![\"Zarozavanje](\"https:\/\/scontent-b-ams.xx.fbcdn.net\/hphotos-prn2\/s720x720\/248513_10151078061784608_1895236323_n.jpg\" "\\"Zarozavanje")
<\/p>\n<\/p>\n
SVE MUTNA POJELA<\/strong><\/p>\n DERVA:<\/strong>\u00a0Samo znam to, kad su nam vikali da skinemo to. Tito taput be\u0161e zavlad'o i mi smo tad \u017eiveli na selo, blizu zadruge. Zvali nas da odemo u zadrugu. I, Boga mi, mi ti tako otosmo. Oni zvali nas, pa koju strogo\u0107u, da idemo u zadrugu. Na\u0161i nas terali, pa ja \u0111e sam klanjala, svi vikahu Hazbovica ko\u010di. Pokupile ti se mi \u017eene, il\u2019 da idemo il\u2019 da nas pozatvaraju. Iz mog sela pet-\u0161es\u2019. A ta soba be\u0161e puna. Okolo klupe a u sredinu hastal, a za njim ljudi. E. Bogu ti fala, grko li je bilo tad! Pa bi mi svekrva rekla, da vidim, ako ima ljudi da se malo zaklonim, kad bi i\u0161la na vodu. Bo\u017ee, kako je to bilo tu\u017eno i \u017ealosno! Noge mi taput umrle. A ja sam, Boga mi, zaboravila, ja se ne se\u0107am, ja ti ne znam ni\u0161ta. Halovi. E, pa, ne umijem da ti reknem. Te\u0161ko nam je bilo, pa sve smo plakale. Ti \u0161to su do\u0161li, reko\u0161e da skinemo i mi skinule. Ene, ko je smeo re\u0107 ne\u0107u?! Ene\u2026<\/p>\n A, evo, sad ne bi nikak'a turila. A ono je bio veliki gazap kad su se skinule. Tito naredi to. \u0160ta je to, ja ne znam. E, kad sam izlazila, kako sam se ose\u0107ala \u2013 to ti ne bi umela kazat. Godinama mi nije bilo pravo, a ne tad. Noge su mi taput umrle, rekoh ti. I dan danas se savijam. Evo, ja dan i danas nosim \u010dar\u0161af i namazbes na glavu. Samo nema kapaka i pe\u010de. Ne bi mogla izij u tumajlije na ulicu! Ja ni\u0111e ne izi\u0111em bez \u010dar\u0161afa, sem tu do Vasve i Ljutve, preko puta, a dalje ne bi. Boga mi, jedva smo ispadale, imalo je \u017eena koje nisu \u0161\u0107ele, al\u2019 nisu smele. Prva ja. Ho\u0107e da kaznu Hazba, mog starog i ja morado. Ima pedesetosam godina, kako sam se udala, to je bilo taput. Neko je nosio pokra\u0107u pe\u010du a ja, Boga mi, poduga\u010dku. Mlogo hajem \u010dar\u0161af i dandanas ga nosim. Od sva\u010dega se rezo: atlasa, santaliona, a ovaj \u0161to nosim je od trevire. Tako mi Allaha, pripasaniji je no salj u tumajlije! Ubio me Bog, ako imaju vi\u0161e od tri \u017eene da ga i danas nosu. Posice, kad skinusmo, dado\u0161e nam ta\u010dkice da za njih kupimo po metar \u0161tofa na ku\u0107u. Jes, tako mi Boga, a ne\u0111e vi\u0161e \u017eena u ku\u0107u i \u0161ta \u0107e da radu tri \u017eene sa jednim metrom \u0161tofa?! To mese\u010dno davahu, pa bi se \u017eene sastavi, jednog meseca daj jednoj da sa\u0161ije, a drugog drugoj i tako\u2026 \u0160ta \u0107u da sre\u017eem sa metrom?!<\/p>\n Posle se i\u0161lo za Tursku. I\u0161lo se i ranije 25-e i 45-e. A i posle. Moja sestra oti\u0161la kad su skinuli fered\u017eu. I\u0161lo se, no insan veseli, zaboravi. Sve \u0161to pro\u0111e to se zaboravi. Ada, Boga mi, i tuhav su uradili. To je oteto, ha nazor oterano. Mora da se skinu\u2026 Pa konferencije, pa jadi! Ono behu gori na\u0161i no oni, Allahami! Behu samo da se skine pe\u010da. Pokupi nam ljude, pa him dadi strahobu! Eto tako to\u2026 \u0160ala nije naterat! A sad je svud tako. Tamo i u tu Tursku. Oni be\u017ei u Tursku. A ode je opet bolje za svoje i za stare. Ne traga\u0161e niko nikoga u Tursku. A, Allahami, ni hod\u017eama ne verujem od taput. Vala, sve su hod\u017ee pristale da se skine, sem Smail efendije. Rek'o