I predavanje u sklopu projekta Gradimo mostove, a ne zidove: Uloga univerziteta u izgradnji mira

0

Novi Pazar – Doc. dr Amela Lukač-Zoranić profesor na Departmanu za filološke nauke Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, održala je 12.03.2013. godine iz predmeta Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, predavanja na temu: “Interkulturalno razumevanje”.

Cilj ovog predavanja je upoznavanje studenata sa osnovnim pojmovima interkulturalnog razumevaja i ulogom i značajem multikulturalne pismenosti u procesu razvoja interkulturalizma.

Profesorica Lukač-Zoranić je najpre upoznala studente sa sledećim pojmovima: kultura, identitet, rasa, etnos, etnicitet, nacija, nacionalizam, empatija, stereotipi, predrasude, diskriminacija, multikulturalinost i interkulturalnost,multikulturalna pismenost, interkulturalna osetljivost itd.

Posebnu pažnju profesorica Lukač Zoranić je posvetila razmatranju i analiziranju pojmova multikulturalnost i interkulturalnost. S tim u vezi istakla je da multikulturalna društva podrazumevaju postojanje različitih kulturnih, nacionalnih, etničkih i verskih grupa koje žive na istom području  ali ne dolaze nužno u međusobne kontakte, dok interkulturalna društva podrazumevaju postojanje različitih kulturnih, nacionalnih, etničkih i verskih grupa koje žive na istom području  i održavaju otvorene odnose  i interakciju, razmenu i međusobno priznavanje vrednosti i načina života.

Takođe, profesorica je istakla da multikulturalna pismenost omogućava proces razvoja interkulturalizma, smanjuje stereotipe, predrasude, etnocentrizam, diskriminaciju, ksenofobiju, netoleranciju, rasizam, ali i  interkulturalizam razvija mulitkulturalnu pismenost. “Polazišta za razvoj multikulturlane pismenosti obuhvata: prihvatanje jednakosti prava, vrednosti i sposobnosti; odbacivanje diskriminacije; međusobno poznavanje, približavanje, razmena gledišta, iskustava, ideja, zajedničko donošenje odluka, zajedničko delovanje, saradnja i pomaganje. Multikulturalna pismenost obuhvata znanje i razumevanje kako tradicija, verovanja, simboli, ikonografija i tradicionalna sredstva komunikacije (oralna komunikacija) korištenjem tehnologija utiču na kreiranje, spremanje, postupanje, prenošenje, zaštitu i arhiviranje informacija i znanja – kako kulturni činioci utiču na efikasno korištenje informacijskih tehnologija. Takođe, multikulturalna pismenost  predstavlja sposobnost priznavanja, poređenja, razlikovanja i poštivanja sličnosti i razlika u kulturnom ponašanju, uverenju i vrednostima unutar i između kultura.“

Profesorica je naglasila da koncept međukulturnog dijaloga i interkulturalizma ne stavlja u prvi plan neku kulturu (manjinsku ili većinsku) već njihov suživot, razumevanje i razmena razvijaju sinergiju, civilizacijski i komunikacijski krug, te da multikulturalno društvo ne čine samo nacionalne i etničke manjine i starosedeoci već i svi drugi koji žive izvan svoje zemlje i primarnog kulturnog kruga.

Na kraju svog izlaganja, profesorica je upoznala studente sa Benetovim razvojnim modelom interkulturalne osetljivosti kao i sa zajedničkim izazovima škola koji se ogledaju u  prihvatanju raznolikosti (svest o vlastitom identitetu + razumevanje druge kulture), inkluziji svih vrsta različitosti i pružanju prilike za učenje a ne za odbacivanje.

(UNINP)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.