![](\"http:\/\/foruminfo.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/DSCF0018-1021x580.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Nema podataka koliko se otpada \u017eivotinjskog porekla odlo\u017ei u op\u0161tini Prijepolje. Taj podatak ne sadr\u017ei ni Lokalni plan, kao ni Regionalni plan upravljanja otpadom za op\u0161tine Prijepolje, Novu Varo\u0161, Priboj i Sjenicu, a podatak nismo dobili ni od Uprave za veterinu.<\/strong><\/p>\n Nebezbedno odba\u010deni \u017eivotinjski ostaci opasni su po ljudsko zdravlje i okolinu jer predstavljaju izvor infektivnog materijala i opasnosti za \u0161irenje bolesti \u017eivotinja koje se prenose na \u010doveka, poput besnila, salmonele, antraksa, pti\u010djeg gripa i drugih.<\/p>\n I pored toga, \u010desto \u017eivotinjski ostaci, pa i cele uginule \u017eivotinje bivaju ba\u010dene na divlje deponije u naseljima, vodotokove,kontejnere, a neretko krajnja stanica za \u017eivotinjski otpad bude i nesanitarna deponija Stanjevine.<\/p>\n Prema re\u010dima rukovodioca RJ \u201ekomunalni objekti\u201c JKP \u201eLim\u201c D\u017eevada Beganovi\u0107a, sa \u017eivotinjskim otpadom se ne susre\u0107u mnogo u kontejnerima prilikom sakupljanja i odvo\u017eenja sme\u0107a, ve\u0107i problem je \u0161to se \u017eivotinjski otpad istovara direktno na deponiju, pa tako kosti, ko\u017ea i drugi sporedni delovi \u017eivotinja otpo\u010dinju proces razgradnje i postaju dostupni uglavnom psima lutalicama i glodarima koji ih dalje \u0161ire.<\/p>\n Prirodna recikla\u017ea<\/p>\n Deo \u017eivotinjskog otpada, uglavnom uginule krupne stoke se odla\u017ee na hranili\u0161ta.<\/p>\n Na hranili\u0161te beloglavog supa \u201eKa\u0161an\u201c u prijepoljskom selu Milo\u0161ev Do o kom se brine UG \u201eJadovnik \u2013 Oaza netaknute prirode\u201c godi\u0161nje se dopremi 30 do 50 tona uglavnom klani\u010dnog otpada i uginule krupne stoke za ovu pticu koja nastanjuje klisuru Mile\u0161evke.<\/p>\n Mi za rad imamo odobrenje Zavoda za za\u0161titu prirode, lokalne veterinarske inspekcije i \u0160umske uprave. Uz potvrdu veterinarskog inspektora u Prijepolju da grlo nije zara\u017eeno, dopremamo na hranili\u0161te uglavnom uginulu krupnu stoku i otpad iz klanice \u201eKarahod\u017ei\u0107\u201c. Na hranili\u0161te dolaze i druge \u017eivotinje koje nastanjuju Jadovnik, vukovi, lisice, divlje svinje, jazavci, kao i druge ptice grabljivice. Ostatke \u017eivotinjskog porekla koji ostaju na hranili\u0161tu spaljujemo periodi\u010dno u duboko iskopanoj jami \u2013 isti\u010de predsednik Udru\u017eenja Vjekoslav Joksimovi\u0107. Uz potvrdu Veterinarske uprave iz \u0106uprije mi preuzimamo zdravu stoku. Za beloglavog supa \u010dije je stani\u0161te u na\u0161em rezervatu i koji je otporan na ve\u0107inu zaraznih bolesti, ne bi bio problem da je stoka i zara\u017eena, ali su problem ostaci koje druge \u017eivotinje iz rezervata mogu pojesti i razneti i tako ra\u0161iriti zarazu. Beloglavi supovi i druge vrste, orao belorepan, suri orao, crni le\u0161inar se ne hrane kostima i ko\u017eom i mi smo u obavezi da te ostatke otpremimo u spalionicu \u201eNapredak\u201c u \u0106upriji, jer ne smeju da ostanu u rezervatu. Trenutno smo u pregovorima da