Imovina Rasima Ljajića vrijedna 1,6 miliona eura

25
71

Image result for rasim ljajić

Imovina ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića i članova njegove porodice procijenjena je na preko 1,6 miliona eura, objavila je danas Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

Većina nekretnina porodice Ljajić je u vlasništvu ministrovog oca Hajra i uglavnom su ti objekti izgrađeni bez dozvole, ali su od prije par godina u procesu legalizacije.

Jedini objekat koji se u knjigama vodi na Rasima Ljajića je kuća od 59 kvadrata u Sarajevu, procijenjene vrijednosti od 47.500 eura.

Najvredniji objekti u vlasništvu porodice Ljajić su porodična kuća od 260 kvadrata na Hadžetu, koja se vodi na Hajra Ljajića i čijeg jednog sprata je Rasim vlasnik, i vila u blizini Gradskog stadiona od 291 kvadrata u kojoj žive supruga i djeca Rasimovog pokojnog brata Esada.

Oba objekta su procenjena na 300.000 evra, izgrađeni su bez dozvole i nelegalizovana. Ljajić je KRIK-u dostavio dokument o zahtjevu za legalizaciju koji je njegov otac predao za kuću na Hadžetu.

Preko puta te kuće se nalazi i starija kuća od 107 kvadrata, vlasništvo Hajra Ljajića, koja je procijenjena na 180.000 eura. I ovaj objekat je izgrađen bez građevinske dozvole i trenutno je u procesu legalizacije.

U blizini tih kuća nalazi se i parcela od 60 ari pored koje je izgrađen Atletski stadion, a planirana je i izgradnja hotela. Minimalna procijenjena vrijednost te parcele je 250.000 eura.

Inače, stručnjaci sa kojima je KRIK razgovarao ocijenili su da Atletski stadion nije smio biti izgrađen na toj lokaciji jer je Planom Zavoda za urbanizam Novog Pazara to zemljište namenjeno isključivo za gradski park i komunalnu zonu.

Brat ministra, Mirsad Ljajić vlasnik je poslovne zgrade u Pješačkoj zoni u centru Novog Pazara od 172 kvadrata, procijenjene vrijednosti 260.000 eura. Tu zgradu kupio je Hajro Ljajić 2001. godine, a 2007. ju je preveo na Mirsada. On je sada izdaje kladionici i kockarnici “Alfa Game”.

Pored te zgrade nalazi se i lokal površine 20 kvadrata, koji je takođe u vlasništvu Mirsada Ljajića. Lokal je procijenjen na 30.000 eura, a u njemu se trenutno nalazi servis za prodaju i popravku mobilnih telefona “Sky store”.

Mirsad Ljajić vlasnik je i vikendice od 40 kvadrata u selu Kožlje. Taj objekat je izgrađen bez dozvole, nije upisan u katastar i nalazi se na parcelama koje su u katastru uknjižene kao voćnjak i livada. Vrijednost vikendice je 40.000 eura.

Ministrov brat vlasnik je tog voćnjaka i livade od 20 ari, a ta zemlja je procijenjena na 25.000 eura.
Pored vile kraj Gradskog stadiona, supruga i djeca Rasimovog pokojnog brata Esada Ljajića vlasnici su i voćnjaka, livade i njive nadomak Novog Pazara, kao i nelegalno izgrađene vikendice na jednoj od tih parcela.

Vikendica je nepoznate kvadrature, a prema riječima Rasima Ljajića njena površina je “oko 60, 70 kvadrata”, na osnovu čega je njena vrijednost, sa obližnjim zemljištem, 90.000 eura.

U vlasništvu porodice pokojnog Esada Ljajića je i poslovna zgrada sa dva lokala u Prvomajskoj ulici, u starom gradskom jezgru Novog Pazara. Taj objekat je površine 66 kvadrata, vrijednosti 85.000 eura.

Lokali su izgrađeni bez dozvole, a Rasim Ljajić je KRIK-u objasnio da ih “nije njegov brat gradio, već ih je kupio prije oko 15 godina i od tada davao u zakup”.

Ljajić, ministar u svim Vladama Srbije od 2000. godine, trenutno zarađuje 108.000 dinara mjesečno.

