![\"\"](\"https:\/\/sandzakpress.net\/arhiva\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/Otmica-Strpci454aMilanlukic.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Bez svake sumnje, ljude ovoga vremena, ne napu\u0161ta sje\u0107anje na ono vrijeme, a ja bih rekao o istiini koja pritiska svakog pravdoljubivog \u010dovjeka. Desila se ta kobna otmica putnika iz voza na stanici \u0160trpce, sudjenje samo jednom a zatim i nemu\u0161te sarajevsko \u2013 beogradske \u201eigrarije\u201c pravde ili scensko-medijska sudjenja. U prkos posledicama, monstruoznosti i te\u017eini stravi\u010dnog zlo\u010dina, prkose\u0107i \u017ertvama \u010dije se kosti jo\u0161 uvijek tra\u017ee, a zna se da zlo\u010dini te vrste ne zastarijevaju, \u0161to mu dodje kao da su se ju\u010de desili, ovovremeski sudovi o\u010digledno \u010dine sve kako bi se prema optu\u017eenima \u201eispo\u0161tovala ljudska, ali zlo\u010dina\u010dka prava\u201c. U zemljama iz kojih su nadojeni nepopravljivom ideologijom o \u201e\u010distom\u201c prostoru i \u201enebeskom\u201c narodu, do\u0161li da po\u010dine zlo\u010dine, nacionalne su ikone tamo. Za \u017ertve i njihove ucvijeljlene porodice, oni nijesu ni\u0161ta drugo no monstrumi u ljudskome liku. Za sudove koji im sude, osvjedo\u010deno, pravni \u201emiljenici\u201c koji u sudnice ulaze solo, bez kompleksa i zatvorskog sprovoda. Za tu\u017eioce, oni su predmeti koji tamo negdje \u010dekaju biolo\u0161ki nestanak, ne samo zlo\u010dinaca ve\u0107 suo\u010di\u0107emo se sa istinom i samih tu\u017eilaca. Ka\u017eu da je u ovom vremenu, \u0107eranje zlo\u010dina\u010dke pravde, isto kao \u017ee\u017eeno \u017eeljezo ili vru\u0107 krompir koji se nemogu dr\u017eati ili progutati bez opekotina.<\/p>\n
Slu\u010dajeva za ovaj komentar je na pretek – svaki je na svoj na\u010din te\u017eak, po pravilu pravno maligan a zajedni\u010dko im je: \u0107utanje ispod sedam katova, \u017ertve kao da su se desile nekome drugom i tamo negdje daleko a da su o njima ostale samo pri\u010de koje vrijeme neumitno tanji. Tu\u017eila\u0161tvo \u201ekao \u0161to bi se kazalo \u2013 \u201eprav \u017eeni\u201c, ni mirisalo ni luk jelo, a smrdi li smrdi. Nau\u010deni odgovor uvijek isti: \u201epostupak je jo\u0161 uvijek u izvidjaju\u201c.<\/p>\n
Pljevaljska Bukovica, ubijani ljudi, raseljen \u010ditav kraj koji su vjekovioma nastanjivali prete\u017eno muslimani Bo\u0161njaci. Na tom prostoru nijesu vodjena ratna dejstva a za \u017ertve toga zlo\u010dina, rat i vi\u0161e od njega, trajao je i neskrivljeno vodjen. Nije da se nezna, u vremenu 1992. \u2013 1995. g., nedaleko od Pljevalja, desilo se etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje (pojam novijeg datuma). Svaki poku\u0161aj da se tokom ove tri decenije pogleda u o\u010di dr\u017eavno – sudskoj pravdi, ometen je ili iz ko zna kojih razloga, biva osudjen na \u201eneuspjeh\u201c. Istori\u010dari, po svemu sude\u0107i, valjda \u010dekaju\u0107i kakve dru\u0161tvene promjene ili vremensku distancu, jo\u0161 uvijek nemu\u0161to \u0107ute a pljevaljsko-bukovi\u010dkog stradanja, koje ima sve atribute genocida nad Bo\u0161nja\u010dkim narodom, o osudama da se i ne govori, \u010dak \u0161ta vi\u0161e, nema ga ni u istorijskim \u010ditankama.<\/p>\n