mi je: Ostavite me do ujutru da razmislim. I on umro. A njima krivo: kako da umre?Pa zadruge po selu, sve kupili ljude i govorili im, demek, Tito taput to naredio! A, vala, su ga hajali, a on je gore \u010dineo no svi. A sve potuljno. \u0160ta je taput svijeta izginulo! Had\u017eet je pun. To salj ko ti je bio kivan, vazda da ti nisi kriv, salj namigni i izedete no\u0107. Na Had\u017eet. Pune su jame bile. Sve mutna pojela. Eh. ene. Bratstvo-jedinstvo, a udri. A ni\u0161ta muslimansko nije d'o. Sve gore. No Bog \u0107e nam, akobogda, pomo\u0107. E, muka more bit ja do\u017eivetne\u0107u. Kako god Bog bude naredio, drugo ne more bit! Muka du\u0161u ne vadi bez su\u0111ene dakike. Nema gajreta. Aman, muku mu\u010di, al eve me! Ja bi onda od muke jekni, al\u2019 ne poma\u017ee. Ha no\u0107, nema ponekog. Izede ga no\u0107. Vala Muslimani nemaju nikaku slobodu ni pravo. To, aman jarabi, bratstvo-jedinstvo, a isteruj, a mi \u0161uti. \u0110e ko koga ufati nasamo \u2013 ubi. Allah da pomogne!<\/p>\n Vala svijet i\u0161'o je i be\u017e'o sve od straha. Pa i sad, zar ne be\u017ei?! Po \u010ditavom svijetu ode omladina. Puni autobusi ka \u0161ibica idu. Sve ode, sem ovo staro \u0161to ga ne\u0107e niko. Jedva \u010dekaju da te ispratu, niko te ne zaustavlja. Kako je po\u010delo, nikad se ne\u0107e smirt. Sve je prslo\u2026 Bog zna ho\u0107e li to kad i kako sastavit. Da\u0107e Bog da ho\u0107e\u2026<\/p>\n AMIRA:\u00a0<\/strong>Ja sam ro\u0111ena 1925. godine u Sjenici. Moj otac je te godine sve rasprod'o jer smo \u0161\u0107eli da selimo za Tursku. No put se zatvori i mi ne mogosmo oti\u0107. Otac mi se vi\u0161e nije \u0161\u0107eo vrnut u Sjenicu, ve\u0107 smo oti\u0161li u selo Rasno. Po\u0161to je bio hod\u017ea, slu\u017eio je u Ra\u0161ljansku d\u017eamiju. Tu sam ti \u017eivjela sve do petn'este godine. Eh, bogme su me udali od petn'es godina i to o'de u Pazar. Tad sam se asli i pokrila. Kad su partizani do\u0161li, ja sam ve\u0107 \u010dar\u0161af nosila i pokrivena bila. Poslje oslobo\u0111enja moj \u010dovjek je tra\u017eio od mene da skinem \u010dar\u0161af. Dosta smo imali muke i sva\u0111e oko toga \u2013 do jada. Njemu su tra\u017eili da se skidaju fered\u017ee po\u0161to ti je on bio pomalo crven. Bio je, brate, u crvene, eto to da ti ne krijem ni\u0161ta. Ja ne\u0107u, a on ho\u0107e da mi skine fered\u017eu pa ho\u010de, \u010dare nema. Ondar, nije mog'o da izi\u0111e na kraj pa me ispratio u Baljetinj, u blizini Mitrovice, kod njegove sestre. Ona je iza\u0161la iz Mitrovice i sedela u kulu Baljetinaca, jer je njihova ku\u0107a bila zapaljena i ona ti je njima bila poverena na \u010duvanje. E, on ti je mene pratio tamo u tu kulu da se maknem, da bi zavar'o trag \u0161to ne skidam fered\u017eu. Stalno je tra\u017eio da je skinem. On tra\u017ei \u2013 a ja ne\u0107u.<\/p>\n Nudili su mu i da radim u to vrijeme u prodavnicu. A ja nepismena \u017eena. Veli on meni: pa hajde, Amira, kad oni tra\u017eu da ih ne ljutimo, ja \u0107u ti pomo\u0107. Ja opet ne\u0107u. Ne\u0107u i ne smijem to da primam, ja sam nepismena \u017eena. A vala ni fered\u017eu ne \u0161\u0107edoh skinut. E, kad sve \u017eene poskida\u0161e, tad sam i ja pristala i po\u0161la. Tad moradoh. Nikako nisam \u0161\u0107ela da bidem u prve. Bogu ti fala, kako sam se ose\u0107ala! Sram me bilo. Ali kad sam videla da ima jo\u0161 \u017eena malko sam se oslobodila. Meni je bilo mlogo te\u0161ko kad smo iza\u0161li, bila mi je zava sa mnom. Mlogo je nezgodno, neobi\u010dno je, sramota te. \u010cini mi se, svi u mene gledaju. A bilo je toga. Sa strane su te gledali i prezirali. Kao da vele: ene, Salih skin'o \u017eeni fered\u017eu i sestri Fatimi. A imalo je \u017eena koje nisu skinule. Moja svekrva i \u010dovekova mi hala nikad je nisu skinule. Njih moj \u010dovek nije ni pritisk'o niti ih je ter'o.