“sandžak” – Drugi s desna na fotografiji je Amir Lakota, jedan od šehida Hadžeta.
Šezdesetsedmogodišnjak Lakota Sadik, penzionirani električar iz Novog Pazara, svjedoči o sjećanju na strijeljanje svog oca, uglednog novopazarskog kmeta Amira Lakote na Hadžetu u decembru 1944. god
Ja sam ostao bez oca od osam mjeseci. Petero djece prije mene su roditelji izgubili. Bio sam jedihnik i gledence u oči roditeljima. Ne pamtim lično kako je izgledalo to strijeljanje. Znam ono što mi je rahmetli majka, Muška Laokota, ispričala. Ona mi je govorila da je rahmetli babo tu noć bio na posedak kod komšije Mustafe Koničanina. Došla su dva policajca ili dva vojinika da ga traže kući. Pozvali su ga kući. Požurio je da se roblje ne bi stravilo. Poveli su ga bez ikakvog objašnjenja.
Žive su komšije koje su vidjele kada su ga poveli. Nisu ga više nikad vratili. Držali su ga dvije noći u zatvoru. Po nekom Mujku nam je iz zatvora poslao zlatni sahat. Nikad taj sahat nismo dobili, nit ja znam šta je bilo sa tim Muljkom. Strijeljan je na Hadžetu, gdje je nekad bila samoposluga. Rahmetli majka je išla na Hadžet da ga traži. Vidjela je njegovu odjeću. Prepoznala ga je i zaletjela se k njemu. Govorili su joj da se makne, nije htjela. Zamalo su i nju ubili tu na Hadžetu.
Upitan da li je još neko od porodice proživio sličnu golgotu, Sadik kaže: Moj babo je imao još jednog mlađeg brata. Zvao se Šaban Lakota. On je u to vrijeme bio u njemačkom zarobljeništvu. Tek kasnije se vratio.
Žigosanje i nedostatak glave porodice, ostavilo je nesagledive posljedice na odrastanje i cijeli Sadikov život: Odrastali smo u muci. Vesela majka je nadničila da me prehrani. Niko nam nikad nije okrenuo glavu. Sve smo morali sami da teljamo. Al, najteže nam je što nema mezara. Sve su ih u rupe bacali i potrpavali odozgor. Možda se danas i gazi po njihovim mezarima. I kuće su izidane.
Sadik je cijelog života pokušavao saznati bilo kakav detalj o pogubljenju svog oca: Išao sam za službom svukuda. Jedne prilike sam boravio u selu Ljuljac na Goliji. Sreo sam se sa nekim ljudima koji su bili bliski četnicima. Jamčili su mi da mi oni nisu ubili oca. Rekli su: “Mi ga sigurno ubili nismo, njega su ubili neki drugi.“
Tegobe porodice Lakota nisu se završile ni desetinama godina poslije. Morali su pred državnim organima dokazivati da njihov otac nije živ, jer se u zvaničnoj papirologiji vodio takvim: Kada sam 1964. godine išao u vojsku, morao sam da iz SUP-a podnesem očevu umrlicu. Rekli su mi da je on živ, da nikada nije prijavljena njegova smrt. Tražio sam da mi ga dovedu pošto je živ, to je moj babo, ja bih najviše volio na svijetu da mi je živ. Onda sam morao da objavim njegovu smrt u oglasima, pa tek onda da uzmem umrlicu.
Autor: Jahja Fehratović
klali su sta su klali sad se sami vesaju ne radjaju se tamo mi ce mo bit vecina za pare godina
je li ova dva komentara napisala ista osoba?
jesu li hahaha i za sve vas jedna osoba?
jesu.. 😉
ja pomislih ili se neko lazno predstavlja ili je osoba sizofrenicar pa prvi put vredja, vulgarno i prostacki se izrazava, a nekoliko minuta kasnije se kulturno izvinjava i objasnjava.
helem, nije niko pogresno shvatio nego se ti nejasno izrazavas. ubuduce pisi preciznije i jasnije.
zavisi kako ko shvati care ili kako ko hoce da shvati! A ja sam se kulturno izvinio a ne kao drugi! A pogledaj i druge komentare, nemoj samo moje. pa ne znam ko se prvo prostacki, izrazio! Ali trudicu se da se izrazim tako da me svako razume!
primamo izvinjenje!
drago mi je sto nisi mislio onako kako si napisao.
drago mi je sto ces se truditi da budes precizniji.
Sadik Lakota kaze da him niko glavu okrenuo nije kad su ostali bez oca.To govori o nama i nasoj solidarnosti.Tu bise mozda moglo naci i objasnjenje st nas narod voli da ide na djenaze nekom direktoru ili bogatasua siromaha jedva da ko isprati.Mnogo smo nezreli kao narod ovaj tekstmoze da nam pruzi pouke.Pohvale autoru teksta sa zeljom da nastavi na ovoj tematici.
