Vašington — SAD se nalaze u finansijskoj blokadi nakon što je bez dogovora završena višečasovna politička drama u Senatu i Kongresu SAD. Uzrok je tzv. “Obamaker”.
Senat i Kongres su naizmenično usvajali prijedloge budžeta, koji su se razlikovali u samo jednoj tački, odnosno u finansiranju zakona o zdravstvenom osiguranju.
Kako nije bilo dogovora, na snagu je stupio prestanak finansiranja aktivnosti federalne vlade, čime će biti pogođen veliki broj građana. Na prinudne odmore ide 825 hiljada od dva miliona budžetskih korisnika.
Blokada vlade će uticati na niz državnih aktivnosti, od rada sudova, do finansiranja vojske, policije i svih federalnih institucija.
Tokom dramatičnog ponedeljka u Vašingtonu, prvo je Senat, u kome većinu imaju demokrate, tokom dana usvojio budžetski prijedlog koji predviđa finansiranje Obamakera, vrativši tako budžetski zakon na odlučivanje u Kongres.
Kongres je, nakon višečasovnih konsultacija vođa republikanaca, počeo glasanje sinoć oko osam časova i nakon polusatne debate izglasao novi prijedlog budžeta, koji odlaže finansiranje Obamakera za narednih godinu dana. Za takav prijedlog je glasalo 228 kongresmena, dok je 201 bio protiv. Među onima koji su glasali za bilo je i devet demokrata, dok je 12 republikanaca glasalo protiv ovog prijedloga.
Prije samog glasanja, odigrala se mala partijska drama među republikancima, pošto su senatori takozvane umjerene struje, koju predvodi Džon Bejner i Džon Mekejn, pokušali da izdejstvuju da većina njihovih kolega ipak glasa za neku vrstu kompromisnog prijedloga, kojim bi bilo izbegnut prestanak finansiranja aktivnosti federalne vlade.
Međutim, krilo koje predvodi kongresmen Ted Kruz iz Teksasa, a blisko je konzervativnom Pokretu čajanka, ni na koji način nije želelo da dođe do dogovora sa demokratama, ako ne odustanu od finansiranja zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Kongresmeni koje predvodi Kruz, izjavili su nakon glasanja da nazad u Senat šalju modifikovani prijedlog budžeta, koji sada ne ukida u potpunosti finansiranje Obamakera, već ga odlaže na godinu dana.
|
Pošto je vrijeme do ponoći isticalo, Senat se odmah sastao i već u pola deset, nakon brzog glasanja odbio prijedlog republikanskog Kongresa sa 54 glasova za i 46 protiv, vrativši tako svoju verziju predloga na novo odlučivanje u Kongres.
Istovremeno sa glasanjem, odvijalo se i političko lobiranje, pošto je predsjednik SAD Barak Obama telefonom pozvao vođe republikanaca i demokrata u Kongresu i Senatu, apelujući na njih da izglasaju budžet kojim bi bila odobrena sredstva za već usvojeni zakon o zdravstvenom osiguranju.
Oko 23 časa uveče, CNN je preneo da vođe republikanaca nude pregovore demokratama oko usvajanja budžeta, ali je ubrzo nakon toga prvi čovjek Demokratske partije u Senatu Hari Rid za govornicom odbio taj prijedlog. Nakon neuspjeha potencijalnih pregovora, Konges više nije glasao.
U međuvremenu, predsjednik SAD Barak Obama potpisao je zakon kojim se osigurava da će pripadnici vojske SAD i Obalske straže dobijati plate tokom finansijske blokade vlade.
Obama je u video poruci upućenoj pripadnicima vojske SAD istakao da će vojnici koji služe u Avganistanu i u drugim djelovima sveta biti plaćeni.
Nakon stupanja na snagu ukidanja finansiranja vlade, dve strane mogu da nastave pregovore i prekinu blokadu u trenutku kada dođe do dogovora o budžetu i finansiranja Obamakera.
Američka vlada je posljednji put, zbog neusvajanja budžeta, bila blokirana tri nedelje krajem 1995. godine.
800.000 na prinudnom odmoru
Bela kuća je noćas naredila zatvaranje američkih federalnih službi pošto Kongres, u kome većinu imaju republikanci, nije postigao kompromis o budžetu, javile su agencije.
Pošto prijedlog budžeta u Kongresu nije prošao, više od 800.000 zaposlenih koji platu primaju iz budžeta moraće na prinudne odmore.
“Federalne agencije treba da, u nedostatku budžeta, sprovedu plan obustave aktivnosti”, rekla je Silvija Bervel, direktorka Kancelarije
Bele kuće za budžet.
Istraživačka kompanija IHS procenila je da će delimična finansijska blokada američke vlade će koštati SAD najmanje 300 miliona dolara dnevno u izgubljenom bruto društvenom proizvodu (BDP).
Iako je to možda samo delić ekonomije vredne 15.700 milijardi dolara, negativne posljedice finansijske blokade vlade će, ukoliko potraje, verovatno rasti, budući da podriva povjerenje i potrošnju preduzeća i potrošača, javlja njujorška agencija Blumberg.
IHS procenjuje da bi, u slučaju jednonedeljne blokade vlade, njegova prognoza privrednog rasta SAD od 2,2 odsto za posljednji kvartal bila smanjena za 0,2 procentna poena, a da bi tronedeljna blokada vlade, poput one iz 1995-1996. godine, umanjila američki BDP za između 0,9 i 1,4 procentna poena.
“Vladina potrošnja pogađa svaki aspekt ekonomije, a zastoj u potrošnji, više nego direktni gubitak prihoda, rizikuje da ugrozi poverenje investitora i poslovnih ljudi, na način koji može ozbiljno da našteti privrednom rastu”, izjavio je glavni strateg kompanije “Dženi montgomeri Skot” iz Filadelfije, Gaj Leba.
Zabrinutost da bi finansijska blokada vlade mogla ugroziti privredni rast uzrokovala je juče oštar pad akcija, pri čemu je indeks S&P 500 pao za 0,6 odsto na 1.681,55 poena na zatvaranju berze u Njujorku.
(B92)
