari već se mogu upotrijebiti s ciljem Slezovićevog obračuna sa ideološkim i vjerskim neistomišljenicima iz čega se rađa njegova patološka mržnja prema svemu što je islamsko, muslimansko i bošnjačko.

Ono što je svojstveno ovom bajagi nezavisnim novinaru jeste otrovnost pera u danima kada njemu slični organiziraju medijsku hajku prema Muftiji Zukorliću i institucijama koje on predvodi. Tako je bilo uvijek kada bi se otrovnice medijskih i drugih plaćenika okomile na Muftiju uvjerene da će mu nauditi i ohrabrene podrškom iz raznih obavještajnih, političkih i tajkunskih krugova.

Prilikom pokušaja puča i agresije na Islamsku zajednicu 2007. godine, Radio sto plus, čiji je urednik Slezović, bez imalo etičnosti i profesionalizma svrstao se na stranu instaliranih beogradskih paravjerskih institucija u pokušaju svakodnevno izvještavajući i citirajući njihove predvodnike Zilkića, Suljevića, Lekovića i druge pokušavajući im medijskim presingom obezbijediti prohodnost kod muslimanskog stanovništva. Dok je sa druge strane koristio svaku priliku da negativnim i senzacijskim izvještajima usmjeri svoje otrovno pero prema Muftiji Zukorliću i Mešihatu Islamske zajednice, pa čak i kada su u pitanju bile prijetnje i pokušaji organiziranih obračuna protiv Muftije, kao recimo što je bio slučaj sa medijskim presingom za njegovo pojavljivanje na sudu kao svjedoka u procesu protiv grupe vehabija bez obzira što su se u javnosti pojavile informacije da je u tom trenutku izvjesna sandžačka političko-kriminalna udruga pokušavala dogovoriti njegovu likvidaciju sa jednom poznatom beogradskom kriminalnom grupom. Uz sve to, u više navrata je pokušavao i unijeti podjelu po pitanju Islamske zajednice u Srbiji kod Albanaca Preševske doline. Za ovakve usluge Slezović je dobio i svojevrsno priznanje, odlikovanje i zahvalnicu lično od Zilkića 30. marta 2010. godine.

Na Slezovićevoj meti u novembru 2009. godine bila je i Medresa „Gazi isa-beg“ kada je pokušao javnosti plasirati laž sa svrhom izazivanja panike i pometnje kod učenika, njihovih roditelja, pripadnika Islamske zajednice i građanstva i samim tim skrnavljenja i narušavanja ugleda Medrese, u jeku planetarnog straha od virusa H1N1, objavljujući neistinu da se jedna učenica ove škole zarazila tom opakom bolešću.

Također, Slezović nije propustio gotovo ni jednu priliku da napadne rukovodstvo Islamske zajednice i Fakulteta za islamske studije prilikom pokušaja tajkuna da od vjernika protivpravno oduzmu ovo vakufsko dobro, pokušavajući u javnosti izvrnuti sliku o tome ko je u ovom slučaju u pravu i kome se pokušava nanijeti nepravda.

U opreznim i strategijski dobro osmišljenim akcijama, Slezović je posljednjih nekoliko godina medijski nasrtao na Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru. Tako je recimo decembra 2011. godine autorizirao tekst koji se bavi poslovanjem IUNP-a, a u kome se provlači pokušaj izazivanja sumnje u zakonsko poslovanje ove institucije i ističe da je ona vakuf Islamske zajednice u Srbiji na čijem je čelu predsjednik Muftija Muamer ef. Zukorlić, zatim u nekoliko navrata plasirati neistinu da na IUNP-u postoji mobing i u kulminaciji ispisuje senzacionalistički naslov „IUNP postao ‘Dubioza kolektiv’”.