Kako da him ko okrene glavu kad su oni tada bili djeca NARODIH IZDAJNIKA?
Tesko je da cujemo to, al istina je, al znamo koliko je bilo svima tesko u ta doba, nisu bili ista vremena, ne branin nikoga, krivi smo sto smo vjerovali u te komunisti.
jadni nas narod sta je sve dozivio…
Allah da him podari lijep dzennet insaAllah… sve su oni SEHIDI…
Ubijani samo zato sto su BOSNJACI i sto him je vjera ISLAM.
TO JE GENOCID… NA NARODU NA NACIJA NA PLEME NA COVJEKA NA CIVILIZACIJU NA HUMANITETU…
Dok mi BOSNJACI ne priznamo ( da memoriju zrtve postujemo) sta se desilo ove crne nase dane. SAMO 11 GENOCID samo samo samo samo NAZALOST eto i nismo jos zapantili… UVJEK CE HISTORIJA DA SE PONOVI
brate idi tuzi onda TITA ako je genocid! 🙂 hahahaha mozda i dobijes proces!
samo bednik moze da se smeje ovakvim stvarima bez obzira kome se desavaju.
monstrume!
Slusaj ti monstrume! Nisam se smejao za pogibije coveka! Daleko bilo od toga! nego sto se vi uvek branite genocidom a da ga nije bilo! Sram te bilo nisam coveka spomenuo uopste!Samo sam komentarisao komentar od “SINOVI SANDZAKA”! Jel ti jasno bedniku jedan? Svakog mi je zao sto pogine nevin a pogotovu coveka koji je ostao bez oca jer sam i ja osta bez oca u kao dete pi.ko blesava! Neka je laka crna cemlja pogojnom Lakoti! A ti majmune i svi vi koji ne znate da citate opet pogledajte moj prosli komentar i dobro ga procitajte! Ako nadjete jednu rec da sam se smejao zbog pokojnog Lakote onda ste glupi kao niko na ovome svetu!!! Sram vas bilo!!
ko se zadnji smeje s razlogom se smeje.
mnogo ste nam zla nanijeli ali mi nikad necemo pasti na vas nivo i necemo vam se svetiti.
ali sta god ko radi radi samo sebi.
vi hocete da sve oko sebe istrijebite sprovodite genocide nad nama a nas sve vise i sve jaci a vi PROPADATE, bez ikakavog genocida NESTAJETE.
juce slusam na vestima srpskim da od ukupnog broja srpskih porodica u proseku nema ni jedno celo dete po porodici.
smej se dok ovo citas!!!
ovim samo pokazujete da nikada niste bili za tita, sta imaju srbi s tim streljanjima?
ako je je iko bio naseo na bratstvo i jedinstvo i bio za tita u sfrj bili su to bosnjaci a narocito bosanci.
a svi ostali samo podmuklo glumeli i kovali paklene planove za ono sto se izdesavalo kasnije.
i cim se ukazala povoljna prilika svoje planove sproveli u delo.
a bosnjaci po tome kako su prosli vidi se da su bili potpuno nespremni jer su nazalost verovali u bajku zvanu sfrj i nisu imali nikakve lose namjere ni prema kome.
pa nisu nas ubijali kinezi nego srbi a i znas ti dobro sta mi hocemo. prema cetnicima se ovako odnose a nasi heroji u jamu pa nad jamom zidaj obdaniste umesto memorijalnog centra.
Cetnici samo promjenili kape,tako je i danas a mi nikako da dodemo pameti,lahka smo roba za podmitit,izdat…
Moj komsija da ne navodim sada ime i prezime mi je ispricao kako su njegovog djeda iz sela Tvrdosevo komunisti izveli u pidzami i streljali ga,bio je ugledan i dobar trgovac,ali je platio ceh samim tim sto je bio ono sto komunistima nije odgovaralo,clan partije.
Srbin sam po nacionalnosti, zao mi je iskreno pokojnog Lakotu i sve one koji su nevino stradali tokom svih ovih ratova, bili to Bosnjaci, Srbi, Hrvati, Siprati,… Ovo je iskreno! Ja sam stavio onaj komentar “hahaha”!Ali se ja nikako nisam smejao tekstu od autora Jahje Fehratovica! Sam sam ostao bez oca kao malo dete i nebi se smejao nikome zbog takvog nesto! Ali vi morate malo da citate bolje komentare! Izvinjavam se svakom, i ako nije moja krivica, sto je shvatio moj komentar pogresno! Mir boziji Amin!