<\/p>\n Sada bi je ponovo neke \u017eene nosile i voljele bi da se vrati. I ja bi\u2019 voljela. Odozdo si mogo bindrehu obu\u0107, ako ho\u0107e\u0161, ne vidi se. Odozgo ti je lijep \u0107ar\u0161av i sve pokrije, ni\u0161ta se ne vidi. A vala ima i onih koje je ne bi ni za \u017eivu glavu vi\u0161e obukle, taman da ih strijelja\u0161. Zapla\u0161eno je bilo. Poslje toga se po\u010delo dizat i u Tursku.<\/p>\n Mene su nudili da radim po AF\u017d-eu. Ja nisam \u0161\u0107ela. Moj \u010dovek je dobijao stalno nare\u0111enje da skupi \u017eene po kom\u0161iluku na konferencije. Ondar bi on tra\u017eio od mene da idem po kom\u0161iluku i da zovem \u017eene. Vala ja nisam mogla, nikako. No, ja bi da se ne bi sva\u0111ali, pratila po jedno od dece, dala bi im po neku paru i deca bi oti\u0161la. On bi me pito jesilj ih zvala. Jesam. I, eto, tako bi mi se pro\u0161lo.<\/p>\n U to vrijeme su prire\u0111ivali neke mitinge. Aman jarabi, koji je ma\u0161er bio kod nekada\u0161njeg hotela. Tu se odr\u017eav'o govor i do\u0161li su neki glavni iz Beograda. Trebalo je da nosimo nekakve parole. Moj \u010dovek meni veli: Amira, uzmi ovu parolu; a ja iza\u0161la i \u017eiva ne\u0107u da je uzmem. Nije mi neki zulum \u010dinio, ali mene je to bilo mrsko da nosim tu parolu i hajd. Ne\u0107u da je uzmem i gotovo. Nazim Tokali\u0107 bi se smij'o, uzimi je, Amira, jo\u0161 kad te je zapalo da je nosi\u0161.<\/p>\n Poslije su kupili neke te\u010dajeve, za opismenjavanje. I\u0161la sam na te\u010daj i opismenila se. Evo sad mi to pristaje, u\u010dim neke dove iz Ilmihala. Da sam produ\u017eila jo\u0161 bi bolje znala. No ja nisam radila pa nisam mogla dalje da produ\u017eim. Eh, a koje su radile kako se na njih gledalo lo\u0161e. \u0160ta mu \u0161\u0107ede da zaposli \u017eenu, \u201cprokurva\u0107e\u201d mu se. Devojke su zvali \u201cfabriku\u0161a\u201d i govorile bi: ne bi je uzela za sina taman da bi ost'o neo\u017eenjen. Bilo je sva\u0161ta. A, Boga mi, se kasnije usladi, ne\u0107e da se o\u017eeni sa onom koja ne radi. Vi\u0161e su bile na cijeni poslje koje su radile. A i te su plate u\u010dinele dosta razvoda i jada. Imam svoj dinar, ne\u0107u da trpim zulum, i ne\u0107u nikakav zapt i hajd. Svako svojim putem. U zdravlje da se gledamo, diko!\u2026<\/p>\n ZUBA<\/strong>: Udala sam se mlogo mlada. Tad sam \u017eivela u Lug. Had\u017eemija sam bila. I ja sam nosila pe\u010de. Pe\u010de su izgledale ovako: ovamo \u010dar\u0161af sa nad\u0161ivenim kapakom koji je pokriv'o glavu i ruke, rukavice i crno platno, pa se zahad\u017euzi, pa kud goj hoj. Sve je bilo pokriveno ni prst se nije vid'o.<\/p>\n Dvije godine poslje moje udaje, do\u0161lo je nare\u0111enje za cio grad da sve muslimanke skinu pe\u010du. Izubaha zabrani\u0161e. Reko\u0161e da \u017eensko ne mo\u017ee iza\u0107\u2019 na uljicu vi\u0161e sa fered\u017eom. Bilo mi je \u017e'o, bogme. \u017d'o kako nije.