Slezović je pokušao i prilikom aktivnih pregovora oko konstituiranja Bošnjačkog nacionalnog vijeća unijeti pometnju u sandžačku i srbijansku javnost i plasirati dezinformacije na direktnu štetu pobjednika izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće Bošnjačke kulturne zajednice decembra 2012. godine, iznoseći neistinu da BKZ odustaje od razgovora sa nadležnim ministarstvom oko prevazilaženja ovog problema. Inače, Slezović u svojim novinskim izvješćima ne propušta priliku da nanese štetu legalnim i legitimnim organima BNV-a, kvalificirajući ih nepriznatim, paralelnim, nelegitimnim, onim koje država ne priznaje i slično, dok nepostojeće Vijeće koje zloupotrebljavaju rukovodioci i članovi SDA uvijek naziva legitimnim, legalnim i onim koje država priznaje.

Posljednja dešavanja oko Bošnjačke demokratske zajednice otvorila su Slezoviću još jednom priliku da iskaže svoje antimuslimanske i antibošnjačke stavove te da se svrsta u grupu onih koji direktno učestvuju u pravljenju atmosfere dualizma u ovoj sandžačkoj partiji. On, međutim, koristi novinarsku mogućnost prisustva partijskim konferencijama kako bi pokušao incirati sasvim druga pitanja i pozornost javnosti skrenuti sa suštinskih problema o kojima ova stranka kontinuirano govori. Tako, umjesto da se bazira na samu temu konferencije ili ostane u okvirima interesiranja političkog djelovanja, on zloupotrebljava prisustvo generalnog sekretara BDZ-a da uputi pitanja oko IUNP ili da kasnije svojim otorvnicama pokuša naškoditi predsjedniku Izvršnog odbora ove stranke nekonvencionalnim i etički nepristojnim novinarskim izvještajima sa svrhom izazivanja senzacionalistčkih težnji i skretanja pažnje sa osnovne teme konferencije koja donosi potencijalne poene BDZ-u a one čiji je dužnik svrstava u drugi plan.

Ovakvo ponašanje Ishaka Slezovića, lišeno minimuma novinarske etike i profesionalizma, motivirano ideološkom pripadnošću, islamofobijom i antiislamizmom ima korijene i u materijalnim dugovima koje, uz sav trud i gubljenje sopstvenog dostojanstva, ne može isplatiti. Riječ je o tome da je ovaj „novinar veteran“, kako sebe često naziva, za vrijeme vladavine SDA u Novom Pazaru dobio stan kao rezultat posredovanja u postizanju dogovora između SDA i kompanije “Kvele” radi legalizacije bespravno podignutog objekta od više desetina hiljada kvadratnih metara. Od tada se nije desilo da je u novinskom tekstu ili radijskom izvještaju spomenuo nešto negativno ili novinarski kritično prema stranci SDA i njenim predvodnicima. Dio istog kompenzacijskog dogovora je i dućan koji je dobio njegov rođeni brat.

Pored ovog duga kojeg Ishak Slezović revnosno isplaćuje zloupotrebom medija u kojima radi, postoji još jedan dugoročni ugovor sljedom kojeg redovno truje pero protiv islama i muslimana. Jedna od francuskih obavještajnih službi, inače blizak saradnik Beograda, redovno obezbjeđuje mjesečna plaćanja za antimuslimansku i antibošnjačku borbu koju vodi Ishak Slezović. Njegovi francuski prijatelji su mu obezbijedili donacije za osnivanje Radija sto plus, koji, uprkos stalnog finansijskog gubitka, uspijeva da se održi kao najjači radio u Sandžaku. Zapravo, ovaj radio na čelu sa Slezovićem je u misiji asimilacije muslimana i Bošnjaka i antislamskog djelovanja u Sandžaku. I najmanje obaviješten konzument medija će se ulaskom na portal ovog radija ili prilikom slušanja njegovog informativnog programa, odnosno uvidom u arhiv Betinih tekstova koje potpisuje njen dopisnik iz Novog Pazara Ishak Slezović uvjeriti u zlonamjernost, tendencioznost i neprofesionalnost vođenu direktnom islamofobijom, antimuslimanstvom i patološkom mržnjom prema bošnjaštvu.


