Danas 19 – godišnji Altin Islamović se u Rigi sa juniorskom reprezentacijom Srbije popeo na krov Evrope, olakšavši svojim drugovima put do trona sa dva dalekometna precizna pogotka u utakmici grupne faze protiv Crne Gore. Posle sedam godina ponovo je u gradu iz koga je sve krenulo. Utakmica ABA2 lige sa Splitom bila mu je prva zvanična u dresu Novog Pazara.

Kada i kako je počela košarkaška priča?

-Negde između 12 i 13 godine u OŠ ,,Rifat Burdžević“ – Tršo kod trenera Enisa Pilice u KK Pazar Winer 06. Samo jedan trening na koji sam otišao sa drugarima koji su već trenirali bio je dovoljan treneru Pilici da pozove na razgovor mog oca. Predočio mu je da imam dobar i mekan šut i da bi mogao da postanem odličan bek.

Šta se dalje događalo?

-Sa samo 13 godina igram dve utakmice za seniorski tim Sjenice. Tu su me primetili ljudi iz kraljevačke Sloge. U to vreme Sloga i Polet iz Ratine bili su jedan tim. Ubrzo je došlo do razdvajanja, ostajem kao i većina momaka koji su u klub došli iz drugih gradova u Poletu s kojim stižem do polufinala pionirskog prvenstva Srbije. Nesrećno i uz loše sudijske odluke gubimo dva razlike od Crvene zvezde i ostajemo bez finala. Odigrao sam odlično čitav turnir s prosekom od 24 poena, 10 skokova i 14 asistencija.

Učinak takav da ne može da ostane neprimećen od strane najpoznatije menadžerske agencije u zemlji i jedne od vodećih u Evropi?

-Od ,,Beobasket“ agencije Miodraga Ražnatovića dobijam poziv da im se priključim. Mega nije imala u to vreme pionirski tim. Istovremeno zove me i Valensija, ali roditelji nisu dali saglasnost da tako mlad odem u Španiju, jesu bili za odlazak u Luksemburg. Ispostavilo se da sam doneo najbolju moguću odluku. Tamo sam zatekao nešto slično koledžu. Nije bilo mnogo utakmica, a kad ih je bilo sastajali bi se sa ekipa u kojima su igrači i do pet godina stariji. Tu sam formirao šut. U maju 2016. godine ponovo zovu ljudi iz ,,Beobasketa“, rečeno je da je u nastajanju kadetski sastav Mege i da su za mene predvideli poziciju dva i tri. Takav poziv se ne propušta. Istovremeno sa kadetskom nastupam i u juniorskoj ligi, debitujem i za seniorski tim. Bila je to utakmica sa Borcem. To se ne zaboravlja, za 10 minuta postigao sam četiri poena uz pet skokova i dve asistencije. Bila je to ekipa koju su činili Predrag Samardžijski, Ognjen Čarapić, Novak Musić, Goga Bitadze, Aleksandar Lazić, Nikola Mišković…

Nije prošlo mnogo vremena stigao je i poziv za nastup u juniorskoj selekciji Srbije?

-Dve pobede u juniorskoj ligi Mege nad Partizanom u kojima sam bio među najboljim pojedincima bile su dovoljne da me selektor Aleksandar Bućan, istovremeno i trener crno – belih, pozove u ekipu koja će otići na Evropsko prvenstvo u Rigi. U sastavu su još bili Lakić, Paunović, Pecarski, Petrušev, Ilić, Trifunović, Cerovina, Kuzmanović, Nedeljković, Rutešić i Vasilijević.

Duel trećeg kola grupne faze sa Crnom Gorom ostaće u pomćenju?

-Na 24 sekunde pre kraja njihova prednost iznosila je šest poena. Tada sam pogodio prvu trojku. Posle tajm – auta i drugu i otišlo se u produžetke. I u nastavku sam pogađao. Sa selektorom sam imao internu šalu, zvao me je Aladin. Samo smo mi znali njeno pravo značenje. Dao mi je slobodu u šutu za tri. Hladnokrvan sam, bez straha igram završnice i mnogo ih volim. Draga mi je bila pobeda, ali nisam ispoljavao emocije, iako su svi igrači skočili na mene. Bila je to velika pobeda, odvela nas je u osmini finala na Ukrajinu umesto na moćnu Španiju.

Put do finala bio je otvoren, a u njemu domaćin Letonija?