<\/p>\n Ja mesec-dva nisam ispala napolje. Ni na sokak. Poslje morasmo. Pozvali su hod\u017ee i naredili im da nam ka\u017eu da skinemo. Govorilji su nam da je to po zakonskom putu do\u0161lo i da mora da se po\u0161tuje. Boga mi sam bila iskidana na tiftike. Aman jarabi, kako mi je te\u0161ko bilo?! Alj’, ka se mora \u2013 \u0161ta\u0107e\u0161. Tako je dr\u017eava naredila. Ne mogu da se nakanim da iza\u0111em na polje. Kako mi je bilo te\u0161ko, pa to ti ne mogu kazat’! Dva meseca nisam ispala. Ko da sam bila u zatvoru. A za grijeh, nije mi palo n'om. Poslje moradosmo. Ja bi poslje namazbez, pokri se, salj o\u010di bi mi se videle. Bilo mi je \u010dudno i te\u0161ko. Dok sam se navikla, crna muka. Bio je neki Ahmet, milicajac iz Luga, on bi ti \u017eene nasred uljice, skido koju bi god zatek'o sa fered\u017eom. Imalo je \u017eena \u0161to nisu dugo godina iza\u0161lje iz ku\u0107e. Neke i nikad. Muslijaginca nije nikad, i nikako izlazila od kako su se makle fered\u017ee. Ona jedina. Ona \u0161to nam je bila ode, kom\u0161inica, isto nije. Mustafa Suki\u0107 efendija, on je bio uz'o; Selimovu sestru, Hajricu, ni on nije d'o da iza\u0111e njegova \u017eena. Smail efendija Filibari\u0107 iz Luga, on nije \u0161\u0107eo da se potpi\u0161e da se skine pe\u010da. Na njega su veljiki zulum vr\u0161ili. Dali su mu roka do sutradan. On uve\u010de dovu \u010dinio i tu no\u0107 tesljim bidi. Umre uve\u010de, a oni se \u010dudili: kako, mi ga pozvali, a on da umre? No, Allah mu ukabuljio dovu. On je jedini, aslji, bio hod\u017ea kako treba. Njegova \u017eena poslje njegove smrti nije nikako izlazila. I ona je kratko vrijeme \u017eivela iza njega. Umrije odma\u2019. Sebet him bi pe\u010da te umrije\u0161e. Allah im se smilov'o. Imalo je mlogo \u017eena koje nisu vi\u0161e nikad izlazile. I umrle su, a nisu iza\u0161lje. Iz straha listom se i\u0161lo za Tursku. Strah brate. Strah i visoki porezi. Strahovalo se da se ne\u0161to jo\u0161 stra\u0161nije ne desi. Mlogo je oti\u0161lo. Valha hi, nije niko ni zaustavlj'o.<\/p>\n Ja, valha, sam hajala pe\u010de. Opet kad bi bilo, ja bi je opet stavila. Bilo je nekako ljep\u0161e. Mlade su nosile pe\u010du do brade, a kad pre\u0111u u godine, ispod brade. One su nosile i neke ljep\u0161e \u010dar\u0161afe. Na nogama su nosile kalu\u0161e i \u0161karpine. To su nosile mlade \u017eene, a starije ravne cipilje. Kad bi i\u0161lje u mahalu, \u017eene su nosile fes sa dukatima i askije od zlata. Oko grla je bila niska zlatnih lira, be\u0161ljija i \u0161orvana. \u017dene su otkrivale svoje ukrase samo u \u017eenskom dru\u0161tvu i u porodici. One iz jakih, bogatih porodica su noslje musirabe. To je bilo ne\u0161to sli\u010dno kaputu, isprepletano raznobojnim gajtanima crvenim, crnim i kahvenim i sa omotanim dugmadima. To je bilo ne\u0161to mlogo lijepo i ukra\u0161eno. Musiraba je izra\u0111ivana od kadife, sli\u010dno dana\u0161njem somotu, samo mlogo ljep\u0161e. \u017dena je bila strogo iza kapija. Kada bi dolazili nepoznati ljudi, \u017eena je morala da stavi prst (ka\u017eiprst) na nozdrvu, spolja, stiskaju\u0107i da ne more zborit tankim glasom nego da hunjka, kako ne bi mamila svojim glasom. Tako su to ljudi nare\u0111ivali \u017eenama. I Boga mi su slu\u0161alje, nisu smelje mlogo da pri\u010daju. Ja, vala, to nisam stavljala. Jok vala!