{"id":226394,"date":"2019-07-20T11:44:15","date_gmt":"2019-07-20T09:44:15","guid":{"rendered":"https:\/\/sandzakpress.net\/arhiva\/parlamentarna-skupstina-savjeta-evrope-seriat-nije-kompatibilan-sa-evropskom-konvencijom-o-ljudskim-pravima"},"modified":"2019-07-20T11:44:15","modified_gmt":"2019-07-20T09:44:15","slug":"parlamentarna-skupstina-savjeta-evrope-seriat-nije-kompatibilan-sa-evropskom-konvencijom-o-ljudskim-pravima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/sandzakpress.net\/arhiva\/parlamentarna-skupstina-savjeta-evrope-seriat-nije-kompatibilan-sa-evropskom-konvencijom-o-ljudskim-pravima\/","title":{"rendered":"Parlamentarna skup\u0161tina Savjeta Evrope: \u0160eriat nije kompatibilan sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

Za usvajanje rezolucije broj 2253 (2019) u Parlamentarnoj skup\u0161tini Savjeta Evrope 22. januara 2019. glasalo je 69 parlamentaraca, 14 protiv, i 8 je bilo suzdr\u017eanih. Nije zabilje\u017eeno da je delegacija Parlamentarne skup\u0161tine Bosne i Hercegovine u Parlamentarnoj skup\u0161tini Savjeta Evrope u\u010destvovala u bilo kojoj fazi dono\u0161enja ove rezolucije.<\/em><\/strong><\/p>\n

Parlamentarna skup\u0161tina Savjeta Evrope usvojila je 22. januara 2019. rezoluciju broj 2253 (2019) naslovljenu \u201eKompatibilnost \u0161eriatskog prava sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima: mogu li dr\u017eave \u010dlanice Konvencije biti potpisnice \u201eKairske deklaracije\u201c. Rezolucijom se isti\u010de da je \u0160eriat nekompatibilan sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Tako\u0111er je iskazana zabrinutost da su tri \u010dlanice Savjeta- Albanija, Azerbejd\u017ean i Turska- potpisnice Kairske deklaracije o ljudskim pravima u Islamu iz 1990. te da bi te zemlje trebalo da se povuku is tog regionalnog dokumenta.<\/p>\n

Rezoluciju je pripremio Odbor za pravne poslove i ljudska prava a izvjestilac odbora je bio Antonio Gutierrez iz \u0160panije (grupa socijalisti, demokrate i zeleni). Za rezoluciju je glasalo 69 parlamentaraca ( dio grupacija narodnih stranaka (EPP), liberala i demokrata, ALDE), 14 parlamentaraca je bilo protiv (iz Turske i Azerbejd\u017eana) a 8 je bilo suzdr\u017eano. Nije zabilje\u017eeno da je delegacija Parlamentarne skup\u0161tine Bosne i Hercegovine u Parlamentarnoj skup\u0161tini Savjeta Evrope u\u010destvovala u bilo kojoj fazi dono\u0161enja ove rezolucije.<\/p>\n

Historijat Rezolucije<\/strong><\/p>\n

Postupak pred Parlamentarnom skup\u0161tinom Savjeta Evrope pokrenuo 27. januara 2016. godine g. Pieter Omtzigt (Holandija, EPP\/CD) i 26 drugih potpisnika, ve\u0107inom iste politi\u010dke orijentacije.<\/p>\n

U prijedlogu za pokretanje postupka se tra\u017eilo da Parlamentarna skup\u0161tina Savjeta Evrope istra\u017ei kompatibilnost \u0161eriatskog prava, uklju\u010duju\u0107i njegovu neformalnu primjenu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i implikacije za dr\u017eave \u010dlanice koje su pristupile Kairskoj deklaraciji o ljudskim pravima u Islamu.<\/p>\n

U vrijeme kada je ova incijativa pokrenuta, pred Evropskim sudom za ljudska prava raspravljan je slu\u010daj o primjeni \u0161eriatskog personalnog prava u jednoj \u010dlanici Savjeta Evrope – Gr\u010dkoj. To je slu\u010daj Molla Sali protiv Gr\u010dke, aplikacija br. 20452\/14 podnijet Sudu 5.marta 2014. godine. Na taj na\u010din, dva tijela Savjeta Evrope- Parlamentarna skup\u0161tina i Evropski sud za ljudska prava bavila su se gotovo istovremeno istim pitanjem- \u0161eriatskim pravom u evropskom kontekstu.<\/p>\n