Izvor: Krik/Radiostoplus


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

25 KOMENTARI

  1. To je netacno 1.6 miliona eura on ima najmanje 10 puta vise sta je sa lipinim objektima koje su uzeli za milion a fantanu su prodali vec za te pare a Pazariste svi znaju da je Rasimovo sta je sa hotelom Vrbakom sve jeto ista klapa poklopala mislim da to nase korupirano tuzilastvo treba da vec jednom pocne sa radom !!!!

  2. Извод из књиге РАШАКА ОБЛАСТ

    У Сјеници је организована конф еренција са свим градоначелницима Рашке области аустроугарских команди (Нови Пазар, Сјеница) од 13. до 14. августа 1917. године (у записнику стоји Новопазарски санџак). У име окружне команде Нови Пазар потписали су потпуковник Себастијан и обавештајни официр Чанић. Вест о миру без анексије изазвала је страх код муслимана да ће се наћи под влашћу Срба и Црногораца. Жеља градоначелника је била да се припоје Босни и Херцеговини, а тиме и самој Аустроугарској, а уколико анексија није могућа, да се прогласи аутономија „санџака” као најмање зло или да се селе у Турску. Донету резолуцију потписује 12 градоначелника: 1. Пљевља, Мехмед Изет-паша Бајров ић 2. Нови Пазар, Ризабег Муратб еговић 3. Пријепоље, Муратбег Хашимб еговић 4. Нова Варош, Сулејман еф. Шећера гић 5. Бијело Поље, Хилми-бег Кајаб еговић 6. Беране, Дуљко-ага Рамусовић 7. Рожаје, Иљаз еф. Ћатовић 8. Прибој, Хусеим еф.. Хасанбеговић 9. Тутин, Јусуф-ага Хамзагић 10. Сјеница, Рушид еф. Спаховић 11. Шаховићи, Осман-ага Диздар евић 12. Беране, Хусеин еф. Шахман. Према појединим муслиманима постојала је подозривост окупационе власти да су у дослуху са „солунским фрон
    том”. Предложено је да се Рушид еф. Спаховић смени с положаја градоначелника Сјенице, интернира у логор. У логоре су интернирани муслимани који су се изјаснили као Срби исламске вере и они који су имали директне односе са Србима. Извештаји агентуре о Спаховићу су били различити: из Новог Пазара нису имали ништа против Спаховића јер је добронамеран према Србима, као и многи Турци због неизвесне политике Турака, јер не желе да кваре односе са Србима, као и да су Срби њихови најважнији чифчије. А Спаховић се најодлучније залагао да се „санџак” припоји БиХ. Сви учесници конференције 1918. притворени су на челу са Мехмед-пашом Бајровићем, али их је краљ Петар помиловао 17. фебруара 1921. и опростио им дела . Спаховић је агитовао против одласка добровољаца у аустроугарску војску, побуњивао добровољце и говорио им: „пре у пакао но да служите код омрзнутог Швабе”, наглашавао да је одлазак у добровољце противречан исламу, како муслиман мора да служи само калифу. Ипак, Сјеничанци су радије ишли у аустроугарску него у турску војску. Спаховић истовремено пружа помоћ Србима, а муслимани гледају на њега као на Србина. Ставио се у заштиту радикалних Срба, био је против интернације попа Радоја, Миленка Бојовића, Милана Тодоровића, Васа Карамарковића. Поп Радоје је ипак интерниран и маја 1917. године умро у логору Нежидер. Спаховић је један од оснивача Друштва „Св. Ђорђе”, основаног да помаже инвалиде, а био је и за укидање окупације Шваба. Био је спретан, опрезан и лукав српски агитатор, окружио се повер љивим људима, стекао значајну имовину, од њега су многи зависили. Агент Ферди
    474
    II Општи део
    нанд Шваб је тврдио да Спаховић одржава везе с комитом Васом Карамарковићем, па је Спаховић смењен 1915. али после 2 месеца поново постављен. Краљевина СХС имала је проблема с комитама после ослобођења од аустроугарске окупације. Познате комите су били Јусуф Мехоњић, Фериз Салковић, Хусеин Бошковић, који су се повезали с качацима на Косову и Метохији. Албанија им је била склониште од потере. После убиства Бошка Бошковића новембра 1924. године десио се злочин у Вранешу, погром над колашинско-вранешких муслимана, у коме је погинуло преко 80 особа. Нетачна је тврдња да је погинуло неколико стотина особа јер нема доказа о томе а муслимани су били обавештени и на време су се разбежали. За убиство Бошка Бошковића без основа се оптужио Јусуф Мехоњић јер је од 1918. до 1924. убио неколико десетина особа из Бијелог Поља, Доњег Колашина. Сумња се да су га убили црногорски сепаратисти. После овог случаја колашинско-вранешки муслимани су се иселили у Босну, новопазарски крај и Турску. Током Другог светског рата муслимани Рашке области траже да се припоје НДХ, или Албанији. У мају, јуну и јулу пишу писма Павелићу и Хитлеру и моле да се тзв. санџак с девет котара припоји НДХ: Беране, Б. Поље, Сјеница, Тутин, Н. Пазар, Н. Варош, Прибој, Пријепоље . У том циљу води се пропаганда: Србија окупирала „санџак” 1912. године, извршени масакри над муслиманима. Илијас Добрунџић, трговац из Б. Поља, пише Хитлеру 17. маја 1941. године: „Велики од Бога послани фиреру”, а потписници су: „Хрвати муслиманске вере из Санџака”„,који су најчистији саставни дио хрватске браће”. Говоре да је после српске окупације 1912. почело њихово страдање, а становништво истребљивано као животиње. Пише да