<\/p>\n Nisam ni izlazila na kapiju. Ja nisam mlogo ni pri\u010dala. Ja, veruje\u0161, i dan danas odem u mahalu, pa samo kad me pita neko, pri\u010dam. Tako je to bilo tada. Novine su se te\u0161ko prihva\u0107alje. Pogotovu zapo\u0161ljavanje. To je bilo \u0111unah, ali kad se moralo. Nema\u0161tina \u0107ete naterat na sva\u0161ta. Nemanje para za \u017eivot je naterala ljude da pu\u0161\u0107aju \u017eene da radu u fabriku, i ko \u0107e i ko ne\u0107e. Koja je radila u fabrike morala je suknje da nosi i da ide gologlava. Ove starije su nosile podu\u017eu suknju i \u0161al\u010de na glavu.<\/p>\n PEMBA<\/strong>: Jo\u0161 mala sam bila, Boga mi, jo\u0161 devojkom sam nosila pe\u010du. Udala sam se i ubrzo poslje toga smo sljeglji u Pazar. I ovde sam je u Pazar nekoljiko nosila. Mu\u017e mi je radio u Sreski odbor i tamo su pri\u010dalji da se skidaju fered\u017ee. I prvo \u017eene rukovodioca. Mu\u017e mi re\u010de: \u017eeno, mora\u0161 da skine\u0161 fered\u017eu. To je zakon i to treba da se skine. Ja sam mu rekla: nikad ti je ne\u0107u skinut. On mora\u0161, a ja ne moram!Kad bi \u0161\u0107eo da do\u0111e s posla, ja bi sve bri\u017eila. Ose\u0107ala sam se ko jadi moji. E, kad posljednje bilo 46-e 47-e, ne znam ni koje godine, pred ak\u0161am je bilo, a on se natu\u0161tio, a deca sva oko mene. Molju me, i Veza i Ibro da mu \u0161to ne ka\u017eem ilj\u2019 ne povratim rije\u010d toljiko je izgljed'o stra\u0161no. Ne znam ni dalj\u2019 je ve\u010der'o. Obrecnu mi se: \u201cSlu\u0161aj \u017eeno, no\u0107as je posljednja no\u0107. Ilj\u2019 \u0107u bombu bacit u ovu ku\u0107u, il\u2019 \u0107e\u0161 skinut fered\u017eu!\u201dOn je im'o pritisak od partije, a i moja bra\u0107a su me terala da skinem, a domovnina nije. No \u010dak su me branili. E, tu no\u0107, kad je bilo posljednje, re\u010de mi: ilj\u2019 \u0107u bombu bacit i sve \u0107u peri\u0161an u\u010dinit, ako ne skinem, a meni, bogme, \u017e'o decu\u2026<\/p>\n Poslje reko\u2019 slu\u0161aj, Bajru\u0161u, ako \u0107e do\u0107 Bajramovica \u010carovka i \u0160efkovica Tuzinka i to ode da do\u0111u, pa z'edno da idemo tamo, u narodni front.One, to su ti bile pobo\u017ene, i \u0160efkovica, aman jarabi! A \u0160efko vala nije. Helem, do\u0111o\u0161e ti \u0160efkovica i Bajramovica \u010carovka, od jada se drugi smiju a ja pla\u010dem. \u0160efkovica, i ona pla\u010de, a Bajramovica onako. E, mi ti se okrenemo onako bez fered\u017ee\u2026<\/p>\n A meni toljiko vremena, ho\u0107e da mi Bajru\u0161 kupi mantil, doveo onog Bejta Mavri\u0107a da mi uzme meru, da mi ga sa\u0161ije. On rastegni da mi ga izmeri, a ja mu ga firakni. I on, grdan, sedi i mu\u010di se i ja taput mu ne dadoh da mi izmeri. Jo\u0161 dvaput je dolazio, ja mu nisam dala. Prema Ba\u010devskoj pekari bila je \u010dekaonica Narodnog fronta. Helje, nejse, mi ti krenusmo tamo onako bez fered\u017ee. Stigosmo. U\u0111osmo, malo posedesmo. Bila sam zamotana, samo mi se o\u010di videlje. U\u0111osmo mi, ja ne mogu da reknem dobar dan. Ja ni\u0161ta nisam rekla. Ne mogu da reknem, za paru! Pa i oni ljudi ose\u0107aju, ni\u0161ta ne reko\u0161e. Alji kad nas vide\u0161e bez zara, zapljeska\u0161e svi. Oni pljeskaju, a meni muka. A ja, kako sam se ose\u0107ala, ne daj Bo\u017ee nikome! Nije mi bilo lako. Malo posedesmo\u2026 Iza\u0111osmo pla\u010du\u0107i. Kad stigo ovamo, ku\u0107i, deca se obradovala sva. Ne mogahu vi\u0161e da podnesu na\u0161 reziluk, izme\u0111u mene i moga \u010doveka.