Berane: Trbuhom za kruhom, pa u Podgoricu

Berane, Pljevlja, Rožaje – Pre­ma po­da­ci­ma MONSTAT-a to­kom 2012. sa Sje­ve­ra se od­se­li­la 1.254 sta­nov­ni­ka, gra­do­na­čel­ni­ci kri­ve kri­zu

Naj­ve­ći od­liv sta­nov­ni­štva za­bi­lje­žen je u Be­ra­na­ma oda­kle se od­se­li­lo 322 gra­đa­na, dok se u Pod­go­ri­cu do­se­li­lo 1.039 sta­nov­ni­ka An­dri­je­vi­ca je je­di­ni grad na sje­ve­ru ko­ji ima po­zi­ti­van mi­gra­ci­o­ni sal­do, i u koIz op­šti­na na sje­ve­ru Cr­ne Go­re to­kom 2012. go­di­ne od­se­li­lo se 1.254 gra­đa­na, sa­op­šte­no je ju­če iz Za­vo­da za sta­ti­sti­ku Cr­ne Go­re (MON­STAT).

U nji­ho­vom iz­vje­šta­ju „Mi­gra­ci­je unu­tar Cr­ne Go­re to­kom 2012.” kon­sta­to­va­no je da se u sre­di­šnji re­gi­on do­se­li­lo 808 sta­nov­ni­ka, a u pri­mor­ski 446. Gra­do­na­čel­ni­ci op­šti­na na sje­ve­ru sma­tra­ju da su eko­nom­ska kri­za i krah pri­vre­de kri­vi za kon­stant­no ise­lja­va­nje sta­nov­ni­ka, što je re­zul­ti­ra­lo po­ve­ća­nom ne­za­po­sle­no­šću, pa na­rod tra­ži eg­zi­sten­ci­ju u dru­gim, per­spek­tiv­ni­jim sre­di­na­ma. Oni na­vo­de da se na­rod sa sje­ve­ra uglav­nom se­li u Pod­go­ri­cu ili na pri­mor­je, kao i u ino­stran­stvo u ze­mlje za­pad­ne Evro­pe.
Naj­ve­ći od­liv sta­nov­ni­štva za­bi­lje­žen je u Be­ra­na­ma oda­kle su se od­se­li­la 322 gra­đa­ni­na, za­tim Bi­je­lom Po­lju 319, Nik­ši­ću 214, Plje­vlji­ma 153, Ro­ža­ja­ma 108 i Ce­ti­nju 103. Sli­je­de Moj­ko­vac, iz kog se od­se­li­lo 87 sta­nov­ni­ka, Ko­la­šin 76, Plav 70, Plu­ži­ne 64, Šav­kin 40, Ko­tor 29, Ža­bljak 22 i Bu­dva 16.
Kao i ra­ni­jih go­di­na naj­vi­še sta­nov­ni­ka se do­se­li­lo u Pod­go­ri­cu. U 2012. ta broj­ka iz­no­si 1.039, za­tim Ba­ru 327, Da­ni­lov­gra­du 86, Tiv­tu 79, Ul­ci­nju 52 i Her­geg No­vom 33. An­dri­je­vi­ca je je­di­na op­šti­na na sje­ve­ru ko­ja ima po­zi­ti­van mi­gra­ci­o­ni sal­do, od­no­sno po­zi­tiv­nu raz­li­ku iz­me­đu bro­ja do­se­lje­nih i od­se­lje­nih gra­đa­na. U 2012. go­di­ni u taj grad se do­se­li­lo se­dam sta­nov­ni­ka.
– Uku­pan broj sta­nov­ni­ka ko­ji su pro­mi­je­ni­li svo­je mje­sto pre­bi­va­li­šta u okvi­ru gra­ni­ca dr­ža­ve je 4.369, što pred­sta­vlja 0,7 od­sto od pro­ci­je­nje­nog bro­ja sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re, ko­ji iz­no­si 622.008 li­ca. Ve­ći­nu tog sta­nov­ni­štva či­ne že­ne sa 56,5 pro­ce­na­ta ili 2.468, dok mu­škar­ci či­ne 43,5 od­sto od ukup­nog bro­ja, od­no­sno 1.901 sta­nov­ni­ka – sa­op­šte­no je iz MON­STAT-a.

