Bježe od bijede koja pritiska grad

Rožaje – U Ro­ža­ja­ma je sve vi­še ku­ća na pro­da­ju. Sa­mo u Uli­ci Ri­fa­ta Bur­dže­vi­ća na de­se­ti­ne vla­sni­ka nu­de svo­je do­mo­ve, a ku­će pro­da­ju i pra­vo­slav­ci i Bo­šnja­ci. Je­dan od na­ših sa­go­vor­ni­ka is­ti­če da je sva­ka dru­ga ili tre­ća ku­ća data na pro­da­ju što, ka­že on, zna­či da na­stu­pa „ti­ha smrt Ro­ža­ja”.

Sta­nov­ni­štvo se iz Ro­ža­ja se­li naj­če­šće iz eko­nom­skih raz­lo­ga, ma­hom od­la­ze ka Pod­go­ri­ci i pri­mor­ju, a ve­li­ki broj po­ro­di­ca pla­ni­ra da se oti­sne pre­ko gra­ni­ce. Pro­da­va­ca imo­vi­ne ima do­sta, ali ne­ma ku­pa­ca pa na po­je­di­nim objek­ti­ma go­di­na­ma sto­je nat­pi­si „ku­ća na pro­da­ju”.

Lju­di se te­ško od­lu­ču­ju za ku­po­vi­nu ku­će u Ro­ža­ja­ma što zbog sla­be pla­te­žne mo­ći onih ko­ji osta­ju da ži­ve u ovom gra­du, a što zbog či­nje­ni­ce da mno­gi ne vi­de per­spek­ti­vu, jer ne­ma no­vih rad­nih mje­sta, a bes­pa­ri­ca je sve iz­ra­že­ni­ja. In­te­re­sant­no je i to da se pro­da­je mno­go ku­ća či­ji vla­sni­ci ži­ve u ino­stran­stvu. Ri­ječ je o eks­klu­ziv­nim i ve­le­lep­nim objek­ti­ma či­ja vri­jed­nost pre­va­zi­la­zi ku­pov­nu moć pro­sječ­nih Ro­ža­ja­ca. Ga­star­baj­te­ri naj­če­šće nu­de objek­te na pro­da­ju za­to što ne na­mje­ra­va­ju da se vra­te da ži­ve u Ro­ža­je. Je­dan od na­ših sa­go­vor­ni­ka je ka­zao da mu je či­ta­va po­ro­di­ca u ino­stran­stvu i da nje­go­va dje­ca ne že­le da se vra­te u Ro­ža­je.

– Su­pru­ga i ja smo već osta­ri­li, a dje­ca ne že­le da se vra­te ov­dje. Ku­ću smo na­pra­vi­li u vri­je­me ka­da smo raz­mi­šlja­li o po­vrat­ku, a sa­da vi­di­mo da je sve to pro­šlost. Mo­ja ku­ća vri­je­di mno­go, ali sam spre­man da je dam i po ni­žoj ci­je­ni sa­mo da bih je što pri­je pro­dao – ka­zao je naš sa­go­vor­nik. 

Mi­lo­nja Mag­de­li­nić već de­set go­di­na pro­da­je svoj stam­be­ni obje­kat ali, ka­že, do­sad ga ni­ko ni­je pi­tao za ci­je­nu. On pla­ni­ra se­lid­bu iz Ro­ža­ja da bi bio bli­že svo­joj dje­ci ko­ja ži­ve u Pod­go­ri­ci. 

– Ako pro­dam ku­ću ko­li­ko vri­je­di, do­bro je, a uko­li­ko je ne pro­dam, osta­ću ov­dje da ži­vim. Na­rod ne­ma pa­ra ni da se pre­hra­ni, a oni ko­ji ne­ma­ju krov nad gla­vom, sma­tra­ju da im je jef­ti­ni­je da ku­pe plac, do ko­jeg mo­gu da do­đu po ni­skim ci­je­na­ma, pa on­da de­ce­ni­ja­ma gra­de dom. Ov­dje je pro­pa­la cje­lo­kup­na pri­vre­da i ni­šta se ne ula­že da se sta­nje po­pra­vi pa lju­di bje­že tr­bu­hom za kru­hom – ka­zao je Mag­de­li­nić.