<\/p>\n A izjutra, kad sam se digla, mene se u\u010dini da iz sunca krv kaplje! Ja pomislih, mo\u017eda smo se i ogrije\u0161ilje \u0161to bismo sebet da je skinemo. Eh, kako mi je bilo grko. Zakljela sam se da ne\u0107u iza\u0107. Ka\u017eem ti, \u010dinelo mi se da krv iz sunca, kaplje! Zovem devojku mi, Vezu; \u201csunce\u201d, a ona mi ka\u017ee: Pa majko ja ni\u0161ta ne vidim. Ja njoj opet; Boga mi, jeste, eno kaplje! Toliko mi se \u010dini.<\/p>\n Eto, za Tita ka\u017eu da je bio dobar. Dobar bio za narod, a za veru vala nije. Od dana kako sam skinula zar i fered\u017eu slabo sam izlazila. Kad bi iza\u0161la, imala sam rehu na glavu i \u0161al\u010de. Imalo je \u017eena, Srpkinja, koje su napominjale kako ja, k'o \u017eena rukovodioca, aslji, ne izlazim ni\u0111e. Toliko to pik be\u0161e navezala na mene kom\u0161ika Stanojka, \u0161to ne izlazim bez fered\u017ee, a ja nit sam mogla nit sam \u0161\u0107ela. E, poslje, do\u0111e ti Bejto, po \u010detvrti put, da mi uzme mere \u2013 za mantil. E, ovaj put uze mi mere. Sa\u0161io mi i sukjnu i mantil. Do skoro mi je traj'o, od skoro sti\u017ee sirota i ja joj ga dado.<\/p>\n Alj’, kad bi ga iza\u0161la \u2013 i dandanas mi je te\u0161ko. To je bilo moranje, i to ti je. Silom zarozavanje zara! Ja se pitam: \u0161ta je im'o Zakon sa mnom i sa mojom fered\u017eom? Moja fered\u017ea \u2013 moja briga! No ho\u0107e\u0161, oni sve zorom. Skini pa skini! Druge ti nema. Drage volje \u2013 na sramotu! Da je bila draga volja, nikad nebi skinula. Dinami!Dosta je narod poslje toga i\u0161'o za Tursku. Zakrenulo se to, i narod nije mogo da podnese, dizao je u Tursku.<\/p>\n Tra\u017eili su da skupimo \u0161to vi\u0161e \u017eena, da skinu zar i fered\u017eu.<\/p>\n P.D.<\/strong>: Bio sam me\u0111u prvim rukovodiocima \u2013 izabran sam bio za sekretara jedne seoske op\u0161tine. Bio sam, \u0161to \u2018no ka\u017eu, aktivista. Nafa Bo\u0161njovka, aktivista, i \u0160ukra i Haso Ro\u017eajac, do\u0161li su da agituju gore u Lukare. Tra\u017eili su da skupimo \u0161to vi\u0161e \u017eena, da skinu zar i fered\u017eu. Mi smo se borili da na\u0111emo \u0161to vi\u0161e ljudi koji ho\u0107e to da nam poma\u017eu i da dovedu prvo svoje \u017eene, koje ho\u0107e da to skinu onako, drage volje. Radilo se na tome da se narod opismeni, da bude naprednije no \u0161to je. To nisu bataljivali nikako. Trebalo je neko prvi svoju \u017eenu da dovede i da je ubedi da do\u0111e bez fered\u017ee.<\/p>\n Posle je iza\u0161ao Zakon, a ja sam u to vrijeme radio u Sreski odbor. Mene su zadu\u017eili da skupim \u017eene na konferenciji u \u0161koli. Okupilo se oko petstotina \u017eena. Ja sam otvorio zbor: \u201cDrage majke, sestre i snahe, do\u0161ao je Zakon za sva vremena, da se skine to, to zlo sa glave. Ja nisam ni zavr\u0161io govor kad nasta vriska i jeka \u017eena. Ja vi\u0161e nisam mog'o da pri\u010dam od piske. Rekao sam im: koja ne iza\u0111e na ulicu bez zara, posle ovog \u0161to su \u010dule, milicija \u0107e je kaznit. A milicija je imala pravo, na osnovu Zakona o skidanju zara i fered\u017ee, da ih kazni ako se ne pridr\u017eavaju po njemu. Saop\u0161teno im je da je to moranje i da moraju da se oslobode toga.<\/p>\n One poskida\u0161e, stavi\u0161e u kesu zar, a iz kese izvadi\u0161e \u0161amije \u0161amtaljke, bijele \u010dar\u0161afe, \u0161alove, \u0161ta je koja imala i ubradile se samo im se o\u010di vide, i plakale su kao ki\u0161a.<\/p>\n Posle toga zakazana je konferencija u gradu na kojoj je donijeta odluka da se odr\u017ei miting u centru grada, da sve \u017eene skinu zar i fered\u017eu. Na miting su sve \u017eene do\u0161le otkrivene. Bio je pravi d\u017eumbus. To se ne mo\u017ee ni opisat\u2019 \u0161ta je sve bilo.