Deportacija, koga, od koga i gdje ?- pitanja su na koja od nas savremenika toga nevidjenog dr\u017eavnog zlo\u010dina, stasale generacije tra\u017ee vi\u0161estruke odgovore. Zbog imena i vjere, uz policijski nadzor ove i one Crne Gore, deportnovano je preko osamdeset muslimana, strate\u0161ki i svjesno, na panj ratnim zlo\u010dincima Karad\u017ei\u0107u i Mladi\u0107u. Svi su oni iz ove crnogori\u010dne zemlje \u201espasa\u201c odvedeni, ne tamo negdje, no u svoju zemlju Bosnu i Hercegovinu. Za \u201epo\u0161iljaoca\u201c (onu vlast) sa dobro znanom sudbinom a za \u201eprimaoca\u201c kolaboraciono-logisti\u010dka dobra potvrda. Vi\u0161edecenijsko, sudsko-ma\u0107ehinsko tra\u017eenje krivaca, skoro uvijek, reklo bi se namjerno, zaobilazilo je a jo\u0161 uvijek zaobilazi, najodgovornije institucije ove dr\u017eave i pojedince koji su tada vodili a i sada vode te institucije. \u0160to je to tako, mada se naziru, odgovora od koga treba, kao da nema. Od onih kojima je crnogori\u010dna zemlja, nesebi\u010dnu davala onovremensku ratnu logistiku \u2013 ka\u017eu u ljudstvu, tehnici i gorivu, policijska bi odaslana depe\u0161a \u2013 hvatajte sve koji su tamo, mijenja\u0107emo ih za na\u0161e ili deset za jednoga. Po ustaljenom protokolu, depe\u0161a se istoga dana na\u0161la na Pavlovom i stolu najodgovornijih a broj nedu\u017eno hap\u0161enih, u svakodnevnim za Vladu namijenjenim skra\u0107enim policijskim biltenima, pomno je \u010ditan svaki podatak o broju odaslanih.<\/p>\n
Tek toliko, nije da se nije znalo, desi se nevidjena dr\u017eavna bruka, pristade se na zlo\u010din kakav se do tada nije de\u0161avao, pogazi se istorijsko, vite\u0161ko, ljudsko, moralno i ono \u010dime se ova zemlja nesebi\u010dno di\u010dila \u2013 \u010dojstvo i juna\u0161tvo. Nesta toga a kako zlo uvijek ne biva samo, do danas izostade i dr\u017eavno-sudska pravda. Svaki zov sudskoj pravdi ove zemlje, kao da je osudjen na neuspjeh, odzvanja ehom bez jasnog odgovora, time pretvaraju\u0107i se u ru\u017eno sje\u0107anje i breme novom vremenu, ljudima koji nedu\u017eno stasavaju.<\/p>\n
Kaludjerski laz, na jednoj strani vojska a na drugoj kosovski nenaoru\u017eani civili, djeca, \u017eene, starci, opet ali ovoga puta u aprilu 1999. od Kosova preko planine Haile, radi spasa uputi\u0161e se ka Ro\u017eajama. Na \u017ealost, njih dvadeset i dvoje nikada sti\u0107i ne\u0107e na odredi\u0161te a tragovi njihove krvi obile\u017ei\u0107e strati\u0161ta nevino pobijenih. Ravno pet godina, u dr\u017eavi niko ni rije\u010di, kao da se ni\u0161ta nije dogodilo. Potom, strahom protkana govorkanja onih koji zbog smrti svojih, posta\u0161e \u017eive \u017ertve koje traju.<\/p>\n
Dokaz po dokaz, istina do istine \u2013 kona\u010dno tek 2005. osmeli se Crnogorski komitet pravnika za za\u0161titu ljudskih prava \u2013 u ime koga potpisnik ovih redova podnije krivi\u010dnu prijavu. Na odluku se \u010dekalo punih osamnaest mjeseci, sve dok tada Vrhovna tu\u017eiteljka (ona ista \u0161to je danas na vrhu pravosudne piramide) jedne ve\u010deri preko udarnog televizijskog termina ne obzanani: \u201eeto neka \u010duje neki advokat iz Ro\u017eaja, pokrenuli smo postupak protiv dvanaestorice\u201c? \u2013 \u010du\u0161 dvanaestorice, odkud sad taj broj i takav izbor. Ako je po onoj \u2013 da se po jutru dan poznaje, pokrenuti postupak prema \u201etemeljno osumnji\u010denima\u201c , mada je rije\u010d o te\u0161kom zlo\u010dinu pripadnika vojske, nije pratilo njihovo pritvaranje, \u0161to je samo po sebi jo\u0161 tada stvorilo sumnju u tu\u017eila\u010dko-sudsku iskrenost, krajnji ishod sudske pravde ne\u0107e iznenaditi. Sro\u010dena optu\u017enica, kao neskrivena potvrda prepoznatljivog tu\u017eila\u010dkog neznanja ili mo\u017eda dr\u017eavne prevare, za iskusnog, skoro