Nedim Nezirović postao je zvezda preko noći. Mladi glumac iz Novog Pazara oduševio je publiku kao Paša u seriji “Klan”, čije emitovanje je ovog vikenda završeno na RTS i Superstar TV. On za Kurir otkriva svoje utiske sa snimanja, ali govori o poređenjima svog junaka s članovima zemunskog klana.
Jeste li zadovoljni serijom “Klan” i svojom ulogom nakon prve sezone?
– Mogu reći da sam prilično zadovoljan kako je publika prepoznala kvalitet i ideju ovog sadržaja. Što se tiče uloge, zadovoljan sam u onoj meri ukoliko mogu da sagledam to što sam uradio što je objektivnije moguće. Mogu da prepoznam i zamerim greške i stvari koje su mogle biti drugačije, ali to je valjda prokletstvo gledanja sebe na ekranu. Nimalo prijatno iskustvo, ali svakako neophodno.
Po čemu pamtite snimanje?
– Mnogo nam je stvari išlo naruku, pa je samo snimanje teklo bez većih problema. Pamtiću ga po tome što je stvoren utisak da su svi sektori, od organizacije, preko prevoza, šminke, kostima, pa do glumaca i reditelja, bili podjednako posvećeni i vredni tokom snimanja. Mislim da nam je, s obzirom na to da je ovo Aleksandru i meni prva velika uloga, bilo jako važno da nemamo utisak da nas neko požuruje. I zaista se te stvari skoro nikada nisu dešavale, tako da mogu reći da sam na ovom snimanju najzahvalniji strpljenju koje smo dobili od većine ljudi iza kamere, pa i od starijih kolega.
Šta je ono što ste možda dodali svom liku, a nije bilo u scenariju?
– Nisam razmišljao o tome. Nemam utisak da je ičega zafalilo. Imao sam takav odnos i slobodu u radu sa rediteljem da sam mogao da razgovaram i o nekim izmenama unutar određenih scena, pa smo se nekih replika i odricali ukoliko bismo se složili da su višak.
Uvek će ostati zapisano da je ovo vaša prva velika uloga. Da li vam je Paša bio utoliko i veći izazov? Hoće li vam ova rola biti u neku ruku prekretnica?
– Svakako da mi je ova uloga bila veliki izazov. Što zbog činjenice da je to prva tako velika uloga, što zbog njegove ličnosti koju treba razumeti. Trudio sam se da ulogu približim sebi koliko je to moguće i da pretpostavim sebe u takvoj situaciji i u takvom životu. Smatram da nema smisla truditi se da budeš neko drugi, već da nađeš sličnosti sa ulogom koju tumačiš. Zbog toga je neophodno poznavati sebe što je moguće bolje, jer svi mi imamo dovoljno bogat sadržaj da u njemu pronađemo i prepoznamo osobine koje će služiti ulozi. Verujem da će mi ova uloga otvoriti vrata za nova iskustva, i radovaću se što će tako biti.
Da li vas sad već više ne zovu po imenu na ulici, već po liku? Na koji način ste prihvatili popularnost?
– Nije se dogodilo da me neko zove imenom iz serije. Još uvek preventivno nosim masku, te se ređe desi da me neko prepozna.
I Anica Dobra je vaš fan i podrška. Kako je počelo vaše druženje? Da li ste od nje tražili neki savet o kastingu i tokom samog snimanja?
– Studirao sam sa njenom ćerkom Minom kod profesora Dragana Petrovića Peleta. Anica je redovno pratila naše ispite glume, pa je posle jednog rekla da je postala moj fan. Lepo je kad te podrži neko ko je jedan od simbola jugoslovenskog filma. Ona je pored toga što je divna i posebna glumica, još divnija koleginica i podržava dobar broj mladih glumaca, i mislim da je to retko i dragoceno.
Kakav je Aleksandar Dimitrijević kao partner?
– Izuzetno cenim to što mi je prvi partner u seriji bio baš Aleksandar. Našli smo se u istoj situaciji – mladi glumci sa malo iskustva u prvim velikim ulogama. Mislim da smo se jako lepo razumeli i da smo jedan drugom svesno ili nesvesno pomagali da izguramo tri meseca snimanja. Ne bih ga menjao!
Društvene mreže gore i vaše likove porede sa članovima tvz. zemunskog klana Šiptarom i Kumom. Koliko vam je to poređenje bilo opterećenje?
– Nije me to iznenadilo, jer je inspiracija za ovu priču jasna. Mene je intrigirao život uloge koju igram i sve što je vezano za zemunski klan meni kao glumcu služilo je kao izvor iz koga sam crpio inspiraciju za ulogu. Za neke sam situacije u kojima se Paša našao pronašao sam inspiraciju iz potpuno drugih izvora. Nisam se ni ja, niti iko od mojih kolega, trudio da oponašam bilo koga iz zemunskog klana i mislim da to nije ni važno ni potrebno.
Kako ste se zaljubili u glumu?
– Negde u šestoj godini pogledao sam prvu predstavu u Narodnom pozorištu u Sarajevu i mislim da sam sedeći u publici pomislio da hoću da budem tamo. Sa druge strane. Valjda se u tom trenutku zapisala moja sudbina. Kad se osvrnem unazad, vidim da su moje odrastanje i put ka glumi vrlo logičani, iako sam u pojedinim trenucima mislio da je nemoguće to što mi se dešava.
Ko su vam bili uzori?
– Nemam i nikada nisam imao uzore u glumi. Poštujem i divim se radu mnogih, ali su mi ljudi iz okruženja i detinjstva bili najveća inspiracija za ovaj posao. Obični ljudi sa kojima sam proveo puno vremena, posebno stariji od mene, jer sam se iz nekog razloga sa njima bolje razumeo nego sa svojim vršnjacima, pomogli su mi da život osetim snažnije i razumem dublje neke stvari. Svim tim ljudima sam danas neizmerno zahvalan. Mogao bih da kažem da mi je u životu moj otac jedini i najveći uzor.
Glumac privatno
Brat sam tri predivne sestre
Ko je Nedim privatno?
– Nedim je privatno sin dvoje izuzetnih roditelja, brat tri divne sestre i prijatelj Amarov, Ivin, Jovanov, Lukin, Banetov, Emin, Dragin, Jelenin…
Indeksonline.rs/Kurir.rs