Evropski sud za ljudska prava donio je 19. decembra 2018. presudu u slu\u010daju Molla Sali protiv Gr\u010dke\u00a0kojom je prihva\u0107ena opciona primjena \u0161eriatskog statusnog prava za muslimansku manjinu u Zapadnoj Trakiji (Gr\u010dka). Parlamentarna skup\u0161tina Savjeta Evrope usvojila je svoju rezoluciju mjesec dana kasnije – 22. januara 2019. Time je okon\u010dan dvogodi\u0161nji rad na pripremanju izvje\u0161taja i izradi nacrta rezolucije. U tom postupku prvo je za izvjestioca bio odre\u0111en g. Meritxel Mateu (ALDE) a kasnije ga je zamijenio g. Antonio Gutierrez.<\/p>\n

U toku utvr\u0111ivanja \u010dinjenica nadle\u017eni Odbor za pravna pitanja i ljudska prava je pozvao nekoliko evropskih stru\u010dnjaka za \u0161eriatsko pravo i ljudska prava i saslu\u0161ao ih. To su bili: professor Ruud Peters (Univerzitet u Amsterdamu), professor Mathias Rohe (Univerzitet Erlangen), g. Konstantinos Tsitselikis (Univerzitet Makedonija, Thessaloniki). g. Machteld Zee, politolog i pravnik, te profesorica Mona Siddiqui (Univerzitet Edinburgh). Nakon toga je pripremeljen nacrt rezolucije i memorandum obja\u0161njenja.<\/p>\n

Rezolucija<\/strong><\/p>\n

Rezolucija ima 14 ta\u010daka a iza nje slijedi memorandum obja\u0161njenja od 13 stranica. Rezolucija se ne bavi \u0160eriatom i Evropskom konvencijom na apstraktan na\u010din ve\u0107 razmatra kompatibilnost izme\u0111u istovremenog pripadanja Kairskoj konvencije o ljudskim pravima u Islamu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.<\/p>\n

Kairska deklaracija o ljudskim pravima je usvojena 5. avgusta 1990. na Konferenciji ministara vanjskih poslova Organizacije islamske konferencije (OIC). (Prevod tog dokumenta na bosanski jezik dao je potpisnik ovih redova i objavio u Glasniku Rijaseta Islamske zajednice br. 6\/1991, str. 784-790.)<\/p>\n

U svojim kvalifikacijama \u0160eriata, rezolucija se poziva na presudu u slu\u010daju Refah partisi i drugi protiv Turske koju je donio Evropski sud za ljudska prava 31. jula 2001. godine i 13. februara 2003. godine ( aplikacija br. 41340\/98). U ovoj presudi se ka\u017ee \u201einstitucije \u0161eriatskog prava i teokratski re\u017eim nisu kompatibilni sa zahtjevima jednog demokratskog dru\u0161tva\u201c. (Ova presuda bila je predmetom nau\u010dne kritike.)<\/p>\n

Rezolucijom se zamjera Kairskoj deklaraciji o ljudskim pravima u Islamu da je vi\u0161e religijski nego pravni dokument, da nije pomirila Islam sa univerzalnim ljudskim pravima te da je koristila \u0161eriatsko pravo kao jedini referentni izvor. Rezolucija posebno navodi da su \u0161eriatski propisi o razvodu i naslije\u0111u nespojivi sa Evropskom konvencijom. Tako\u0111er se navodi duga lista ljudskih prava s kojim je \u0160eriat navodno nekompatibilan. To su: pravo na \u017eivot, zabrane mu\u010denja i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja, pravo na po\u0161teno su\u0111enje, pravo na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, sloboda religije (zbog nepriznanja prava muslimana na promjenu religije), za\u0161tita imovine i zabrana smrtne kazne.<\/p>\n

U memorandumu obja\u0161njenja (paragraf 29) se ka\u017ee da stav Suda da je \u0161eriatsko pravo nekompatibilno sa Konvencijom ne zna\u010di da postoji apsolutna inkompatibilnost Konvencije i Islama po\u0161to je sud priznao da je religija \u201e jedan od najvitalnijih elemenata koji \u010dine identitet vjernika i njihovu koncepciju \u017eivota\u201c. Tako\u0111er, ka\u017ee se, da relativno \u010dvrsta pozicija Suda ne zna\u010di odbacivanje svih elemenata \u0160eriata ili Islama kao cjeline ali da postoje strukturalne nekompatibilnosti izme\u0111u Islama i Konvencije, koje, \u0161to se ti\u010de \u0160eriata, su nekada apsolutne, a nekada relativne.<\/p>\n

Rezolucijom se tra\u017ei od tri \u010dlanice Savjeta Evrope – Albanije, Azerbejd\u017eana i Turske- te dr\u017eava koje imaju status partnera za demokratiju- Jordan, Kirgizstan, Maroko i Palestinski nacionalni savjet- da razmotre povla\u010denje iz Kairske deklaracije.<\/p>\n

