![](\"https:\/\/i0.wp.com\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/flase.jpg?resize=800%2C445&ssl=1\")
<\/p>\n<\/p>\n
Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da se jabuka, na primer, prska vi\u0161e od 16 puta, dok je svetski standard tri puta. Me\u0111utim, i na\u0161i poljoprivrednici mora\u0107e ubudu\u0107e da pro\u0111u obuku i dobiju sertifikat za kori\u0161\u0107enje pesticida.<\/strong><\/p>\n Pomo\u0107nik direktora Instituta za za\u0161titu bilja Nenad Trkulja ka\u017ee da poljoprivrednici treba da budu \u0161to vi\u0161e edukovani o sredstvima za\u0161tite. Pored edukacije, proizvo\u0111a\u010dima vo\u0107a, povr\u0107a i ratarskih kultura treba omogu\u0107iti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tra\u017eimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostuju\u0107i u Jutarnjem programu RTS-a.<\/p>\n \u201cAko mi kao dr\u017eava i dru\u0161tvo ne damo podr\u0161ku i zna\u010daj tome, normalna je stvar da ni taj proizvo\u0111a\u010d ne mo\u017ee sam da se sna\u0111e i odlu\u010di \u0161ta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo\u201d, naveo je Trkulja.<\/p>\n Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naro\u010dito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno \u0161teto\u010dine pre\u0161li u na\u0161 region. Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodi\u0161nje prekomerne upotrebe pesticida.<\/p>\n \u201cMnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije vi\u0161e da se smanjuje efikasnost, ve\u0107 se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju \u0161tetnih organizama u za\u0161titi bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podr\u0161ka dr\u017eave i dru\u0161tva\u201d, rekao je Trkulja.<\/p>\n U Srbiji se koristi 800 pesticida<\/p>\n Nenad Trkulja isti\u010de da je tr\u017ei\u0161te pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.<\/p>\n \u201cKada jedna aktivna materija pro\u0111e patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje \u017eele da zarade na njoj \u0107e je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, me\u0111utim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena \u0161ta od svih tih preparata treba koristiti. Mo\u017eda nam od 800, 300 ni ne treba\u201d, napominje Trkulja.<\/p>\n Na pitanje mogu li gra\u0111ani da vide po plodovima koje kupuju da li je vo\u0107e i povr\u0107e bezbedno, Trkulja ka\u017ee da to nije mogu\u0107e.<\/p>\n \u201cObi\u010dni gra\u0111ni ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da poka\u017eu ostatke pojedinih pesticida u plodoivma. Gra\u0111ani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci\u201d, naveo je Trkulja.<\/p>\n Pranje vo\u0107a i povr\u0107a ne mo\u017ee da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.<\/p>\n Uvo\u0111enje biolo\u0161kih pesticida<\/p>\n Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i o\u010dekuje se da \u0107e veliki broj biti izba\u010den iz upotrebe. Trend je uvo\u0111enje biolo\u0161kih pesticida, odnosno biolo\u0161kih organizama i njihovih produkta.<\/p>\n \u201cOni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe mo\u017eemo da do\u0111emo u situaciju da se upotreba klasi\u010dnih hemijskih sredstava smanji\u201d, istakao je pomo\u0107nik direktora Instituta za za\u0161titu bilja.<\/p>\n Trkulja je naveo primer Gr\u010dke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Do\u0161li su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biolo\u0161kim pesticidima imaju ve\u0107u efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.<\/p>\n Ina\u010de, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodi\u010dasto vo\u0107e \u2013 jagode, tre\u0161nje.<\/p>\n \u201cOsetljivo je sve \u0161to se konzumira stono, \u0161to ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugro\u017eeno. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno\u201d, zaklju\u010dio je Trkulja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da se jabuka, na primer, prska vi\u0161e od 16 puta, dok je svetski standard tri puta. Me\u0111utim, i na\u0161i poljoprivrednici mora\u0107e ubudu\u0107e da pro\u0111u obuku i dobiju sertifikat za kori\u0161\u0107enje pesticida. Pomo\u0107nik direktora Instituta za za\u0161titu bilja Nenad Trkulja ka\u017ee da poljoprivrednici treba […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":224536,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[72,52,327,392,393,394,5,10429],"tags":[],"class_list":{"0":"post-224533","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-novi-pazar","8":"category-sjenica","9":"category-tutin","10":"category-prijepolje_","11":"category-priboj","12":"category-nova-varos","13":"category-drustvo","14":"category-vazno"},"yoast_head":"\n