U toj in­sti­tu­ci­ji na­vo­de da od ukup­nog bro­ja li­ca ko­ja su se od­se­li­la 98 od­sto, ili 4.277 ih se pre­se­li­lo u grad­sko na­se­lje.

Gra­do­na­čel­nik Be­ra­na, op­šti­ne ko­ja je ima­la naj­ve­ći od­liv sta­nov­ni­štva u 2012, Vu­ka Go­lu­bo­vić ka­zao je „Da­nu” da se iz tog gra­da lju­di ise­lja­va­ju već de­ce­ni­ja­ma, sve zbog ga­še­nja pred­u­ze­ća i gu­bit­ka rad­nih mje­sta. On na­vo­di se iz te op­šti­ne u za­pad­no­e­vrop­ske ze­mlje ise­li­lo oko 10.000 lju­di.
– Mi ima­mo ve­li­ku di­ja­spo­ru, ko­ja po­vla­či za so­bom no­ve lju­de. Oni ko­ji osta­ju idu na pri­mor­je ili Pod­go­ri­cu tra­že­ći po­sao. Ra­di­će­mo na otva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta ka­ko bi spri­je­či­li od­liv sta­nov­ni­štva i obez­bi­je­di­li po­vra­tak jed­nog bro­ja lju­di. Ka­da se stvo­re uslo­vi za po­vra­tak vje­ru­jem da će oni do­ći u Be­ra­ne.

Na­da­mo se da će auto­put do­ni­je­ti sje­ve­ru no­ve in­ve­sti­ci­je i da će se kre­nu­ti na­pri­jed – ka­zao je Go­lu­bo­vić.

Nje­gov ko­le­ga iz Bi­je­log Po­lja Alek­san­dar Žu­rić na­vo­di da je svje­stan či­nje­ni­ce da se Bje­lo­polj­ci se­le, i sma­tra da je uzrok te­ška eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja. On na­vo­di da je grad na či­jem je če­lu do­bio kon­tu­re jed­ne ur­ba­ne sre­di­ne, ali da su rad­na mje­sta i oži­vlja­va­nje pri­vre­de glav­ni adut za za­dr­ža­va­nje sta­nov­ni­štva.

– Bje­lo­polj­ci, tra­di­ci­o­nal­no, u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom od­la­ze u evrop­ske ze­mlje. Naj­če­šće su ti od­la­sci pri­vre­me­ni. Mno­gi od­la­ze u Be­o­grad ili Sa­ra­je­vo. Što se ti­če Cr­ne Go­re naj­a­trak­tivn­ji gra­do­vi su im Pod­go­ri­ca i Bar. Me­đu­tim, Bi­je­lo Po­lje je cen­tar sje­ve­ra, stu­dent­ski grad, i na­da­mo se da će­mo u bli­skoj bu­duć­no­sti stvo­ri­ti uslo­ve za bo­lji ži­vot. Sma­tra­mo da je eko­nom­ska kri­za glav­ni raz­log od­li­va sta­nov­ni­štva, jer lju­di se na­da­ju da u ve­ćim gra­do­vi­ma mo­gu vi­še po­sti­ći – ka­zao je Žu­rić.
Biv­ši gra­do­na­čel­nik Nik­ši­ća Ne­boj­ša Ra­do­ji­čić, ko­ji je osam go­di­na upra­vljao gra­dom, ka­že da su pro­ble­mi u in­du­stri­ji uči­ni­li svo­je, i da sta­nov­ni­štvo iz tog raz­lo­ga ise­lja­va­ju.
– Nik­šić je kao in­du­strij­ski cen­tar za­pao u pro­ble­me. Ve­ći­na lju­di od­la­zi u Pod­go­ri­cu gdje se sli­va sav ka­pi­tal, na­dam se da će se u bli­skoj bu­duć­no­sti si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni­ti. In­du­stri­ja je sta­la ali sa­gra­di­li smo in­fra­struk­tu­ru ko­ja bi tre­ba­lo da pri­vu­če no­ve in­ve­sti­to­re – na­vo­di Ra­do­ji­čić.

