![\"Slikovni](\"http:\/\/miruhbosne.com\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/n_31319_1.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Pi\u0161e:\u00a0Mehmed Me\u0161a Deli\u0107<\/strong>\u00a0<\/p>\n Srbija je povla\u010denje svojih trupa iz Albanije zavr\u0161ila 24. aprila 1913. godine, po nare\u0111enju \u201eKonferencije ambasadora\u201c, koja je zaprijetila upotrebom sile. Na toj \u201eAmbasadorskoj konferenciji\u201c, Albanija je bila priznata kao jedna evropska dr\u017eava i zato je nemogu\u0107e za Antantu da stoji i da mirno gleda pokolje na svojim vratima.<\/p>\n Na osnovu \u201eLondonskog ugovora od 30. maja 1913. godine Kosovo i dio Metohije\u00a0 sa Prizrenom pripalo je Kraljevini Srbiji, Pe\u0107, \u0110akovica i Istok Kraljevini Crnoj Gori.<\/p>\n Dva mjeseca kasnije 29. jula, \u201eKonferencija ambasadora\u201c je utvrdila Ustav \u201enezavisne i neutralne\u201c \u00a0kne\u017eevine Albanije.<\/p>\n \u201ePripajanjem Kosova i Metohije Srbiji i Crnoj Gori ove oblasti se, posle \u010detiri i po stolje\u0107a, ponovo u\u0161le u sastav srpskih dr\u017eava, \u010dime za njih po\u010dinje novo razdoblje u dru\u0161tveno \u2013 ekonomskom, politi\u010dkom i kulturnom \u017eivoti\u201c. Tako pi\u0161e Rado\u0161in Rajovi\u0107 u svojoj knjizi \u201eAutonomija Kosova\u201c.<\/p>\n Iz njegovog daljeg, vrlo \u0161krtog i uzdr\u017eanog, opisa tog \u201enovog razdoblja\u201c u \u017eivotu Albanaca ipak mo\u017ee da se nasluti stvarni njihov \u201edru\u0161tveno \u2013 ekonomski, politi\u010dki\u201c i \u010dak \u201eKulturni\u201c (!) \u017eivot:<\/p>\n \u201eUlaskom ovih oblasti u sastav Srbije i Crne gore prvi put su se Arbanasi \u2013 sada kao brojna etni\u010dka grupa \u2013 na\u0161li u sastavu slovenskih dr\u017eava, suprotno te\u017enjama koje su ispoljavali u nacionalno \u2013 oslobodila\u010dkom pokretu 1878 \u2013 1912. za uspostavljanjem \u201aVelike Albanije\u2018 u kojoj bi se pored ostalih krajeva na\u0161li i Kosovo i Metohija. Dok su srpske i crnogorske trupe svojim sunarodnicima, veliki deo Arbanasa (naro\u010dito muslimana) smatrao se pogo\u0111enim, ta\u010dnije,\u00a0 nije se smatrao oslobo\u0111enim\u201c. Rajovi\u0107 to pominje u svojoj knjizi.<\/p>\n Dimitrije Tucovi\u0107 i Kosta Novakovi\u0107 su opisali taj \u201etriumfalni ulaz\u201c srpske vojske u oblasti Kosova i Metohije.<\/p>\n Posle njihovih opisa postupaka srpske vojske i vlasti u tim krajevima razumljiviji je i slede\u0107i, oprez i blag, opis situacije koji daje \u010ditaocima Rado\u0161in Rajovi\u0107:<\/p>\n \u201eUsled nezadovoljstva i otpora Arbanasa u oblastima Kosova i Metohije zbog ulaska u sastav srpske dr\u017eave, srpska vlada je jo\u0161 oktobra 1913. godine donela Uredbu o javnoj bezbednosti, kojom su bile predvi\u0111ene stroge kazne za svaku vrstu otpora.<\/p>\n Zapravo, najte\u017ei i najslo\u017eeniji zadatak koji su vlasti Srbije i Crne Gore imale u ovim krajevima bio je polo\u017eaj Arbanasa\u2026 i njihov odnos prema dr\u017eavama u \u010dijem su se satavu posle 1912. na\u0161li, po\u0161to se veliki deo Arbanasa nije mirio sa pripajanjem ovih krajeva Srbiji i Crnoj Gori.<\/p>\n S druge strane, srpska i crnogorska vlada su u ove oblasti slale \u010dinovnike koji su se okrutno pona\u0161ali i kojima je glavni cilj bio da se obogate.<\/p>\n Vlasti su terorom ugu\u0161ivale izra\u017eavanje nacionalnih ose\u0107anja, kao i negodovanje i otpore Arbanasa, pa su me\u0111unacionalni odnosi postajali sve zao\u0161treniji. Do naro\u010dito te\u0161ke situacije do\u0161lo je 1913.\u00a0 kada su izbile masovne pobune Arbanasa pa je upotrebljeno nekoliko divizija da se te pobune ugu\u0161e\u201c.<\/p>\n Rajovi\u0107 se u ovo posljednjem, gdje govori o \u201eteroru\u201c, o \u201edivizijama\u201c koje \u201egu\u0161e pobune\u201c (zna\u010di u krvi) poziva na Vladimira Dedijera. (\u201eIstorija Jugoslavije\u201c str. 348). Me\u0111utim, akademik predsjednik \u201eOdbora Srpske akademije nauka\u201c koji se bavi pru\u010davanjem genocida na teritoriji Jugoslavije u dvadesetom vijeku, ne stavlja na dnevni red taj genocid koji je srpska vojska vr\u0161ila nad albanskim stanovni\u0161tvom Kosova, a o \u010demu mu svjedo\u010de i srpski socijaldemokrati\u2026<\/p>\n Srpske i crnogorske vlasti su odmah posle osvajanja i pripajanja Kosova i Metohije zapo\u010dele naseljavanje svog \u017eivlja, odnosno zapo\u010dela je kolonizacija Kosova.