    ље: „У Првом светском рату 5000 наших очева, браће из „санџака” нашли су заједничку херојску смрт са немачким војницима”. Писмо председнику усташке владе потписало је 40 муслимана из Сјенице, Прибоја, Пријепоља, Б. Поља, Пљеваља и Нове Вароши: „Санџак је насељен Бошњацима, говоримо бошњачки… нико више од нас санџаклија муслимана није претрпио јада и неправде за ове прошле 22 године, остали смо без земље, без халата и заната, пљачкани смо, на сваком корску шиканирани.” Од Главног штаба Турске и маршала Февзије Чакмака 9. јула.1941. мутесериф пљеваљски и војни командант траже да се спречи подела њиховог завичаја и да се у целости врати и припоји БИХ, односно НДХ. Усташке посаде су стигле у Прибој, Пљевља, Пријепоље, Нову Варош и Сјеницу. У источном делу Рашке области развила се снажна великоалбанска пропаганда. Главни носилац активности је Аћиф Хаџиахметовић из Н. Пазара, председник Албанског комитета. Био је главни немачки агент, а Ахмет Даца други. Аћиф је рођен 1894. у Н. Пазару, у албанској породици Ахмети, досељеној из Ђаковице. Основну школу завршио је у Н. Пазару, турску руждију – гимназију у Скопљу, војну академију Султанију у Цариграду. Био је богат трговац, непрекидно председник Трговачког удружења у Н. Пазару, члан руководства Вакуфско-меарифског сабора у Скопљу. Аћиф Хаџиахметовић је био оснивач и председник Џемијет странке, блиски сарадник Ферхат-бега Драгог, на листи своје партије посланик два мандата, а касније члан Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ) Милана Стојадиновића, члан Главног одбора и посланик са листе ЈРЗ. Био је активни турски војник у Првом светском рату, одликован немачким Гво
    475
    16. Сепаратистичке активности муслиманских националиста Рашке области и њихових ментора
    зденим крстом другог реда. Учествовао је на састанку у Косовској Митровици 21. априла 1941. као Аћиф Хаџиахмети Бљута. Албански вођа Џафер Дева је отворио састанак с немачким генералом Фридрихом Георгом Еберхардом, командантом 60. моторизоване пешадијске дивизије у Косовској Митровици. Аћиф је имао важну улогу у Албанском народном савезу формираном у К. Митровици 1942. године. Први председник Савеза био је Реџеп Митровица, заменик Бедри-бег Пејани, касније председник и главна личност Али-бег Драга, син Ферхат-бега Драге. Али бег Драга је био за безусловно примање Косовскомитровачког округа у Велику Албанију, као део Недићеве Србије. Аћиф Бљута је најближи сарадник председника Н. Пазара, залагао се за прикључивање Н. Пазара и Сјенице Албанији да би се остварила заједничка граница с Хрватском. Јуна 1941. група муслимана је у Загребу тражила од Павелића да се „санџак” припоји НДХ, а Павелић је тражио то исто од Хитлера (муслимани су Хитлера звали дајо – ујак) а био је против припајања Црној Гори. Чак је тражио да се део рашких муслимана „хрватског порекла” размени за Србе из Босне. Обавештајна служба у окупираној Југославији била је веома развијена. Главни сарадник АБВ-а (обавештајно-контраобавештајна служба војске) био је Џафер Дева са сарадницима у К. Митровици, Беранама, Гусињу, Плаву, Скопљу, Куманову, Гостивару. Дева је био веома образован. Школовао се у К. Митровици, Солуну, Цариграду (амерички колеџ), Трговачкој академији у Бечу. Сарадник Џафер Деве Хасан Звиздић из Сјенице, немачки агент, био је у вези са славистом др Јозеф.ом Матлом, СС капетаном, фолксдојчером Карлом фон Кремплом , СС пуковником, представником Нојбахера. Крмпл је у Сјеници формирао СС легију (пук
    са 4 батаљона), назван Полицијски пук Санџака. Његов сарадник је био Ћамил Прашевић, командант муслиманске милиције, као и Митхат Ћатовић, који је слао добровољце у 13. Босанскохерцеговачку Ханџар дивизију. Др Јозеф. Матл, агент из Београда, обрађивао је Албанију, КиМ и Рашку област. У састав специјалне јединице Бранденбург налазила се 9. чета Албанаца и муслимана из Рашке области, формирана 1943. на састанку у Сјеници (др Јозеф. Матл, Хасан Звиздић, Џафер Дева, група локалних муслимана, Рихтер – Аст из Београда), Девин сарадник Ћазо Феровић из Плава активира људство из Гусиња, Плава и Ругове, а 9. чета улази у саставу 4. пука дивизије „Бранденбург”, која је обављала диверзантску обуку, користила немачку униформу, цивилну гардеробу, а народну ношњу код Ужица, Ивањице, Ариља, Чачака. Представљајући се као „четници”, „партизани”, извршила је масакр Прве шумадијске партизанске бригаде у Пријепољу . Одмах по окупацији Дежевског и Штавичког среза уведена су феудална права ага и бегова, враћен систем чифчија над Србима, уведена четвртина и десетина прихода коју су на формалној лицитацији мај/јуна 1942. дали Аћифу Хаџиахметовићу и Арифу Торбићу (Штавица, Драга, Мојстир, Ибарска долина), Авдулу Ћосовићу (Горња Пештер), Бику Дрешевићу (Доња Пештер). Аћиф Хаџиахметовић је командовао у масовном нападу вулнетара (албански добровољачки одред) на Ибарски Колашин 30. септембра 1941. године, у коме су попаљена села, убијено много Срба. Немци су овај погром назвали „крвави талас”. У лето 1942. Аћиф доводи из Албаније албанског команданта професора Авни Зајиjа, саветника албанске владе, који врши албанску
    476
    II Општи део
    пропаганду, а 1942. у Новом Пазару је приређен свечани дочек са славолуцима Ферхат-бегу Драги, учеснику

