II predavanje u sklopu projekta Gradimo mostove, a ne zidove: Uloga univerziteta u izgradnji mira

0
6

Novi Pazar – Msc Aleksandar R. Ivanović, asistent na Departmanu za pravne nauke Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, održao je predavanje, 22.03.2013. godine iz predmeta Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, na temu: ““Tolerancija kao neophodan faktor interkulturnog razumijevanja i Mirno rješavanje konflikata”.

Predavanje je imalo za cilj da se studenti upoznaju sa značenjem pojma tolerancija, kao i sa odnosom između tolerancije i interkulturalnog razumevanja. Takođe, predavanje je imalo za cilj da se studeni upoznaju sa prirodom konflikta, tj. sa procesom nastanka i razvoja jednog konflikta, kako bi zatim usvojili znanja o najefikasnijim metodama za upravljanje konfliktom, odnosno za mirno rešavanje konflikta.

Gospodin Ivanović je najpre studentima predočio da reč tolerancija izvorno znači: trpeti, podnositi, popustiti, te da u skladu sa time, tolerancija, odnosno trpeljivost predstavlja pojam koji se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu praksu prihvatanja i saradnje sa osobama koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav, ili se razlikuju po nekom drugom osnovu. Tolerancija uključuje svesnu odluku da se postupi nenasilno ili uzdržano. Zasnovana je i na verskim učenjima svih dominantnih religija, ali i na državnim zakonima koji ustanovljavaju pravo na različito mišljenje i neugrožavanje pojedinca. “Tolerancija predstavlja spremnost da se sasluša osoba koja je drukčija od nas, kako bi u njenom mišljenju otkrili sadržaje koji bi pomogli da se dođe do konstruktivnog rešenja problema zbog koga se sporimo sa tom osobom. Tolerancija se može definisati kao stav ukoliko se odnosi na mišljenje drugog, ali i kao čin, odnosno akt, ako se odnosi na ponašanje drugog. Međutim, treba imati na umu da tolerancija nije neograničena, tj. da ima svoje granice, naročito kada je reč o ponašanju drugoga. Naime, ne smemo biti tolerantni prema nekome ko ugrožava druge osobe, u protivnom tolerantno ponašanje u odnosu na ovakvo delovanje predstavlja učestvovanje u zločinu. Tolerancija podrazimeva neutralisanje isključivih i usalgašavanje različitih stavova i ponašanja. Naime, ako se u nekom sporu sukobljavaju isključivi stavovi, onda taj spor ne može da bude rešen na racionalnan način. Konstruktivno rešenje može da bude ostvareno jedino ako su obe strane u sporu spremne da žive jedna pored druge, odnosno jedna sa drugom u miru, ne odričući se svog stava i svog načina ponašanja, ali uz istovremeno uvažavanje stavova i načina ponašanja drugog. Naime, kao što je na to ukazao profesor Djuro Šušnjić: „nema prostijeg, a u isto vreme mudrijeg izuma no što je trpeljivost: to je prosto lek za ranjive odnose među ljudima.“, istakao je gospodin Ivanović.

U drugom delu predavanja, gospodin Ivanović je upoznao studente sa karakteristikama i klasifikacijom konflikata. Naime, gospodin Ivanović je studentima predočio etimološko i semantičko značenje pojma konflik, a zatim je ukazao na podelu konflikata na: nasilne i nenasilne, vidljive i nevidljive, na lične, odnosno svakodnevne, lokalne konflikte, konflikte između društvenih grupa, unutardržavne konflikte, konflitke između država (regionalne i globalne). Posebnu pažnju, posvetio je činjenici da konflikt ne treba, a priori, shvatiti kao nešto negativno, odnosno da konflikt ima i svoje pozitivne strane, naročito ako naučimo kako da se sa njim nosimo na miran i konstruktivan način.