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

9 KOMENTARI

  1. “On, međutim, koristi novinarsku mogućnost prisustva partijskim konferencijama kako bi pokušao incirati sasvim druga pitanja i pozornost javnosti skrenuti sa suštinskih problema o kojima ova stranka kontinuirano govori. Tako, umjesto da se bazira na samu temu konferencije ili ostane u okvirima interesiranja političkog djelovanja, on zloupotrebljava prisustvo generalnog sekretara BDZ-a da uputi pitanja oko IUNP ili da kasnije svojim otorvnicama pokuša naškoditi predsjedniku Izvršnog odbora ove stranke nekonvencionalnim i etički nepristojnim novinarskim izvještajima sa svrhom izazivanja senzacionalistčkih težnji i skretanja pažnje sa osnovne teme konferencije koja donosi potencijalne poene BDZ-u a one čiji je dužnik svrstava u drugi plan.”
    KAKVA JE OVO RECENICA???

    A zasto se uopste prave konferencije za medije i daje mogucnost novinarima da pitaju?
    Mnogo je jednostavnije uopste ne organizovati konferencije! Tada nema rizik da novinar politicaru postavi nezgodno pitanje. Postoji doduse i ono slavno englesko NO COMMENT.A najjednostavnije je uzeti svog novinara, ohrabriti ga da junacki odradi posao i cvrsto drzi mikrofon,i dati mu domaci zadatak da pusti u etar od A do Š – sve sto je politicar rekao.
    To mu dodje najsigurnije ako imate svoj medij. Tako se najlakse i posigurno zapuse usta neposlusnim novinarima.
    U svakom drugom slucaju politicari moraju ocekivati i po koje skakljivo pitanje i po koje provokativno pitanje novinara koji su pozvani da svedoce (jer bez njih nema konferencije: da je taj i taj, rekao to i to, sa namerom da ti i ti novinari, to i to prenesu butum dunjaluku.

    0

    0
  2. NEŠTO SE ISHAK UŠUTIO…

    HAJDE MAJMUNE ČETNIČKI, FAŠISTIČKI, ISLAMOFOBSKI, MUSLIMANOMRZAČKI, FRANCUSKI ŠPIJUNE, SRPSKI SLUGO, SLUGO ANTIISLAMSKE ISLAMOFIBIUČNE KAMPANJE, HAJDE OGLASI SE DA TE ČUJEMO.

    NEMA TE… NARAVNO DA TE NEMA, KAD TE ZABOLELO DO ŽIVA SRCA… AKO JE TAČNO 30 POSTO OD OVOGA, TEŠKO TEBI DUŠO NEVJERNIČKO IZDAJNIČKA…

    0

    0
  3. Aferim za tekst i komentare. Razotkrivnje svih onih koji već godinama rade protiv bošnjaka je samo još jedan dokaz, da ih više nemože niko prevariti.Plaćenici i murtati su uvjek postojali i u svakom društvu pravili spletke svom narodu za svoj račun.Nesmije se dozvoliti da nereagujemo u svakom trenutku na sviku njihovu laž.

    0

    0
  4. Ishak Slezović Radio 100+… aida corovic iz urban in…

    Radio emisija 21.03.2008, govore: vojni komentator Ljubodrag Stojadinović, Aida Ćorović iz Urban In, Ishak Slezović iz Radija 100 plus

    Svetlana Lukić: Bio je ovo Ljubodrag Stojadinović, vojnopolitički komentator Politike. Svi se plašimo 11. maja i izbora, plašimo se koliko miliona ljudi u ovoj zemlji još uvek ne shvata da je čamac u kome, eto, već decenijama plutamo, bušan i kako nam je voda već do grla, a oni neće da skoče i neće da zaplivaju prema obali, nego stalno imaju primedbe na vodu. Zašto je ovako mutna, da li je slana ili slatka, kolika li je temperatura, ‘oću li da se pre’ladim i šta je uostalom na toj obali, ima li tamo rajskog voća i vina rumena, najnovijih Audija na lizing i bespovratnih kredita? Međutim, čini mi se da se niko toliko ne plaši izbora, pogotovo lokalnih, kao Pazarci. Tamo je na glasanjima već bilo mrtvih i neprekidni su sukobi između političkih i verskih lidera. U Sandžaku se poslednjih meseci jako lako poteže oružje. U narednih petnaestak minuta slušate Aidu Ćorović, koja je na čelu nevladine organizacije Urban In i glavnog urednika Radija 100 plus, koji reemituje Peščanik, gospodina Ishaka Slezovića.