      • Да, да, истина је баш огромна и за акредитоване фукаре раскринкавајуће болна! А још ће бити болнија кад војвода санџаки отвори старе књиге родословне??!! 🙂 Али, ето, ја се слажем и са тобом и кажем – живело нам санџачко војводство у оквиру српског Раса, а у ЦГ ионако више неЈма ништа од санђаката, остао само црногорски Шјевер!?
        Само ми није јасно какве сад све то има везе са Рашковом имовином? 🙁

      • Zar srbendo mislis da iko normalan cita ovaj mentalni proliv koji efendija nikodinovic prosipa oko sebe? 😆

        Od <3 SANDZAKA <3 jos nejma nista jer se nasi politicari po svemu sudeci trenutno bave mnogo vaznijim stvarima kao sto su mahalska ogovaranja.

  3. Kako Kerova kuca 300.000 hiljada ona vredi milion eura..Vikendica mu je 300.000 hiljada..Pa mirsov lokal je pola miliona..Ova imovima realno je oko 4 do 5miliona eura al i ovo su dobro iznijeli..Poceo je i Beograd polako da odmotava klupko predmeta Rasim Ljajic…Tek tu ima da smrdi,pola stanova,lokala nisu evidentirali po Beogradu na Bisku sto se vode po Pazaru na Cada i ekipu..Poceo je kraj lopovske koalicije Rasim Suljo,prvo Šemkovi lopovluci u Tutinu sad Rasim..Istu ćeliju ce njih dvojica da dele.Ocekujem od BDZ u skupstinu Srbije da pozovu Tuzilastvo za organizovani kriminal da reaguje i u Tutinu i u Novom Pazaru,da se polako očisti taj kriminal ima materijala za njih koliko hoce.Idealna prilika za BDZ da profitira iz ovoga..Dosta su gušili oni Bosnjacki narod,dosta su krali,vreme je za robiju..Narod sve siromasniji oni sve bogatiji..Narod po Nemackoj na rad oni vikendice i kuce po Sarajevu..Zamisli atletski stadion pored njegove livade,pa ako je vredela 50.000 sad mu valja 300.000 hiljada…Ralja mozes kako hoces ali ne dokle hoces!!

