Piše: Samir Mavrić
Evropa nas zove.
Kako smo krenuli Novi Pazar ode u Evropu prije Drzave.
Ovako izgleda jedno lijepo selo u opstini Novi Pazar. Dok evropski gradovi svojim selima grade mnoge stvari kako bi im olaksali, pomogli im da opstanu i bave se poljoprivrednim dobrima, nazalost, nama neizmenicne vlasti vec preko deset godina obecavaju asfalt. Ono sto je u modernim evropskim sredinama obaveza vlasti da bez stranacke pripadnosti radi i unapredjuje stanovnicima sela, nasoj opstinskoj vlasti je postalo mehanizam za pridobijanje glasova po sistemu “Vi meni glasove, a mi vama asfalt” i tako preko deset godina. Mi njima glasove, oni nama lijepo obecanje.
Jedan dio mestana se razocarao i unazad nekoliko izbornih procesa ih ne interesuje, jer vide da se njihovo dostojanstvo narusava za nekoliko slatkoljubivih rijeci i jednog obecanja. A drugi dio gaji nadu i uprkos lazima i potkupljivanju zemljom koja lici na soder, izadje na izbore. Nazalost, kriviti samo politicke predstavnike i vlast bi bila nepravda. Krivi su moji mestani, moje komsije i rodjaci koji nece da se zameraju ni sa kim i time dopustaju sebi da nas konstantno lazu, da nam krpe rupe soderom pred svake izbore, a mi im konstantno dajemo povjerenje.
Pitam se samo, da li ce aktuelna vlast imati obraza sada kada je kampanja u velikom jeku, da dodje i kaze mojim mestanima recenicu koju svi dobro znaju napamet, jer tolike godine su je ponavljali i nadali se vasoj “milosti”, a koja glasi:
“Posle izbora, insallah, dolaze masine.”
Ovim tekstom ne zelim da provociram nikog licno, vec samo zelim da ukazem na decenijsku nepravdu prema ovom mjestu.