    Aida Ćorović: Nas su stalno plašili – vi ste sledeće bure baruta. To je počelo još tokom 90-ih godina. U to vreme je Srbija ratovala sa ostatkom Jugoslavije, odnosno rasturala Jugoslaviju, a mi smo bili rezervni krivci. Međutim, bilo je jasno da Milošević neće dirati Sandžak, jer tokom 90-ih Milošević je odavde iznosio jako mnogo novca i naravno da uopšte nije bilo pametno dirati tako dobro tržište. Velikom broju ljudi koji su imali privatne fabrike u to vreme, na svakih par meseci bi pokucali finansijski reketaši i pokupili po par stotina hiljada. I to je trajalo nekoliko godina. Naši privrednici su kupovali sebi prostor za biznis. U prvih desetak dana bombardovanja novopazarski privrednici su skupili milion maraka i bukvalno platili naš opstanak. Postojao je dil sa vojskom i tim čuvenim generalom Davidovićem. Njemu je predato milion maraka.

    Svetlana Lukić: Zašto?

    Aida Ćorović: Da nas ne diraju, i to je zapravo bilo to pazarsko čudo.

    Ishak Slezović: Miloševiću je u vreme embarga bilo bitno da tržište bude snabdeveno robom. Pazarski biznismeni su i pre toga imali dobre poslovne veze sa Turskom i oni su postali jedini ljudi koji su mogli da unesu velike količine roba na ovo tržište, da omoguće da se narod jeftino obuče. Zato je funkcionisao taj pazarski biznis. Problem je u tome što su ti ljudi pomislili da će taj biznis trajati večno. Oni su projektovali kapacitete za 200 ili 300 radnika i jedno vreme su i upošljavali toliko, ali je došlo vreme kada više nisu mogli da uposle ni 10 ili 20 odsto tog kapaciteta i to je postao mrtav kapital. To je problem pazarske ekonomije. E sad, da li je moguća destabilizacija ovog područja. Verujem da je sve to pod kontrolom. 20 prethodnih godina su me naučile da se u ovoj Srbiji ništa ne dešava slučajno i da će ovo područje, ukoliko to nekome bude bilo potrebno, biti destabilizovano.

    Aida Ćorović: Ja takođe mislim da neće biti nekog velikog sukoba. Imali smo kontrolisani sukob dva jaka politička lidera, koji je bio uvezen iz Beograda. Onda smo imali vehabije, koje više niko ne pominje. Vehabije su bile važne kada je trebalo da dobijemo novu vladu i novog ministra policije, Jočića, pa je bilo potrebno da se on nekako promoviše kao nezamenjivi čovek, koji će nas spasti od svetske pošasti islamskog terorizma.

    Ishak Slezović: Do sada smo imali dvojicu političkih lidera, a sada imamo još dvojicu, ali verskih. Scena je do sada bila podeljena po pola, a sada je delimo na četiri dela. Sva četvorica imaju svoje konkretne želje, ambicije, oni žele da budu jedini šefovi verske zajednice ili jedini politički predstavnici Sandžaka i pristaju na sve da bi ostvarili svoje ciljeve. Ne vidim drugi izlaz, osim kompletne smene establišmenta u lokalu. Pitam se šta će se dešavati na lokalnim izborima, jer oba politička lidera se boje da će LDP u lokalnoj pazarskoj skupštini biti odlučujući jezičak na vagi.

    Aida Ćorović: Novi Pazar je dobio status grada pre par meseci. Odavno postoje neke mape, koje dele Pazar po etničkom principu. I dvoje-troje ranjenih ljudi je mnogo posle svega šta nam se dešavalo. Dakle, 11. maj je za nas zaista dan D. Ugljanin neće dati vlast bez krvi. On zna koliko je prljav, u poslednje dve i po godine nije ni krio da je čovek Vojislava Koštunice, i shodno tome čovek državne bezbednosti. Sada se otkrivaju i repovi koje on vuče iz devedesetih. On neće dati vlast bez krvi.

