KAMENI most preko Uvca, između sela Radijevići i Ursule, na karavanskom putu Nova Varoš – Sjenica, spajao je obale sve dok punjenjem akumulacionog jezera HE Uvac 1978. godine nije ostao pod vodom. Preko ćuprije u pitomini Žvala i najširem delu klisure prelazili su trgovački karavani i kiridžije, grabile vojske, jezdili konjanici, kradimice reku brodili uhode i begunci, provodadžije i prosci, mladoženje i udavače… Umoran i oronuo od bremena vijekova i tereta, poslednjih decenija služio je samo mještanima, čobanima i po kojem zaljubljeniku u čari prirode.

– MOST je građen u XV ili XVI veku od kamena, imao je tri luka od kojih su dva bila na suvom zemljištu i znatno manja – navodi Vukoman Šalipurović u knjizi “Prilozi za istoriju građevinarstva u srednjem Polimlju u XIX veku”, u izdanju Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 1979. godine.

PROČITAJTE JOŠ – Uvac: Divlja lepota

Istraživač prošlosti Stare Raške piše da je most znatno opravljen 1850. godine, kada je Omer-paša Latas naredio velike kuluke. U ustanku 1875. bundžije su delimično porušile krajnji luk. Od tada više nije ni opravljan i služio je samo za prelaz pešaka.

– Turska vojna komanda je svoje granične trupe na Javoru stavila pod komandu garnizona u Sjenici i snabdevala ih suvozemnim putem, te joj most nije bio ni potreban. Probijen je i novi put za Sjenicu od Nove Varoši, koji je zaobišao most, tako da je on potpuno prepušten ćudima vremena – piše Šalipurović.

PROČITAJTE JOŠ – Uvac, srpski Kolorado

OD kada se most preselio u priče i legende, uspomenu na delo starih neimara čuvaju fotografije nekoliko autora. Među slikama je i ova koju objavljujemo, uhvaćene objektivom Mirka Kovačevića (1934), profesora Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, koje je darovao Rezervatu “Uvac”. Ovaj istraživač starih utvrđenih gradova Srbije ovekovečio je i kutke divljine, virove i brzake pešterskog delije, nestale u dubinama Uvačkog jezera. 

UVAC ODNEO DVA LUKA

MOST je nazivan i Lukova ćuprija, jer je izgrađen od kamenih lukova. Za vreme velikih poplava 1896. godine, nabujali Uvac odneo je oba priobalna luka, pa je ostao samo luk nad vodom. Seljaci su pravili drvene stube i peli se na luk i prelazili, a konje nagonili na gaz…