Slič­no raz­mi­šlja i Šem­so Hu­so­vić, či­ja ku­ća je oko de­set go­di­na is­tu­re­na na pro­da­ju. Za obje­kat od 400 kva­dra­ta, ko­ji se na­la­zi u cen­tru gra­da, on tra­ži 250.000 eura.

– Se­lid­bu pla­ni­ram zbog bu­duć­no­sti dje­ce, jer ov­dje ne vi­dim ni­ka­kvu per­spek­ti­vu za njih. Sko­ro či­ta­va mo­ja ši­ra fa­mi­li­ja je na­pu­sti­la Ro­ža­je. Uko­li­ko ne us­pi­jem da pro­dam ku­ću, pla­ni­ram da odem iz ovog gra­da, kao i mno­gi što su ga na­pu­sti­li – re­kao je Hu­so­vić.

Me­đu stam­be­nim objek­ti­ma ko­ji se nu­de na pro­da­ju na­la­zi se i ku­ća po­zna­tog advo­ka­ta Ve­li­je Mu­ri­ća. Go­vo­re­ći o raz­lo­zi­ma zbog ko­jih se sta­nov­ni­ci Ro­ža­ja naj­če­šće od­lu­ču­ju da na­pu­ste ovu sre­di­nu, Mu­rić, iz­me­đu osta­log, kri­vi i po­gre­šnu dr­žav­nu po­li­ti­ku.

– Si­stem ove ze­mlje uni­štio je „Gor­nji Ibar”, aor­tu Ro­ža­ja, a na­ro­či­to je de­va­sti­rao šum­sko bo­gat­stvo, jer ono što je, re­ci­mo, za Bu­dvu mo­re, za Ro­ža­je su šu­me.

Ak­tu­el­na vlast je uni­šti­la sve pri­vred­ne su­bjek­te, a bi­lo ih je bli­zu 20, od „Ma­šin­skih dje­lo­va”, „Lje­ko­bi­lja”, pre­ko Fa­bri­ke sta­kla do „Bi­ser­ni­ce” i broj­nih dru­gih ko­lek­ti­va. Si­stem je po­tom po­di­je­lio na­rod po par­tij­skoj li­ni­ji i stvo­rio mr­žnju u po­ro­di­ca­ma, ko­je su po­sta­le ras­po­lu­će­ne. Is­hod ova­kvog uni­šta­va­nja je ma­sov­no ise­lja­va­nje či­ta­vih fa­mi­li­ja.

Lju­di su se se­li­li pre­ma svim kra­je­vi­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, a naj­vi­še u ino­stran­stvo. Ro­ža­je će ubr­zo bi­ti grad sta­ra­ca – re­kao je Mu­rić, na­gla­ša­va­ju­ći da su kao plod su­no­vra­ta pri­vre­de u gra­du na Ibru po­ni­kli i tr­gov­ci dro­ga­ma.

Ka­ko bi ilu­stro­vao svo­ju pri­ču, on je is­pri­čao aneg­do­tu o ne­po­slu­šnom psu ko­jeg je ga­zda dao dre­se­ru da bi mu pro­mi­je­nio po­na­ša­nje.

– Na­kon što je do­veo psa ku­ći, ga­zda je upi­tao dre­se­ra ka­ko je uspio da di­sci­pli­nu­je nje­go­vog psa. Ovaj mu je od­go­vo­rio da mu ni­je da­vao do­volj­no hra­ne i vo­de, na­kon če­ga je ku­ca na­u­či­la da bu­de po­slu­šna.

Ovaj re­žim se do­sje­tio to­ga pa je ogrom­nu ve­ći­nu gra­đa­na Ro­ža­ja osta­vio bez iče­ga. Ti lju­di, ko­ji da­nas ži­ve od mi­zer­ne so­ci­ja­le, a naj­če­šće su glad­ni i mi­sle sto­ma­kom, po­sta­li su po­slu­šni­ci. Ova­kav Ro­ža­jac ni­je spo­so­ban da raz­mi­šlja – ka­zao je Mu­rić.

(dan)