    Ishak Slezović: Postoji svakodnevna prinuda izjašnjavanja, na ulici, u kafani, na poslu. Dva svetovna lidera su u političkom ratu već 10 godina. Bilo im je potrebno 10 godina da dođe do potezanja oružja tokom onih lokalnih izbora kada je ubijen odbornički kandidat Durović. Kada se ta borba prenela na duhovni plan, na dva verska lidera, već posle šest meseci je potegnuto oružje i dva puta su ranjavani ljudi. U Tutinu je ispaljeno 20-30 metaka, bio je to pravi mali ulični rat. Koliko sam ja obavešten, svi četvorica imaju svoju pretorijansku gardu, spremnu da posluša svaku komandu.

    Aida Ćorović: Mi smo vrlo konzervativni, mi, Kosovo, sever Crne Gore, mi se i dalje plemenski organizujemo. Sulejman Ugljanin sebe doživljava kao maltene božijeg izaslanika, on čak ide dotle da mu se u izbornim pesmama peva – tvoj nas nur obasjava. Nur je božansko svetlo, izraz koji se koristi isključivo za Muhameda. Samo je njega kao božijeg poslanika obasjavalo svetlo.

    Ishak Slezović: Cilj je bio da se Islamska zajednica stavi pod kontrolu političara koji nadvlada onog drugog, jer će onda imati agitaciju kroz džamije i odatle će crpsti glasove koji su se prilično osuli tokom ovih 20 godina.

    Aida Ćorović: To prate neki ljudi iz Beograda i kada su videli da verska zajednica može da bude moćna poluga vlasti, oni su je stavili pod kontrolu. S druge strane, muftija Muamer Zukorlić isprofilisao se kao lični neprijatelj Sulejmana Ugljanina i tako je Islamska zajednica postala najveća pretnja lokalnoj vlasti. To je bio signal Beogradu da pod hitno mora da pomogne svom partneru na lokalu, Sulejmanu Ugljaninu, da uništi Islamsku zajednicu.

    Ishak Slezović: Ja mislim da će sukob u Islamskoj zajednici da traje dugo, jer mi sve imamo duplo. Duplo nam je čak i Bošnjačko nacionalno veće, pa zašto ne bismo imali i duplu Islamsku zajednicu? Zašto ne bismo uvek imali oponenta unutar ovog naroda ovde.

    Aida Ćorović: Za Beograd smo mi – ta turska stoka. Odande se čuje – nije nam potrebna islamska džamahirija na našem tlu. Ceco, Srbija nema nijedan nacionalni praznik, koji nije verski pravoslavni praznik. Srbija generalno ima katastrofalan stav prema manjinama, sem u predizbornim kampanjama, u kojima imamo i svog Roma i svog Bošnjaka i svog Mađara. Ali osnovna teza je da bi Srbija bila srećna zemlja da nema tih manjina, koje samo truju – evo, pogledajte šta rade ti Mađari po Vojvodini, o Bošnjacima nećemo ni da pričamo, pa Preševo, Bujanovac, to je katastrofa i tako dalje.

    Da srpska politička elita ima mozga, da nije ovako nacionalistički otrovana i potpuno sumanuta, ona je mogla da brani Kosovo u Sandžaku, da pokaže – evo kakav mi odnos imamo prema manjinama. To Srbija zaista niti je umela, niti je u krajnjoj liniji želela. Bombardovanje je bilo teško u Beogradu, ali nama je ovde svakoga dana pretila opasnost da nam upadnu Frenkijevci i ostali bolesnici. Neke od tih ljudi smo viđali kako dolaze u crnim džipovima bez tablica, sa spitfajer jaknama, sa rejban naočarima. Uđu, natoče gorivo do vrha i odvezu se u svojim crnim hamerima. Moj primarni strah se ticao tih ljudi, a ne bombardovanja. Srbijanska javnost prosto nema ni volje, ni vremena da se istinski pozabavi nama. Plus je u to umešana priča, koja je postala globalna histerija posle 11. septembra 2001. U to vreme su makedonske vlasti i Vojislav Koštunica pokušale da opravdaju zločine u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji stavom – pa mi smo jurili islamske teroriste. Čak i to su pokušali da izmanipulišu, a da ne govorim o paljenju džamija pre četiri godine i tako dalje.