Rezolucijom se, tako\u0111er, tra\u017ei od gr\u010dkih vlasti da ukinu primjenu \u0161eriatskog personalnog prava za muslimansku manjinu u Zapadnoj Trakiji, te izra\u017eava zabrinutost zbog \u201esudskih\u201c aktivnosti \u0161eriatskih savjeta u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tra\u017ei se da ovi savjeti funkcioni\u0161u u okvirima zakona te da se sa prije ili istovremeno sa vjerskim ceremonijama sklapanja braka mora izvr\u0161iti njihova civilna registracija (Ovo je fakti\u010dki situacija koju imamo u BiH.)<\/p>\n

Tako\u0111er se isti\u010de da je Parlamentarna skup\u0161tina svjesna djelovanja neformalnih islamskih sudova u drugim dr\u017eavama \u010dlanicama Savjeta Evrope. U memorandumu obja\u0161njenja se govori o francuskoj teritoriji Mayotte u blizini Madagaskara te Ruskoj Federaciji, zbog primjene \u0161eriata i adata u \u010ce\u010deniji.<\/p>\n

Ovo je do sada najo\u0161triji stav koji je Savjet Evrope usvojio, a ti\u010de se pitanja kompatibilnosti \u0161eriatskog prava i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Dodu\u0161e, svi mostovi nisu prekinuti, jer se govori o dvije vrste nekompatibilnosti: apsolutnoj, koja je neotklonjiva, i relativnoj, koja je otklonjiva. U zaklju\u010dku memoranduma obja\u0161njenja ima vi\u0161e optimizma kada se ka\u017ee:<\/p>\n

\u201eTreba se truditi da pomirimo razli\u010dite pozicije i izgradimo mostove razumijevanja izme\u0111u \u0160eriata i Konvencije, uz prethodni uslov prihvatanja da je Konvencija kao me\u0111unarodni dokumenat obavezuju\u0107a za sve \u010dlanice Savjeta Evrope, dok je Kairska deklaracija politi\u010dki, neobavezuju\u0107i dokumenat.\u201c<\/p>\n

Ocjena rezolucije i njena percepcija<\/strong><\/p>\n

Pri ocjeni ove rezolucije mo\u017ee se re\u0107i da je njen ton veoma o\u0161tar, da je u pogledu pore\u0111enja dva prava – \u0161eriatskog i evropskog – ekskluzivna i da po tome odudara od tonova koji se mogu na\u0107i u komparativnom pravu. U memorandumu obja\u0161njenja, pri razmatranju izvora i karaktera \u0160eriata, koriste se uglavnom evropski, a samo jedan muslimanski autor sa francuskog jezi\u010dkog podru\u010dja. Izostala su oslanjanja na reformisti\u010dke muslimanske autore i poznata imena savremene nauke \u0161eriatskog prava.<\/p>\n

Rezolucijom se \u0161alje poruka muslimanima u Evropi da je njihov pravni status jurisdikcija civilnog prava a da \u0160eriat mo\u017ee da bude religijski i moralni kodeks, za \u0161to su se neki muslimanski autori ve\u0107 opredijelili, uklju\u010duju\u0107i i autora ovog teksta. Tako\u0111er se ovim isti\u010de da evropsko pravo ljudskih prava ima primat nad religijskim pravom.<\/p>\n

Fenomen istovremenog prihvatanja dokumenta ljudskih prava sa\u010dinjenih na osnovu razli\u010ditih kulturnih podloga nije masovan me\u0111u \u010dlanicama Savjeta Evrope (tri dr\u017eave). Tako\u0111er, primjena \u0161eriatskog personalnog prava u ovim zemljama je ili ostatak pro\u0161losti (Zapadna Trakija, ostrvo Mayotte) ili \u201epravde zasnovana na zajednici\u201c (Ujedinjeno Kraljevstvo). \u010cudno je da je ovaj manjinski fenomen privukao pa\u017enju Parlamentarne skup\u0161tine Savjeta Evrope i takvu o\u0161tru reakciju.<\/p>\n

Ono \u0161to posebno zabrinjava jeste percepcija ove rezolucije u nekim krugovima koji se bave ljudskim pravima. Kao primjer \u0107emo navesti European Centre for Law and Justice (ECLJ), me\u0111unarodnu nevladinu organizaciju koja ima savjetodavni status pri OUN. Na web stranici ove organizacije\u00a0https:\/\/eclj.org\/<\/a>vo\u0111ena je kampanja za usvajanje ove rezolucije i objavljen osvrt na usvojenu rezoluciju pod naslovom \u201eShowdown: Sharia and Human Rights\u201c (Kona\u010dni obra\u010dun: \u0160eriat i ljudska prava) \u010diji je autor Nicholas Bauer. Tekst odi\u0161e konfrontacijskim duhom, a neki od me\u0111unaslova su: \u201eDva nepomirljiva pravna sistema\u201c, \u201eReligija potpuno strana ljudskim pravima\u201c, \u201eDeficit pozitivisti\u010dkog pristupa u bavljenju islamom\u201c, \u201eTreba li se Evropa boriti protiv islama?\u201c itd.<\/p>\n