Što se tiče procesa nastajanja i razvoja jednog konflikta, gospodin Ivanović je studente upoznao sa tzv. “spiralom konflikta”, koja obuhvata fazu nastanka konflikta, faze razvoja konflikta i eventualno fazu završetka konflikta. S tim u vezi istakao je, da se svaki konflikt uglavnom, odvija kroz sledeće moguće faze: fazu nesaglasnosti, fazu jednosmerne komunikacije i polarizacije, fazu razvijanja jakih emocija, fazu uključivanja elemenata koji nemaju veze sa problemom zbog koja se konflikt desio, fazu obustave dijaloga i u krajnjem slučaju fazu fizičke konfrontacije.

Nakon objašnjenja svake od navedenih stadijuma spirale konflikta gospodin Ivanović je ukazao da u svakoj kasnijoj fazi spirale konflikt je znatno teže rešiti, odnosno da u što ranijoj fazi se preduzmu mere sa ciljem rešenja konflikta to je mogućnost za njegovo konstruktivno rešenje veća. Takođe, je naglasio da su dva  segmenta najveći krivci za razvijanje konflitka, a to su loša komunikacija i olako predavanje emocijama. “Stoga, da bismo konflikte rešavali na konstruktivniji način, važno je da ovladamo veštinom dobre komunikacije i veštinom upravljanja svojim emocijama.

Većina ljudi ima drugačije iskustvo u savladavanju konflikata. Pregovaranjem i stvaranjem kompromisa, uzimanjem i davanjem u relacijama s ljudima koji nas okružuju, a rešavanjem konflikta u ranoj fazi, izbegavamo najgore moguće posljedice”, istakao je Ivanović.

“Kao što se i svaki konflikt razvija kroz određene faze, odnosno stadijume, tako i proces mirnog rešavanja konflikta ima svoje stadijume odnosno faze. Naime, iako se konflikti mogu razlikovati prema  vrsti problema, svojstvu suprotstavljenih strana, broju suprotstavljenih subjekata i drugim elementima, svako upravljanje konfliktom mora proći kroz ove faze  kako bi došlo do njegovog konstruktivnog rešavanja. Savladavanje konflikta se odvija kroz sledeće faze: fazu priznnja da se nalazimo u konfliktu, fazu  definisanja problema, fazu otvaranja dijaloga i pokazivanja poštovanja prema situaciji u kojoj se druga strana nalazi, fazu pronalaženja elemenata oko kojih se sa suprotnom stranom slažemo i fazu pronalaženja rešenja koje će poštovati obe strane”.

Završni deo predavanja bio je posvećen konfliktima na međunarodnom nivou, odnosno konfliktima u međunarodnim odnosima. S tim u vezi gospodin Ivanović je najpre upoznao studente sa uzrocima konflikta u međunarodnim odnosima kao i sa mehanizmima za kontrolu sile u međunarodnim odnosima. Naime, studenti su imali prilike da se upoznaju sa dva konkretna tipa, odnosno sistema za kontrolu primene sile u međunarodnim odnosima, sa sistemom ravnoteže snaga i sistemom kolektivne bezbednosti.

Na kraju predavanja gospodin Ivanović je naročitu pažnju posvetio mehanizmima za mirno rešenje sukoba na međudržavnom nivou. S tim u vezi upoznao je studente sa osnovnim stanovištima institucionalno liberalističkih teroija međunarodnih odnosa, naročito sa shvatanjima neoliberalnih institucionalista, konkretnije Roberta Kiohejna (Robert Keohane) i Roberta Akselroda (Robert Acelrod) koji su odigrali ključnu ulogu u definisanju ove oblasti, ukazavši na sposobnost institucija kao što su UN da redifinišu ulogu države i deluju kao arbitri u državnim sporovima. Shvatanja neoliberalnih institucionalista, Ivanović je prikazao kroz, tzv. koncept “ponovljene zatvoreničke dileme”, ističući da bi, prema neoinstitucionalnim liberalistima, međunarodne institucije  trebalo da utiču na države da čine kratkoročna žrtvovanja, koja su potrebna za rešenje tzv. “zatvoreničke dileme”, a radi ostvarenja dugoročne koristi, odnosno mirnog i konstruktivnog rešenja eventualnih sukoba i povećanja saradnje među državama.

(UNINP)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.