<\/p>\n NUNA<\/strong>: Ja nisam nosila fered\u017eu. Moja majka jeste. Mlogo ju je voljela i komotno se ose\u0107ala dok je nosila. \u017dene su i\u0161le po posedaka, imale su svoje posebne sobe\u2026 Mi deca se nismo sa njima mije\u0161ala, imala smo posebne sobe. Majka mi je bila \u0161ald\u017eija. Ona bi se uve\u010de pokrila bijelim \u010dar\u0161afom, pa bi legla u divanhanu, to jest hajat, pa kad bi se \u017eene vra\u0107ale sa posetka, ona bi ih upla\u0161ila; one bi popadale jedna preko druge. Bilo je tu i smijeha i ljutnje. Kad bi se svojte kupile, \u017eene nisu mogle pred njima malo slobodnije da se pona\u0161aju.<\/p>\n Jednu noj bio je posedak kod nas. Okupila se svojta i prijatelji i poveo se muhabet koji je \u010dovek po\u0161ten, a koji vara \u017eenu. Tu je bio i moj babo. On se najvi\u0161e kleo da je po\u0161ten i da nikad nije \u017eenu prevario. Ona im se tu zaklela da \u0107e ispitat ko je po\u0161ten a ko nije. Babo joj je rek'o da bi je pozno u hiljadu \u017eena.<\/p>\n Moja majka se nikad nije \u0161minkala, a u to vrijeme bila je neka Bosanka u Pazar, do\u0161la, koja je nosila kra\u0107i \u010dar\u0161af i kra\u0107u pe\u010du. Majka je zamolila da joj je pozajmi samo na jedan dan. Onda, ona joj je to dala i ona se na\u0161minkala i doterala. Pe\u010da joj je bila preko usta. Majka mi je bila mlogo lijepa i \u017eivahna \u017eena. Imala je prirodnu crnu kosu kokorljivu. Bila je \u0161alivd\u017eija. Tako obu\u010dena, u Bosankinu pe\u010du i \u010dar\u0161af, oti\u0161la je kod zeta Husa. Zet je bio trgovac, prodav'o je zlatni nakit. To je bilo u vrijeme klanjana podne namaza. Kad je u\u0161la, on je pogled'o i pit'o je: \u201cOdakle si ti?\u201d Ona je umela da predrugoja\u010di govor i da pri\u010da\u00a0bosanski<\/a>. Rekla mu je da je iz Bosne. On joj je rek'o, da nikad nije vid'o ljep\u0161u \u017eenu. Ona je uzela da pogleda ne\u0161to od nakita i pitala koliko ko\u0161ta. On joj je reko: \u201cZa tebe nema pogodbe. Nosi, to je poklon od mene\u201d. On joj je zakazao sastanak, kad preklanja podne, da do\u0111e oko tri sahata u du\u0107an. Ona mu je potvrdila vrijeme, samo da gljeda da nema nikog u radnji kad ona stigne, kako bi bili sami.<\/p>\n E, poslje od njega je oti\u0161la kod Smaja, njenog devera. Kod njega je isto rekla da je iz Bosne. I on joj je poklonio \u0161to je \u0161\u0107ela i isto joj zakaz'o sastanak. E, poslje od njih sa svim tim stvarima oti\u0161la je kod moga oca. Kod njega je bila najslobodnija. Pomilovala ga po obrazu i rekla mu da ljep\u0161eg \u010doveka nije videla u svom \u017eivotu. Babo se tandaris'o. Ona mu je rekla, \u0161teta \u0161to ima\u0161 gu\u017evu, pro\u0161etali bi malo! Babo se malo razabr'o i odgovorio joj: \u201cNe mari za gu\u017evu, sad \u0107u naj nekoga ko \u0107e me zamijenit. Odmah je na\u0161'o \u010doveka. Babo je dr\u017e'o radnju vo\u0107a i povr\u0107a, bostan i tako. U\u0161ao je u a\u0161\u010dinicu, kupio ne\u0161to za jelo i dogovorio da ide u \u0161etnju. Krenuli su. Babo je pit'o: \u0110e \u0107emo?. Ona mu je rekla da o'de ona ne poznaje ni\u0161ta, neka on rekne \u0111e\u0107e. Oni su krenuli Jo\u0161anicom ka Karahod\u017ei\u0107 \u0107upriji. Kad su do\u0161li do Karahod\u017ei\u0107a, ona je dujala, dujala, i dalje nije mogla da izdr\u017ei, digla je pe\u010du i rekla: \u201cTako ti, Islamu!