      • Како да се баве нечим чега неЈма, јер су акредитоване фукаре направиле ТРАНСПАРЕНТНУ границу двеју српских држава посред свог санђаката и тако овековечиле српски РАС и црногорски Шјевер!? 🙂 Ето баве се њиме само арнаутски сејачи зла, попут тебе, овде на порталу, не би ли како закрвили православце и муслимане па да део припоје веЉикој аЉбанији!? Е сад, да би ти рестаурирао свој турско-арнаутски Санџак, морали би прво да из њега нестану Срби, а да би нестали Срби, пре тога ће нестати сви бушњаци, а ти Јопет после цвили о 112 геноциду! 🙁

      • TAko je srbendo – ni S od sandzaka a ove budale se bave nekim sporednim stvarima koje im je udba bacila kako bi se bavili sami sobom.

  4. Ovo sto ste vi otkrili je troha ! Njegova imovina je desetak miliona eura minimum , kad njegovi piuncici narko dileri voze kola od 200 hiljada eura. Coveka koji za dvadeset godina nije otvorio jedno radno mesto u Pazaru, i koji obavlja najprljavije poslove, koje se posteni cetnici srame da obavljaju.

  5. ja nisam dosada nigde u svijetu video da jedan pripadnik nacije koja je dozivela genocid, brani bas onoga koji je osudjen i optuzen za genocid

    pa ima li nekoga koji moze da da takvome ljajicu glas podrske

    da je barem da kaze ja sam kao kusturica, i branim ratka mladica i radovana karadzica jer sam srbin ali srbin koji brani ratka mladica

    on to se time smeje svim zrtvama genocida
    zrtvama srebrenice itd..

    • ajtda neko kaze püa to je mozda oprostivo

      ali da trazi i da se rusi zajeednica ona i islamski verski objekti
      to ni seselj ne odobrava
      to odobrava samo onaj koji je rodjen da izdaje svoj narod i svoju vjeru

  6. Naslov zvuci previse tendenciozno, obzirom da pola tih objekata nisu u Rasimovom vlasnistvu bar formalno, vec pripadaju njegovom bratu i ocu. Ovo nikako ne znaci da apriori branim Rasima za bilo sta. Jednostavno tih miliona i sesto hiljada nisu na nekim racunima itd, hocu reci da u Pazaru imate i sasvim obicne ljude koji imaju placeve u vrijednosti od po 200 000, 300 000 ili pola miliona evra. Pa bilo koja kuca u ul. Veljka Vlahovica vrijedi vise stotina hiljada evra. Iz ovih navedenih informacija ne mozemo da zakljucimo nista. A sad kako se doslo do tih placeva i lokala to je drugo…

  7. E nemoj te njega prasim je posten,mozda je to zaradio kao stomatolog mada nikada nije radio kao isti ,mada uniforma je bijele boje i podsjeca na brasno.Bijelo -prah pa i ima smisla.A zato su ga prozvali vodenicar.

  8. to je samo u cash-u
    a ono sto jos je sirovina, i smrce se na nos ,te je namenjeno djeci sandzaka i evropi
    to je samo plus kojeg niste stavili na iznos ovog clowna ratka mladica i radovana karadzica
    inace poznati svijetu kao ratni zlocinci u genocidu

    • ja nisam dosada nigde u svietu viudeo da jedan pripadnik nacije koja je dozivela genocid, brani bas onoga koji je osudjen i optuzen za genocid

      pa ima li nekoga koji moze da da takvome ljajicu glas podrske

      • da je barem da kaze ja sam kao kusturica, i branim ratka mladica i radovana karadzica jer sam srbin ali srbin koji brani ratka mladica

        on to se time smeje svim zrtvama genocida
        zrtvama srebrenice itd..

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.