Od­la­ze obra­zo­va­ni

Pre­ma ri­je­či­ma pr­vog čo­vje­ka Ro­ža­ja Nu­sre­ta Ka­la­ča tu op­šti­nu na­pu­šta­ju mla­di i obra­zo­va­ni lju­di ko­ji ne mo­gu da gra­de ka­ri­je­ru u svom gra­du. On is­ti­če da su eko­nom­ski pro­ble­mi i ne­ma­šti­na glav­ni raz­log zbog ko­jeg lju­di idu u Pod­go­ri­cu, Bar i Ul­cinj, ali i evrop­ske ze­mlje.
– U ve­ćim sre­di­na­ma lak­še do­la­ze do po­sla i gra­de ka­ri­je­ru. Pla­ni­ra­mo da pod­sti­če­mo po­ljo­pri­vre­du i drv­nu in­du­stri­ju ka­ko bi se sta­lo na kraj ise­lja­va­nju. Pred ozbilj­nim smo iza­zo­vom – kon­sta­tu­je Ka­lač.

Gdje je ka­pi­tal, tu su i lju­di

So­ci­o­log Ra­de Ša­ro­vić ka­zao je „Da­nu” da je u Cr­noj Go­ri pri­su­tan fe­no­men me­tro­po­li­za­ci­je, ko­ja se de­ša­va u Pod­go­ri­ci.
– Taj grad po­sta­je ma­ti­ca i vu­če sta­nov­ni­štvo, jer lju­di­ma nu­di kva­li­tet­ni­je za­po­šlja­va­nje, uslo­ve ži­vo­ta, obra­zo­va­nje, kao i kul­tur­ni ži­vot. Isto ta­ko sve vi­še lju­di od­la­zi na jug. Lju­di sa sje­ve­ra od­la­ze jer je pri­mjet­no da se ta­mo naj­am­nje i ula­že. Pod­go­ri­ca se raz­vi­ja sva­ko­dnev­no, sli­va se ve­li­ki ka­pi­tal i lju­di tu tra­že svo­ju šan­su. Kad bi se vi­še ula­ga­lo i u osta­le kra­je­ve vje­ro­vat­no ne bi ima­li pro­ble­me sa mi­gra­ci­om – ka­že Ša­to­vić.

Pro­ble­mi i sa bi­je­lom ku­gom

MON­STAT je u po­ne­dje­ljak sa­op­štio da je u 2012. go­di­ni u 10 op­šti­na re­gi­stro­va­no vi­še umr­lih ne­go ro­đe­nih. Ne­ga­tiv­ni pri­rod­ni pri­ra­štaj naj­ve­ći je u Plje­vlji­ma, čak – 217. Slič­na si­tu­a­ci­ja je u Ko­la­ši­nu (-65), Da­ni­lov­gra­du(-52), Plu­ži­na­ma (-43), An­dri­je­vi­ci (-29), Ža­blja­ku (-26), Moj­kov­cu (-18), Šav­ni­ku (-14), Pla­vu (-12) i na Ce­ti­nju (-8). Po ko­nač­nom iz­vje­šta­ju „Pri­rod­no kre­ta­nje sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re u 2012. go­di­ni”, ro­đe­no je 7.495 ži­vo­ro­đe­ne dje­ce, a umr­lo 5.922 li­ca, što zna­či da je pri­rod­ni pri­ra­štaj po­zi­ti­van i iz­no­si 1.537. Od ukup­nog bro­ja ro­đe­nih 3.889 ili 52 od­sto su dje­ča­ci, a 3.570 ili 48 pro­ce­na­ta dje­voj­či­ce.
U sre­di­šnjem re­gi­o­nu Cr­ne Go­re to­kom 2012. ro­đe­no je 3.803 dje­ce, dok su na sje­ve­ru umr­la 1.952 li­ca ili 33 od­sto od ukup­nog bro­ja pre­mi­nu­lih na ni­vou dr­ža­ve.

(Pvportal)