-Izbacili smo još Nemce i Francuze pre borbe za zlato. Domaćina je u finalu podržavalo 14.000 ljudi. Tresla se dvorana od buke koju su dopunjavali bubnjevi, sve je podsećalo na derbi između Crvene zvezde i Partizana. Postigao sam za 17 minuta dva poena, ali zadatak je bila odbrana, a nju sam odigrao onako kako je trebalo. Oni su se oslanjali na šut za tri poena, posebno njihov najbolji igrač Artur Zagar, za koga sam bio zadužen. Sad nastupa u drugoj španskoj ligi, a u toj utakmici primorao sam ga na teške šuteve. Za 35 minuta pokušao je 13 puta, pogodio je samo tri šuta. Bili smo favoriti na papiru i tu ulogu opravdali. Slavlje u autobusu i na žurci u organizaciji FIBE potrajalo je i nikada ga neću zaboraviti.

Sa OKK Beogradom dva puta ste odmerili snage protiv Novog Pazara?

-U Pendiku sam bio uzbuđen. Šutirao sam pet puta i sve promašio. Utisak sam popravio u Beogradu pogodivši dva minuta pre kraja najvažniju trojku. Sa 10 poena postao sam jedan od efikasnijih u pobedi OKK Beograda.

Kako je ovog leta došlo do prelaska u Novi Pazar?

-Posle reprezentativnih nastupa mislio sam da sigurno idem u Sparse iz Sarajeva, možda Italiju ili Herceg Novi. Iz Beobasketa su mi javili da je zainteresovan Novi Pazar, naravno da sam prihvatio da po prvi put zaigram za klub iz mog grada. Kući sam i igram dve jake lige, biće to još jedno lepo iskustvo.

Košarkaški znalci kažu da Novi Pazar ima slabiji tim u odnosu na prošlu sezonu?

-Možda je to i tačno, ali mnogo smo iskusniji u odnosu na taj tim. Više nema izrazitih napadača, kao što su bili Radonjić i Krstić, koji će rešavati zamršene situacije, ali puno je prostora za napredak. Raspored na startu KLS i ABA2 bio je baš težak, a mi još nismo na onom nivou na kojem možemo da budemo. Pobede nas Splitom i Napretkom nagoveštavaju da imamo mnogo toga da kažemo.

Prijatelj Luka

Sa igračima iz juniorske reprezentacije Altin je u stalnom kontaktu. Prijateljstvo sa Lukom Cerovinom je neraskidivo, traje punih pet godine. Sve vreme bili su cimeru u nacionalnoj selekciji i u klubovima. Luka je ove sezone ostao u Megi i pokušaće u jakoj konkurenciji da se izbori za neke minute.

-On je iz Zvečana. Trebalo je da zajedno idemo i u Valensiju, ali se naši roditelji sa tim nisu saglasili. Prošle sezona u OKK Beogradu bila nam je baš uspešna. Veliki smo prijatelji. Imam i navijače u Novom Pazaru, to su moji najbolji drugovi Rejhan i Melo (Tarik). Bili su mi česti gosti u Beogradu – reče Islamović. Iz prošle godine Islamović izdvaja i momenat kada ga je neposredno posle osvajanja zlata u Rigi u gradskoj kući primio i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Jokić je veličina

Kao reprezentativac došao je u priliku da upozna Bogdanovića, Bjelicu, Lučića, na kampu Jubaka Vasilija Micića, naravno i Nikolu Jokića. „On je sjajan čovek. Prošlog leta organizovao je turnir u njegovom Somboru. Dugo smo razgovarali posle jedne utakmice i moram priznati prijali su mi komplimenti koje je uputio za moj šut“, otkriva ovaj detalj, Islamović.

Split kao prekretnica

Startnu utakmicu u ABA2, Altin Islamović je proveo na klupi. U Nikšiću nije

igrao, na Zlatiboru u prvom kolu KLS na parketu je proveo dva minuta, i za to vreme jedanput uputio loptu ka košu i pogodio. Međutim, veliki doprinos dao je u istorijskoj pobedi nad Splitom, prvoj u regionalnoj ligi. Za sedam minuta i 13 sekundi zabeležio je devet poena, tri puta probacio je loptu kroz mrežicu za dva poena i pogodio jednu trojku iz dva pokušaja. Po indeksu korisnosti (8) bio je peti igrač Novog Pazara u toj utakmici, iako je priliku dobio tek u trećoj četvrtini. Ispred njega našli su se samo Korać (32), Vulić (23), Todorović (17) i Brunčević (12). Sličan učinak upisao je i u nedelju u pobedi nad Napretkom iz Aleksinca. Za 13 minuta opet je poentirao devet puta, sa indeksom u top pet (11).