Prema ovom autoru postoji esencijalna suprotnost islama i ljudskih prava. On ka\u017ee da je Islam suprotan Evropskoj konvenciji i da bi tra\u017eiti od muslimana da je po\u0161tuju bilo jednako tra\u017eiti od njih da budu \u201emanje muslimani\u201c. Posebno zabrinjavaju\u0107i je zaklju\u010dak ovog autora:<\/p>\n

\u201eAko su, kao \u0161to izvje\u0161taj o \u0161eriatskom pravu pokazuje, elementi su\u0161tinski za islam suprotni Evropskoj konvenciji, \u0161ta treba u\u010diniti sa muslimanima koji \u017eive u Evropi u velikom broju? Kakve konsekvence Dr\u017eave \u010dlanice treba da izvuku iz ovog posmatranja, posebno u pogledu njihovih odnosa sa islamom ili njihove useljeni\u010dke politike? Radi izbjegavanja otvaranja ovih debata zaka\u0161njele operacije odga\u0111aju ili poku\u0161avaju da sprije\u010de svaku diskusiju o izvje\u0161taju o \u0161eriatskom pravu\u201c.<\/p>\n

Glavna linija ovog teksta jeste simplifikacija i izjedna\u010davanje: Kairska deklaracija jednako je \u0161eriatsko pravo – jednako je Islam – jednako je muslimani. Kairska deklaracija je jedan poku\u0161aj kodifikovanja ljudskih prava u Islamu, ona je izraz razumijevanja ovog pitanja o kojem su dr\u017eave \u010dlanice OIC postigle konsenzus u jednom vremenu. Ovaj dokumenat ne mo\u017ee se izjedna\u010diti sa cjelokupnom islamskom pravnom tradicijom niti se onda taj normativni korpus mo\u017ee dovesti u vezu sa sudbinom muslimana u Evropi.<\/p>\n

Razmi\u0161ljanja kao \u0161to je navedeno, pokazuju kako rezolucija Savjeta Evrope br. 2253 (2019) mo\u017ee da dobije dimenzije koje daleko prelaze okvire kompatibilnosti dva dokumenta. To mo\u017ee da se percipira kao odnos jedne univerzalne vjere i jedne kulture. To veliko pitanje nalazi se u idejnoj pozadini ove rezolucije Parlamentarne skup\u0161tine Savjeta Evrope.<\/p>\n

Mo\u017eemo zaklju\u010diti da je ova rezolucija problemati\u010dna najmanje iz nekoliko razloga jer:<\/p>\n

(1) Predstavlja politi\u010dki dokumenat kojim se konstatuje da na\u010dela Islama nisu kompatibilna s ljudskim pravima. Kada je jednom usvojena ova rezolucija \u0107e biti kori\u0161tena kao presedan i osnov za pravno obavezuju\u0107e odluke;<\/p>\n

(2) Usvojena je uz podr\u0161ku i liberala i konzervativaca te se ne mo\u017ee shvatiti kao akt desni\u010darskog anti-islamskog diskursa u Evropi;<\/p>\n

(3) Usvojilo ju je tijelo koje se zala\u017ee za po\u0161tivanje razlika ali nije uva\u017eena potreba interkulturnog shvatanja i opravdavanja ljudskih prava;<\/p>\n

(4)\u00a0 Date su kvalifikacije o islamskom u\u010denju a da nisu konsultovani muslimanski autori ni zajednice \u0161to govori o pre\u017eivjelom mentalitetu koji ne dozvoljava da muslimani govore u svoje ime ve\u0107 da moraju biti predstavljeni.<\/p>\n

\u010cinjenica da je usvajanje ove rezolucije pro\u0161lo bez odjeka u BiH govori nam da \u010desto vodimo dijalog sa samim sobom o Islamu i Evropi ali da relevantnost tog dijaloga, sude\u0107i po ovoj rezoluciji, ne prelazi grani\u010dni prelaz Iza\u010di\u0107. Ova rezolucija je alarm za islamske institucije i intelektualce u BiH koji ih podsje\u0107a da je nu\u017eno da prate procese u evropskim institucijama i poku\u0161aju da utje\u010du na njih, jer se radi o pitanjima koja \u0107e uticati na sudbinu Islama i muslimana na starom kontinentu.<\/p>\n<\/div>\n

\n