Roman vodećeg novopazarskog književnika Šabana Šarenkapića – Kvartida (Darma Books, 2020), „Knjiga je crna. Nema u njoj ništa bijelo. Nema sreće. Nema žvota. Sve je smrt. To je čemer do čemera“, ocenjuje Fahrudin Hladničanin, objašnjavajući da je Kvartida zapravo Kvart Idin, dodajući da je Ida ćerka Feiza i Zlate Kocilj, i jedna je od glavnih junkinja ovog rukopisa, a njena mahala, famozni je kvart smešten u nekom gradu.
Nigde autor ne spominje Novi Pazar kao centralno mesto zbivanja, ali se naslućuju i prepznaju konture mahalske svakodnevice svojstvene, čini se, samo Novom Pazaru.
„Dugo se nije pojavio rukopis koji na ovakav način, snažno, emotivno i upečatljivo svedoči o surovosti svakodnevnog rastrgnutog života pazarskog insana. Kvart Idin sjedinjuje i opisuje surovost patrijarhata, čovekovo stradanje, ljudsko nezadovoljstvo, potisnute traume, svakodnevne strahove, čemer, jad i bedu u zlatnom dobu socijalističke Titove Jugoslavije i užase zla koji su se dogodili godinama kasnije otmicom iz voza Štrpci – pa autor kaže ‘u koloni njih dvadeset manje jedan, na smrt osuđenih bez suđenja, zuri u šest slijepih prozora voza u kojem čuči, manja od makovog zrna, čovječanstvo’. Kvartida je pazarska mahala koja više ne postoji, kao i sve priče i svi ljudi koji su u njoj živjeli. Iz tog razloga je ova knjiga važna jer je priča običnog čoveka u njenom fokusu. LJudi sa margine deo su kosmosa zvanog Kvartida“, kaže Kladničanin.
U funkciji te dominatne tuge valja da se tumači i jezik knjige, to je jezik (sandžački dijalekat, ali s manje turcizama nego što je to uobičajeno) prilagođen autorovom nastojanju da se tuga dovede do izraza, tako da ga u potpunosti može razumeti samo dobro opremljen čitalac, a ne svaki poznavalac govora Novog Pazara i Priboja.
„Rezultat je knjiga koja je, Sinan Gudžević bi rekao, ‘zbijena kao zemlja zimskog groblja sa svježe iskopanim grobom iz čijeg zijeva vire klice trave i na žućkastoj se smoni vide presječene gliste’. Kako sam autor kaže, onoga kvarta i one mahale opisane u Kvartidi više nema, ali ostaće jadovna slika ljudi krivih bez krivice“, pojašnjava Lino Veljak.
