Gorivo u Srbiji poskupljuje za desetak dana zbog političkih tenzija u Siriji

0
9

Резултат слика за Gorivo u Srbiji poskupljuje,

Političke i ratne tenzije u vezi sa Sirijom dižu ijcene nafte koje su za samo pola mjeseca porasle 15 odsto, pa je barel dostigao 56 dolara. Efekte tog rasta na našim pumpama treba očekivati za desetak dana, kada se potroše zalihe. U Udruženju naftnih kompanija obećavaju da cijene derivata neće poskupeti više od jednog dinara.

Zemlje izvoznice nafte, članice OPEK-a, uglavnom poštuju novembarski dogovor o smanjenju proizvodnje, pa, bez obzira na političke tenzije, u naftnim kompanijama kažu da se cijena barela kreće u prognoziranim granicama.

“U poređenju sa prošlom godinom situacija je bolja, sirova nafta se blago oporavlja. Ove godine, ne očekujemo velike šokove, jer sve analize pokazuju da će prosečna cijena barela biti oko 60 dolara”, kaže izvršni direktor “Helenik petroleum grupe” Grigoris Stergijulis.

Evropske rafinerije imaju ukupno 1.300.000 zaposlenih. Modernizovne su, pa u Briselu ocjenjuju da im i niža cena sirove nafte obezbeđuje stabilan rad.

“I cijena između 50 i 55 dolara za barel sirove nafte izuzetna je za cjenkanje. Konkurentnost rafinerijske industrije u Evropskoj uniji nešto je na čemu insistiramo u Briselu”, objašnjava generalni direktor “Gorivo Evrope” u Belgiji Džon Kuper.

Predstavnik Grupe energetskih firmi iz Rumunije Lorentiju Pačiju kaže da nafta i prirodni gas beleže rast potrošnje.

“Ta fosilna goriva ostaće primarna i narednih 20 do 30 godina i imaće prelaznu ulogu u stvaranju infrastrukture za veće korišćenje obnovljivih izvora energije”, dodaje Pačiju.

Analize Instituta za energetiku Jugoistočne Evrope pokazuju da naftne kompanije u regionu šire djelatnost. To se već vidi i u Srbiji i u Grčkoj.

“Energetika nije samo nafta već i gas, ali i struja i obnovljivi izvori energije. U narednim decenijama naš interes je da ulažemo u zelenu energiju i prizvodnju struje”, ističe Stergijulis.

Zemlje regiona uglavnom nisu povezane naftovodima, a sve oštriji ekološki propisi uvećavaju troškove skladištenja i sporog transporta nafte. Očekuje se da planirana zajednička investicija – brza pruga Solun–Budimpešta, koju zemlje regiona rade sa Kinezima, pojeftini dovoz goriva. To bi Srbiji značilo jer uvozi 400.000 tona dizela godišnje, a to je i najskuplji derivat.

(Novosti)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.