da je nagovje\u0161tavala krajnji ali nemili ishod. Nikad, posebno u tom postupku, tu\u017eila\u0161tvo nije objasnilo, po kom kju\u010du je od njih tridesetak, koliko je brojao vojni\u010dki vod, radi optu\u017eenja izdvojilo samo dvanaestoricu, od kojih je zatim ostalo \u201esumnjivih\u201c samo osmorica. Nema dokaza ko je izdvojeno pucao na civile, niti je po izvr\u0161enom zlo\u010dinu, vr\u0161ena kontrola oru\u017eja i municije, znalo je to tu\u017eila\u0161tvo. Komanduju\u0107i ukletog voda, \u010diji pripadnici su u jednom trenu li\u0161ili \u017eivota \u0161est lica, svjesno ili iz kakvog pravnog \u201enemara\u201c, biva nakaradno optu\u017een, \u0161to optu\u017ebu u\u010dini nalik manevarskom metku \u2013 naravno on bi oslobodjen. Opet klasi\u010dna pravna prevara na \u0161tetu istine i \u017ertava, i glavnokomanduju\u0107i biva optu\u017een zato \u0161to je navodno naredio a ne zato \u0161to nije spije\u010dio ubijanja. U kontekstu takvog optu\u017eenja, za laika a da se ne ka\u017ee za filigranski obu\u010dene branioce, nije bio tako te\u017eak put do oslobadjaju\u0107e presude. Kona\u010dno, \u010dudne li ironije, ali u mjesto porodicama \u017ertava, \u010dije su tu\u017ebe po nekom rezonu najvi\u0161e sudske instance, progla\u0161ene nedozvoljenim, zbog ispostavilo se atipi\u010dnog pritvaranja nakon optu\u017eenja, iz dr\u017eavnog bud\u017eeta namireni su samo optu\u017eeni i njihovi advokati. Tu\u017eiocima kao po pravilu ni\u0161ta, ali ispostavilo se, u mjesto o\u010dekivane odgovornosti za \u201ekljasto\u201c optu\u017eenje i udar na bud\u017eet gradjana, \u201evrli\u201c tu\u017eioci bivaju darovani novim name\u0161tenjima i napredovanjima u slu\u017ebi. Da li za razumnog to zna\u010di – mo\u017eda je to nagrada za \u201edobro\u201c obavljen posao \u2013 ili ho\u0107e se rje\u0107i: zlo\u010din se desio, desilo se optu\u017eenje a potom i sudjenje, a \u0161to krivih nema, ispostavi\u0107e se, nije to problem ni vrhovnog ni specijalnog, niti koga drugog. Mada je za istra\u017eitelje i tu\u017eioce, slu\u010daj poodavno vra\u0107en u novu startnu poziciju, \u0161to za o\u0161te\u0107ene i lakovjerne zna\u010di nova nada i \u010dekanje, ali ispostavlja se po svemu sude\u0107i, da je stranica o zlo\u010dinu Kaludjerski laz, kona\u010dno zatvorena.<\/p>\n
Da li je u slu\u010daju zlo\u010dina Kaludjerski laz, zaista Jusicija negdje zalutala ili se mo\u017eda nevoljno sakrila ispod prokazanog crnogorskog dr\u017eavno-sudskog neba, bezbroj je pitanja, ali isto toliko i odgovora koji \u0107e nas htjeli ili ne, odvesti u predvorje tu\u017eila\u010dko-sudske tame koju od zakona i vremena u ovome slu\u010daju, zaklanja odavno spu\u0161tena, te\u0161ka dr\u017eavna zavjesa .<\/p>\n
Opet kao po ustaljenoj navici, u\u0161lo se u novo neba\u017edareno orkestirano \u0107utanje ali sada bez ljudske, doma\u0107e i medjunarodne osude i odgovornosti. Pouzdano, zlo\u010dinci su u Crnoj Gori po kojoj se neskriveno hvale o onome \u0161to su, rad \u010dega i kome u\u010dinili. Odluku po novoj prijavi treba da donese \u010dovjek koji je upravo te 1999. kao vojni sudija sudio odbjeglim sa Kosova, dvoici tek punoljetnim i jednom maloljetniku. Oglasio ih je krivim jer su zate\u010deni da se iz pravca Kosova u zbjegu kre\u0107u pema Ro\u017eajama. Bez oru\u017eja, kakve opreme ili dokaza o nedozvoljenom \u2013 ma, da li su uop\u0161te u tom vremenu i trebali kakvi dokazi mimo imena i vjere. I ako potpuno nevini, dr\u017eani su u inprovizovanom kola\u0161inskom