![](\"https:\/\/i0.wp.com\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/04-lecenje-labud.jpg?resize=800%2C445&ssl=1\")
<\/p>\n<\/p>\n
Prijedlog zakona o zdravstvenoj za\u0161titi predvi\u0111a spajanje domova zdravlja i bolnica. Doktori iz dr\u017eavnih ustanova ima\u0107e pravo na dopunski rad kod drugog poslodavca. Sve zdravstvene ustanove izuzev apoteka, koje ostaju u nadle\u017enosti lokalnih samouprava, prema predlogu zakona o zdravstvenoj za\u0161titi, pre\u0107i \u0107e u nadle\u017enost Republike ili Pokrajine. Od op\u0161tih bolnica i domova zdravlja, prema predlogu Zakona koji je u skup\u0161tinskoj proceduri, formira\u0107e se zdravstveni centri, a zdravstveni radnici \u0107e ponovo dobiti mogu\u0107nost da dopunski rade kod svog ili drugog poslodavca.<\/strong><\/p>\n Ovo su najzna\u010dajnije novine u odnosu na va\u017ee\u0107i Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi iz 2005. godine, o kojima bi poslanici trebalo da se izjasne tokom prole\u0107a. U Ministarstvu zdravlja obja\u0161njavaju, za \u201cNovosti\u201d, da se zdravstveni centri ponovo uvode kako bi se spajanjem op\u0161tih bolnica i domova zdravlja bolje iskoristili kadrovi, prostor i oprema.<\/p>\n \u2013 Ovakvim rije\u0161enjem omogu\u0107eno je spajanje nemedicinskih i medicinskih delatnosti, koje su \u010desto i u istom dvori\u0161tu, uklju\u010duju\u0107i i dijagnosti\u010dke i specijalisti\u010dko-konsultativne delatnosti \u2013 navode u Ministarstvu zdravlja. \u2013 Praksa je pokazala da je postojanje zdravstvenih centara racionalnije nego odvojeno postojanje doma zdravlja i bolnice. Planom mre\u017ee zdravstvenih ustanova odre\u0111eno je koji \u0107e zdravstveni centri postojati, a pretpostavka je da \u0107e osnivanje zdravstvenih centara biti znatno br\u017ee, lak\u0161e i efikasnije od njihovog razdvajanja.<\/p>\n I predlo\u017eeno re\u0161enje o dopunskom radu ve\u0107 postoji u praksi. Zakonom iz 2005. godine uvedena je mogu\u0107nost da zdravstveni radnik zaposlen puno radno vreme u dr\u017eavnoj ustanovi mo\u017ee da radi do tre\u0107ine radnog vremena, sa ugovorom o dopunskom radu, i u privatnim zdravstvenim ustanovama. Me\u0111utim, ta mogu\u0107nost je bila vremenski ograni\u010dena do decembra 2008. godine, ali je kasnijim izmenama i dopunama zakona, 2015. godine, medicinarima opet dozvoljeno da rade za vi\u0161e poslodavaca.<\/p>\n Sad je precizirano da recimo lekar mo\u017ee da ima najvi\u0161e tri ugovora o dopunskom radu, i to najvi\u0161e do jedne tre\u0107ine radnog vremena. \u010cinjenica da \u0107e \u201cdr\u017eavni lekari\u201d ugovore mo\u0107i da sklapaju i sa svojim poslodavcem, u zdravstvenu praksu opet uvodi neku vrstu \u201cve\u010dernjih klinika\u201d, odnosno popodnevnu smenu, gde se na pregled, umesto sa zdravstvenom knji\u017eicom, dolazi sa nov\u010danikom. Sli\u010dno re\u0161enje smo ve\u0107 imali, ali niko jo\u0161 nije izmerio da li je vi\u0161e bilo hvaljeno ili osporavano.<\/p>\n U Ministarstvu zdravlja ka\u017eu da je uvo\u0111enje dopunskog rada, uz pove\u0107anja plata, jedna od mera da se zadr\u017ei zdravstveni kadar. Cenovnik usluga u dopunskom radu utvr\u0111iva\u0107e zdravstvene ustanove, a iz tog prihoda, koji \u0107e deliti zdravstveni timovi i ustanove, mo\u0107i \u0107e da se ula\u017ee u modernizaciju ustanove, ali i u edukaciju lekara.<\/p>\n \u2013 Strogo \u0107e se voditi ra\u010duna o tome da ne bude preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku, a sprovodi\u0107e se i \u010deste kontrole po\u0161tovanja propisa \u2013 ka\u017eu u resornom ministarstvu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prijedlog zakona o zdravstvenoj za\u0161titi predvi\u0111a spajanje domova zdravlja i bolnica. Doktori iz dr\u017eavnih ustanova ima\u0107e pravo na dopunski rad kod drugog poslodavca. Sve zdravstvene ustanove izuzev apoteka, koje ostaju u nadle\u017enosti lokalnih samouprava, prema predlogu zakona o zdravstvenoj za\u0161titi, pre\u0107i \u0107e u nadle\u017enost Republike ili Pokrajine. Od op\u0161tih bolnica i domova zdravlja, prema predlogu […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":219995,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10503,72,52,327,392,393,394,5],"tags":[],"class_list":{"0":"post-219993","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-sjeverni-sandzak","8":"category-novi-pazar","9":"category-sjenica","10":"category-tutin","11":"category-prijepolje_","12":"category-priboj","13":"category-nova-varos","14":"category-drustvo"},"yoast_head":"\nUz poo\u0161travanje uslova za imenovanje direktora zdravstvenih ustanova, u smislu stru\u010dnog profila i iskustva, predlogom novog zakona uvodi se re\u0161enje da direktor koji se imenuje na \u010detiri godine mo\u017ee biti ponovo imenovan. U Ministarstvu zdravlja obja\u0161njavaju da je to zakonsko re\u0161enje predlo\u017eeno da ne bi vremenski bio ograni\u010den mandat direktora koji se pokazao kao izuzetan rukovodilac i menad\u017eer.<\/div>\n