sa Biolo\u0161kim institutom \u201eSini\u0161a Stankovi\u0107\u201c iz Beograda da u rezervat putem programa reintrodukcije vratimo orla bradana koji se hrani kostima i ko\u017eom kako bismo zavr\u0161ili ciklus razgradnje \u017eivotinjskih ostataka u prirodi, odnosno \u201eprirodne recikla\u017ee\u201c \u2013 obja\u0161njava Stevo Radovanovi\u0107, \u010duvar i vodi\u010d u Specijalnom rezervatu prirode \u201eUvac\u201c. U Srbiji su dozvoljena \u010detiri na\u010dina odlaganja i prerade \u017eivotinjskog otpada: spaljivanje u kafilerijama, zakopavanje i spaljivanje na sto\u010dnim grobljima ili u jamama \u2013 grobnicama, te u izuzetnim slu\u010dajevima zakopavanje na licu mesta, uz kontrolu inspekcije.<\/p>\n Prema podacima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede, u funkciji su \u010detiri kafilerije \u2013 dve za preradu zara\u017eenih \u017eivotinjskih ostataka i dve za preradu sporednih proizvoda bezbednih za upotrebu. Osim toga, dve industrije mesa imaju sopstvena postrojenja za preradu.<\/p>\n Prema Strategiji Republike Srbije o upravljanju otpadom za period 2010 \u2013 2019. najvi\u0161e otpada dolazi iz prera\u0111iva\u010dke industrije i iz poljoprivrede. Prema raspolo\u017eivim podacima produkcija otpada \u017eivotinjskog porekla u Srbiji obuhvata 28 hiljada tona uginulih \u017eivotinja i 245 hiljada klani\u010dnog otpada godi\u0161nje, od \u010dega se samo oko 20% organizovano prera\u0111uje u kafilerijama. Ostatak se odla\u017ee bez prethodnog tretmana na deponije i zakopava.<\/p>\n Po zakonu, lokalne samouprave su du\u017ene da izgrade me\u0111uobjekte gde se specijalnim vozilima prikupljaju uginule \u017eivotinje i \u010duvaju do otpremanja u kafileriju. U Srbiji, postoje samo tri me\u0111uobjekta. I to u Kikindi, Pan\u010devu i Vr\u0161cu, od ukupno 157 op\u0161tina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nema podataka koliko se otpada \u017eivotinjskog porekla odlo\u017ei u op\u0161tini Prijepolje. Taj podatak ne sadr\u017ei ni Lokalni plan, kao ni Regionalni plan upravljanja otpadom za op\u0161tine Prijepolje, Novu Varo\u0161, Priboj i Sjenicu, a podatak nismo dobili ni od Uprave za veterinu. Nebezbedno odba\u010deni \u017eivotinjski ostaci opasni su po ljudsko zdravlje i okolinu jer predstavljaju izvor […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":232443,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[52,392,5],"tags":[],"class_list":{"0":"post-232437","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-sjenica","8":"category-prijepolje_","9":"category-drustvo"},"yoast_head":"\n
U Specijalnom rezervatu prirode \u201eUvac\u201c u Novoj Varo\u0161i na hranili\u0161te beloglavog supa \u201eManastirine\u201c dopreme godi\u0161nje oko 250 tona hrane i klani\u010dnog otpada godi\u0161nje koji prikupe iz nekoliko susednih op\u0161tina.<\/p>\n
\u017divotinjski otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa, riba, objektima za uzgoj i dr\u017eanje \u017eivotinja. Postoje dve vrste tog otpada \u2013 te\u010dni i \u010dvrsti. U otpad \u017eivotinjskog porekla ubrajaju se i delovi tela \u017eivotinja, le\u0161evi, kosti i svi oni \u017eivotinjski proizvodi koji nisu namenjeni za ljudsku ishranu.<\/p>\n