    Ishak Slezović: Raduje me činjenica da ovde nikada nije bilo međunacionalnih sukoba. To nije rezultat ničije politike, to je rezultat iskustva kroz vekove, i jednog i drugog naroda, jer je Sandžak mesto gde se ukrštaju putevi od Bosne prema Kosovu, od Crne Gore, odnosno od mora prema Beogradu. Svašta je ovuda prolazilo kroz vekove. Kada govorimo o tenkovima, čije su cevi sve vreme bombardovanja virile sa okolnih brda, uperene na grad, zvanično obrazloženje države je bilo da nas ona tako štiti od upada paravojnih formacija da nas ne pokolju. To objašnjenje je zaista izazivalo smeh po pazarskim kafanama. Ponekad mi se čini da je ovaj narod pametniji od svojih lidera i da neće dozvoliti da dođe do bilo kakvih sukoba. A ponekad kažem – dovoljni su Bošnjaci sami sebi, ne treba im niko drugi da bi se sukobili. Ja imam osećaj da Srbi u Novom Pazaru donekle razumeju manjinske potrebe Bošnjaka u ovom gradu i to je vrlo dobra stvar. Samo bih želeo da Bošnjaci kao većinski narod u ovom delu Srbije shvate da su ti Srbi u svojoj matičnoj državi ovde manjina i da oni takođe treba da imaju svoja prava. Mislim da bi neko pametan malo trebalo da radi u tom pravcu. Srbi kao manjina u Novom Pazaru treba da shvate da u dogledno vreme neće imati predsednika opštine i da neće biti 80 odsto Srba policajaca i tako dalje. Do skoro je bilo tako, ali sada jedno vreme to neće biti moguće. Mislim da će taj proces proći bezbolno i da neće biti razlog za neko trvenje.

    Svetlana Lukić: Bili su ovo Aida Ćorović i Ishak Slezović, s kojima smo razgovarali prekjuče u Novom Pazaru, gde smo održali 61. promociju Peščanika. Promociji 11. knjige Peščanika FM prisustvovalo je oko 200 građana Pazara, Tutina i okolnih gradova, a govorili su im Teofil Pančić i Petar Luković…..

    KO NJIH PLACA….

    Početna > MC projekti > MC Newsletter > 16.07.2010. > Aida Ćorović: Stanje u medijima u Sandžaku
    Stanje u medijima u Sandžaku

    Jedini zaista nezavisni i objektivni elektronski medij je već pomenuti Radio 100+ koji je deo novinske agencije Beta, koji, bez obzira na solidnu ciljnu grupu kojoj se obraća, nema onaj uticaj koji imaju lokalne televizijske stanice.

    Aida Ćorović

    O autorima

    MC Newsletter 16. jul 2010.

    O Novinskoj agenciji Beta

    Beta je privatna, nezavisna novinska agencija, osnovana 1992. godine u cilju sveobuhvatnog i objektivnog izveštavanja o dogadjajima u zemlji i regionu jugoistočne Evrope. BETA je počela da radi maja 1994. godine.

    Njih dvoje placaju oni koji su Izmislili URBAN IN, RADIO 100+ ih BETA radio deutch wele itd itd ….

    Znaci JOPET Oni koji finasiraju klix.ba Mediacentar nezavisne oslobodjenje itd itd

    sve je to protiv islama…

    KO PLACA NJIH DA PLUJU NA NASU VJERU…

    0

    0
    • Čestitam brate na ovom transkriptu i na istraživanju. Fakat postoji veza među pomenutim medijima i to odavno slutimo svi mi. Ali najbolje ih ignorisati i govoriti ljudima da ne obraćaju pažnju na njihove nešvere i spletkarenja vijestima.
      Ja, recimo, davno već ne posjećujem ni 100+, ni klix.ba: ovaj neurednik 100+ radija mi je samo jednom objavio komentar, a pokušavao sam makar njih pedeset da pošaljem. Jednom je čak i zaprijetio u svom komentaru da će mi objaviti IP adresu:)… smiješan je kol’ko je i glup, a ćerka mu je diplomirala engleski na IUNP.

      0

      0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.