zatvoru. Sudjeno im u Podgorici, presude kompromisne, samo toliko da se pokrije \u201efizi\u010dko-pravno nasilje\u201c i vrijeme pritvora. Iz procesa, pod veoma sumnjivim okolnostima, \u201ediskvalifikovan\u201c je advokat, ina\u010de potpisnik krivi\u010dne prijave za ubijanje dvadeset i dva albanska civila. Naravo, \u017ertve su i ako \u010dasno, od ne\u010dasne ruke \u017eivotno nestale, vremenom biolo\u0161ki nesta\u0107e i zlo\u010dinci, neminovno i aktuelni tu\u017eioci. Stoga pitam se, \u010demu zakonom propisano iskju\u010denje zastarjelosti progona i ka\u017enjavanja izvr\u0161ilaca zlo\u010dina. Na \u017ealost, da li je otsustvo tu\u017eila\u010dke volje, \u010dekanje na odluku po novoj prijavi uz faktor vremena koje radi za zlo\u010dince, klasi\u010dno pravno posipanje pepela po pravdi, zlo\u010dinu i \u017ertvama ?. Jest da se zlo\u010din ne zaboravlja a pravda i istina su ka\u017eu, u ovom slu\u010daju mo\u017eda samo za lakovjerne dosti\u017eni, odgovore na sva ta, bezbroj puta u ovom vremenu ponovljena pitanja, da\u0107e mo\u017eda neko drugo vrijeme ili \u010dasni ljudi u njemu. Svakako, za \u017ertve i njihove porodice, bi\u0107e to kasno ali ne i za vje\u010dnu pravdu.<\/p>\n
Zlo\u010din Kaludjerski laz, samo je jedan biljeg krvavog nastajanja dana\u0161nje Crne Gore, koja eto, po svemu sude\u0107i, sra\u010dunato i bez ljudske i pravne odgovornosti, fakti\u010dki zatvara, ali ne samo tu sramnu stranicu svoje novije istorije. Kako pam\u0107enje i istina, skoro uvijek nad\u017eive sudske presude pa \u010dak u nekim slu\u010dajevima i samu dr\u017eavu, skoro da i nije va\u017eno, da li \u0107e oni \u0161to se smatrju \u017ertvom do\u017eivjeti prvdu a zlo\u010dinci osudu. Podsjetimo se, samo zbog vjere i imena, desio se 1913., tada dr\u017eavni gusinjsko-plavski pakao – ubijanja prvaka kao uvertira za nasilno kolektivno pokr\u0161tavanje. Potom 1924., koju je sramno obilje\u017eio \u0160ahovi\u0107ki pogrom uz nebrojena ubijanja, masakre i po prvi put u istoriji ratova Crne Gore (protiv Turaka, \u010ditaj Bo\u0161njaka), silovanja neza\u0161ti\u0107ene \u017eenske neja\u010di. Da li mo\u017eda i dana\u0161nja Crna Gora slijedi oprobani \u0161nit iz proteklih vremena, da ako se istina ne istra\u017ei i presudom ne ovjeri, mo\u017eda kao da se ona nije ni desila. Za sada o tome potpune odgovore nije mogu\u0107e dati, ali je sasvim ve\u0107 izvjesno, da su, bar kada je rije\u010d o ratnim zlo\u010dinima, nade u o\u010dekivanu pravdu u ovoj Crnoj Gori, jo\u0161 uvijek pokopane ili kako aktuelno tu\u017eila\u0161tvo zna kazati \u2013 \u201eslu\u010daj je jo\u0161 uvijek u izvidjaju\u201c, \u0161to je u stvari jedno te isto.<\/p>\n
Velija Muri\u0107, advokat \u2013 izvr\u0161ni direktor Crnogorskog komiteta pravnika za za\u0161titu ljudskih prava<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bez svake sumnje, ljude ovoga vremena, ne napu\u0161ta sje\u0107anje na ono vrijeme, a ja bih rekao o istiini koja pritiska svakog pravdoljubivog \u010dovjeka. Desila se ta kobna otmica putnika iz voza na stanici \u0160trpce, sudjenje samo jednom a zatim i nemu\u0161te sarajevsko \u2013 beogradske \u201eigrarije\u201c pravde ili scensko-medijska sudjenja. U prkos posledicama, monstruoznosti i te\u017eini […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":231803,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10196],"tags":[],"class_list":{"0":"post-231800","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-iz-pera-nasih-autora"},"yoast_head":"\n