Nagrada za najboljeg sportistu Prijepolja za 2018. godinu otišla je u ruke Emira Hamzića, kapitena i najboljeg igrača „Polimlja“. Iako srećan i zahvalan zbog nagrade Emir će prethodnu godinu pamtiti po nemilom događaju kada je, nakon brutalnog prebijanja, mjesecima vodio tešku životnu bitku iz koje je, na kraju izašao kao pobjednik.
Višeminutni aplauz i ovacije tokom dodjele nagrade za najboljeg sportistu Prijepolja za 2018. godinu najboljem strelcu, igraču i kapitenu Fudbalskog kluba „Polimlje“ Emiru Hamziću pokazatelj je da je nagrada ove godine otišla u prave ruke.
Ova nagrada je vrhunac moje karijere. Želeo bih da se zahvalim svima koji su me u velikom broju podržali, koji su me nagradili i koji su pratili moju karijeru. A nagrada kao nagrada je vrhunac moje karijere jer onaj doživljaj mog izlaska na binu i aplauza pamti se celog života i ostaće u mom sećanju kao nešto prelepo što se desilo – kaže najbolji sportista Prijepolja Emir Hamzić.
Ovo je bila izuzetno teška godina za Emira, koga su polovinom oktobra brutalno pretukla trojica mladića nakon čega je 12 dana proveo u komi. I dok je Prga, kako ga prijatelji i porodica zovu, više od dva meseca u Kliničkom centru Srbije vodio najtežu životnu bitku, građani i građanke Prijepolja su protesnim okupljanjem i šetnjom pružili podršku teško povređenom fudbaleru. Kaže da ga je to dodatno motivisalo da se bori i pobedi najvažniju životnu utakmicu.
Na moju sreću uspeo sam da je pobedim i vrlo sam srećan zbog toga. Ta podrška mi je puno značila. U tim trenucima sam video, u stvari, koliko ma ljudi prate i koliko je ljudima stalo da ja ozdravim i pobedim tu utakmicu – sa skromnošću i zahvalnošću ističe Emir.
Svoju fudbalsku priču Emir je počeo u Polimlju, gdje je sa prekidima odigrao pet sezona. Nastupao je još za Zlatibor, Slogu iz Sjenice, ekipe Zemuna i Proletera i nekoliko klubova u Bosni i Hercegovini.
Na kraju se vratio tamo gde je načinio svoje prve korake i gde je, kako kaže, pružao najbolje partije. Ranije nego što je želeo, zbog teških povreda, u Polimlju je odigrao i svoju poslednju utakmicu.
Desilo mi se nešto što niti sam tražio, niti izazvao, niti želeo da mi se desi. To me razdvojilo od sporta koji sam najviše voleo i kome sam se posvetio. Na žalost, neću moći više na teren izlaziti, bar ne kao fudbaler. Nadam se da ću ostati u sportu i to su mi neki planovi za budućnost, da li kao trener ili neki funkcioner – to ćemo još videti. Ne mogu ništa više da planiram. Na moju žalost i nesreću mislim da sam prerano završio svoju fudbalsku karijeru – iskren je Emir.
Mladima poručuje da se bave sportom jer sport je nešto najlepše što mu se desilo u životu. Kako kaže, kroz sport jer naučio mnoge stvari, desila su mu se lepa prijateljstva i drugarstvai što je najvažnije naučio je da pobeđuje.
Silom prilika poslednjih pola godine svoju borbu Emir vodi na životnom terenu. Prvu pobedu već je ostvario znatno bržim oporavkom nego što su to lekari prognozirali. Ne sumnjamo da će i nastavku svoje borbe, ovaj skromni i nasmejani mladić, izaći kao pobednik.
Opširnije u video prilogu:
foruminfo.rs
