Bio je dugo „na leru” i počeo da kreće nizbrdicom bez kočnica, pa jedva zaustavio taj opasan hod i sada polako, s pola gasa, polazi napred. Taj „teretnjak”, pribojski FAP, proizvođač kamiona bremenit teretom ogromnih dugova i po teškoćama poslednjih godina pominjan, dočekao je, izgleda, trenutak za optimizam.
Pred FAP-om su otvorene realne šanse da se, uz državnu ruku spasa, izvuče iz beznađa.
Proizvodnja u ovoj doskora opusteloj fabrici budi se u poslednje vreme, već proizvode 50 kamiona, a raste i broj angažovanih radnika. Nagoveštaj da se ide u dobrom pravcu bila je i vest ovih dana objavljena da Vlada Srbije sa 2,5 miliona evra namenjenih za proizvodnu opremu pomaže vodećoj pribojskoj fabrici. Taj novac u FAP-u će iskoristiti da obnove mašine, poprave tehnološke mogućnosti preduzeća. Poslednja ovakva ulaganja države u opremu FAP-a bila su pre 20 godina.
Saznanje koje jednako prija u sadašnjoj situaciji pribojske fabrike jeste da ona uskoro treba da postane deo odbrambene industrije Srbije, kad usvojeni UPPR koji treba da je oslobodi ogromnih dugova postane pravosnažan. U društvu naših jakih fabrika koje proizvode za Vojsku Srbije i izvoze širom sveta, svakako da će i onemoćali pribojski gigant lakše stati na noge.
Ovaj skroman ali vidljiv iskorak FAP-a dolazi posle niza godina restrukturisanja obeleženog poslovnim teškoćama, smanjenjem broja radnika i serijom praznih priča o „vrlo zainteresovanim” strateškim partnerima i potencijalnim inostranim kupcima ove fabrike. Sve uz veoma malu proizvodnju vozila, kašnjenje minimalnih plata, štrajkove i proteste radnika, milijarde dugova koje su stečaj prizivale. Upravo u takvoj situaciji pre godinu i po odlukom Ministarstva privrede na mesto generalnog direktora FAP-a postavljen je Ranko Vuković, iskusni privrednik koji je IMR iz Rakovice iz stečaja izveo 2003. godine.
– Zatekao sam u FAP-u prekinutu proizvodnju usled nedostatka posla i poslovne vizije, uz nezadovoljstvo zaposlenih kojima su šest meseci kasnile plate. Dobio sam, naravno, podršku od države da pokrenem preduzeće, tim pre što je maja 2016. godine isticala njegova zaštita i stečaj bio izvestan, budući da je dug FAP-a prema poveriocima, i to uglavnom državnim (95 odsto), iznosio 8,6 milijardi dinara. S obzirom da su ranije pokušaji da se firma privatizuje neuspehom završeni i pored interesovanja nekih investitora, valjalo je osmisliti novi koncept izlaska iz teškoća. FAP sam zatekao sa 650 radnika i godišnjom proizvodnjom od svega deset vozila za Vojsku Srbije – priča za naš list Vuković.
U dogovoru s Ministarstvom privrede, nastavlja on, krenulo se u stvaranje uslova za pokretanje proizvodnje na realnim osnovama:
– To je, pre svega, podrazumevalo rešavanje nagomilanih dugova i statusa preduzeća kroz UPPR. A jedni put je bio konverzija državnih potraživanja u akcije, jer je nerealno bilo toliki dug vratiti poslovanjem. Olakšavajuća okolnost je ta što su državne firme i fondovi većinski poverioci FAP-a. Uspeli smo da ubedimo nadležne u ministarstvu u potrebu konverzije i davanje još jedne šanse FAP-u, jer je stečaj uvek mogao biti krajnji ishod. Tako je krajem godine u Privrednom sudu u Užicu usvojen UPPR kojim je država sačuvala FAP od stečaja. Ipak, zbog nekih procesnih stvari UPPR je bio vraćen, ali je 16. juna ove godine ponovo usvojen i do jeseni očekujemo njegovu pravosnažnost.
Vuković ocenjuje da je prošle godine najteže bilo ubediti zaposlene da FAP ne može da opstane sa 650 radnika uz ovaj nivo proizvodnje, dok je s druge strane postojala svest šta fabrika znači za život u posustalom Priboju. Otpremnine od po 200 evra po godini staža isplaćene su gotovo svim radnicima, samo 15 ih je ostalo u FAP-u, a obećanje je bilo da će na posao kad se fabrika oslobodi dugova i proizvodno oživi biti vraćen znatan broj bivših radnika. – Izdržali smo tada otpore i radničko nezadovoljstvo. Tačno pre godinu dana FAP je sa 650 ostao na 15 zaposlenih. Pre toga završeno je tih 10 kamiona za vojsku i pogoni su ostali prazni. Ali verovao sam u novi početak uz pomoć države, kao i u povratak radnika. Od tada nije prošlo ni dva meseca, a sklopili smo ugovor sa domaćim kupcem da za 17 meseci napravimo 30 kamiona namenjenih izvozu. Redak je to bio slučaj da neko kome traje UPPR dobije ugovor vredan dva miliona evra. Vratili smo 100 bivših radnika na posao i krenuli. Uporedo s tim, država je obezbedila da za Vojsku Srbije radimo 20 novih kamiona. Sada angažujemo oko 200 radnika, radimo 50 vozila, a nadamo se još većem boljitku kad UPPR bude pravosnažan. Vojska Srbije je prepoznala da FAP ide dobrim putem i donela odluku da po pravosnažnosti UPPR-a ova fabrika postane deo odbrambene industrije Srbije. Kad to bude, do kraja godine očekujem više posla u FAP-u i angažovanje ukupno 250 zaposlenih. Imamo u izgledu izvozne poslove za Egipat, Ganu i Iran čim UPPR bude pravosnažan. U FAP je tri puta u kratkom periodu dolazio prethodni ministar odbrane Zoran Đorđević, trebalo bi da dođe i novi ministar odbrane Vulin. A da fabrika oživi lično je zainteresovan i predsednik države Aleksandar Vučić koji mi je naglasio da je FAP državni interes – ističe Ranko Vuković, poručujući Pribojcima da uz pomoć države FAP sada ima perspektivu.
U polupraznim halama FAP-a, naravno, još nema one nekadašnje živosti, ali ima ljudi kod mašina koji rade. – Kad smo uzeli otpremninu mislili smo da je to kraj i bili vrlo zabrinuti. Ali, zvali su nas ponovo da radimo i obradovali nas. Nije velika plata, ali važno je da opet radimo – kaže metaloglodač Dragan Radović, dok Mladoje Berlić dodaje: – Svi se nadamo boljem. Velika nam je želja da FAP uđe u odbrambenu industriju Srbije, očekujemo veće plate i više posla. Pa i da se mlađi ljudi ovde zaposle, jer je većina nas starijih radnika pred penzijom.
(Politika)