\u201d Babo se saktalis'o, zadugo nije mog'o da ka\u017ee jednu ciglu rije\u010d. On je nju od milosti zv'o D\u017eemka, i rekao joj: \u201cBoga mi sam te ja, D\u017eemka, odma\u2019 pozn'o, samo mi bilo merak da te pro\u0161etam, po\u0161to si mi se tako lijepo doterala\u201d.<\/p>\n Bio je cio pocrnjeo od muke. Zno je \u0161ta \u0107e da bidne. Taput je Huso oti\u0161'o kod Smaja i rek'o: \u201cVala mi dolazi jedna Bosanka i re\u010de da do\u0111e u tri sahata i sad je nig\u0111e nema. Da je nisi ne\u0111e vido da je prolazila?\u201d A Smajo mu rek'o: \u0160uti, ona je i kod mene dolazila i pokupila mi sve iz du\u0107ana! Hajdemo da pitamo Islama, da je nije on vid'o i zna li ko je ona?<\/p>\n Kad su oti\u0161li kod njega da ga pitaju, on him je reko: Nek vas naljet bide i sa njom i sa vama. To me nije briga!Majka je uve\u010de pravila posedak i njih je pozvala. Oni su do\u0161li. Za vreme posetka, dok su pili kahvu, ona im je iznijela ono iz radnje i rekla him: \u201cSram vas bilo, evo \u0161to ste vi po\u0161teni! Ja sam vas sve nasamarila, a vi me niste poznali.\u201d Babo nije smeo da bide na posedak. Zn'o je za beljaj pa se gaib u\u010dinio. Majka dugo nije zborila sa babom. Oti\u0161la je kod brata, mesec dana nije \u0161\u0107ela da mu se vrati. Babo je bio ljut na Smaja i Husa, jer su pomislilo je, bili oni krivci i oni su je izazvali da ih proverava. Naljetiso ih je, da mu se na o\u010di ne pomiljaju. Poslje su se pomirili. Tako je to bilo dok je nosila fered\u017eu.<\/p>\n Ja sam bila dosta veljika u to vrijeme, onako. Zaboravila sam koljiko godina. Jedno vrijeme, ja ne znam kako se zv'o ona\u2019 hod\u017ea, njemu je do\u0161lo nare\u0111enje da pozove \u017eene da skinu te pe\u010de. I oni su bili rekli njozi, mojoj majki, po\u0161to je ona bila najvi\u0111enija, da pozove \u017eene, cijelu na\u0161u ulicu da idu kod hod\u017ee da vidu \u0161ta \u0107e. Ona je bila ko odbornica, ne znam ni sama \u0161ta li. Majka, poslje, nije dugo mogla da se odlu\u010di da skine fered\u017eu. Odbijali su nekoliko, ali su na kraju morali da odu, jer je to bilo strogo nare\u0111enje. Bilo him je mlogo te\u0161ko kad su skinule fered\u017eu. Nisu mogle da iza\u0111u bez nje neko vrijeme. Onda, kasnije su, nosile donji dio, onaj \u010dar\u0161af, a gore su se pokrivale rehom, neke namazbezom i \u0161amijom i opet su bile pokrivene, samo \u0161to se videlo lice i o\u010di. Taj\u00a0vakat<\/a>\u00a0nisu mogle da izi\u0111u! To bi ti bilo isto, da se mi skinemo i da iza\u0111emo gole, pirala. E tako je to njima bilo te\u0161ko. Kad su skidale fered\u017ee, bila je velika vriska i pla\u010d. To je bilo mlogo te\u0161ko, al\u2019 \u010dovjek se navikne na sve, \u017eivi kako more i mora.<\/p>\n![\"Zarozavanje](\"https:\/\/scontent-a-ams.xx.fbcdn.net\/hphotos-ash3\/s720x720\/523629_10151078374154608_285913197_n.jpg\" "\\"Zarozavanje")
<\/p>\nBILO JE SVA\u0160TA<\/h2>\n
![\"](\"https:\/\/scontent-b-ams.xx.fbcdn.net\/hphotos-prn1\/155270_10151090915999608_1838702249_n.jpg\")
<\/p>\nPE\u010cA<\/h2>\n
![\"](\"http:\/\/i1.wp.com\/diwan-magazine.com\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/539293_10151061556829608_1025076593_n1.jpg?resize=228%2C306\")
<\/p>\nGOR\u010cINA<\/h2>\n
![\"Skidanje](\"http:\/\/i1.wp.com\/bosnjaci.files.wordpress.com\/2013\/09\/304904_10151088666049608_1885303233_n1.jpg?resize=470%2C272\")
<\/p>\nD\u017dUMBUS<\/h2>\n
KU\u0160NJA LJUBAVI<\/h2>\n