<\/p>\n \u201eU Crnoj Gori je donet Zakon o naseljavanju u novooslobo\u0111enim krajevima i u Metohiju su se odmah po\u010dele doseljavati porodice Crnogoraca. U cilju vr\u0161enja naseljavanja na Cetinju je obrazovan Glavni odbor za naseljavanje, koji je re\u0161avao molbe\u2026\u00a0 Naseljavanje je, me\u0111utim do\u010dekano neprijateljski od strane starosedelaca \u2013 Arbanasa, jer su naseljenici dolazili na zemlju koja je pripadala agama i begovima koju su doju\u010dera\u0161nje \u010dif\u010dije \u2013 Albanasi ve\u0107 obra\u0111ivali i za koju su ra\u010dunali da \u0107e biti njihova, ili su pak, dolazili na utrine i pa\u0161njake koje su Arbanasi koristili. Naseljavanje, prema tome, nije moglo pro\u0107i bez nasilnog pomeranja starosedelaca, otimanja i samovolje. To je stvorilo jaz izme\u0111u njih i doseljenika.<\/p>\n Srpska vlada je 20. februara 1914. donijela Uredbu o naseljavanju ju\u017enih krajeva\u2026 Me\u0111utim, rad na naseljavanju nije znatnije odmakao usled izbijanja prvog svetskog rata, a 1915. je prestao svaki rad na tom pitanju.<\/p>\n \u201ePosle zavr\u0161etka prvog svetskog rata vlada nove jugoslovenske dr\u017eave ubrzo je pri\u0161la re\u0161avanju pitanja agrarnih odnosa. Regent Aleksandar je 6. januara 1919. objavio manifest.. ‘Mome dragom narodu…’ , u kome je, izme\u0111u ostalog, izjavio da \u017eeli pravedno re\u0161enje agrarnih odnosa…\u201c<\/p>\n \u201eVlada je imala za cilj da putem naseljavanja ostvari svoju ‘nacionalnu politiku’, u stvari da ‘popravi’ etni\u010dku sliku useljavanjem u ove krajeve ‘nacionalnog’, elementa iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne, Like, Pomoravja i drugih krajeva.<\/p>\n Rajovi\u0107 nastavlja i ukazuje na cilj te politike:<\/p>\n \u201eU stvari, vladaju\u0107i velikosrpski re\u017eim je \u017eelio da ovakvim naseljavanjem i davanjem izvesnih privilegija srpskom i crnogorskom stanovni\u0161tvu i njihovim dovo\u0111enjem u povla\u0161\u0107eni polo\u017eaj u odnosu na Arbanase poja\u010da oslonac za svoju hegemonisti\u010dki i unitaristi\u010dku vladavinu\u201c.<\/p>\n Dakle, kolonizacija na Kosovu je imala isti karakter i isti cilj kao i ranije zapo\u010deta kolonizacija 1912. i 1913. na teritoriji Srbije i Crne Gore u pripojenim oblastima.<\/p>\n Osje\u0107aju\u0107i se nesigurnim, albansko stanovni\u0161tvo se iseljavalo u Tursku i Albaniju.<\/p>\n A evo kakvu sliku tog stanja daje Milovan \u00a0Obradovi\u0107:<\/p>\n \u201ePorodice koje su se iseljavale \u017eelele su da prodaju svoja imanja bilo za kakvu cenu. Kupci su bili siroma\u0161ni zemljoradnici, koji su bili izvan podru\u010dja Kosova, prete\u017eno oni koji su bili bli\u017ee Kosovu i staroj granici Srbije. Za ono malo svoje imovine mogli su uzeti dva \u2013 tri puta ve\u0107u povr\u0161inu znatno boljeg kvaliteta. Kupovali su ovu zemlju po vrlo niskoj ceni i \u010dinovnici, pa i ministri, me\u0111u kojima i presednik srpske vlade Nikola Pa\u0161i\u0107, koji je kupio tri hiljade hektara na Gazimestanu kod Pri\u0161tine\u201c.<\/p>\n Isto to radi i Crna Gora:<\/p>\n \u201eNjen cilj bio je pre svega da naseli bezemlja\u0161e… da bi poja\u010dala slovenski element, ra\u010dunaju\u0107i da \u0107e prvi naseljenici biti \u010duvari reda i poretka…\u201c<\/p>\n Tako je ve\u0107 odmah posle prvog balkanskog rata po\u010dela planska \u201eslovenizacija\u201c Kosova.<\/p>\n Nastavila se sa mnogo ja\u010dom \u017eestinom u Kraljevini SHS.<\/p>\n Usled ratnih prilika i ve\u0107 stvorenih r\u0111avih odnosa izme\u0111u starosedelaca i doseljenika, najve\u0107i deo doseljenika vratio se u krajeve odakle je i do\u0161ao, sem autokolonista, tj. onih koji su sami kupovali zemlju i naseljavali se\u201c. I ovo napisa Rajovi\u0107 Rado\u0161in u pomenutoj knjizi.<\/p>\n O agrarnim, kao i o me\u0111unacionalnim, odnosima za vrijeme prvog svjetskog rata na Kosovu govori\u00a0 autor, Milovan Obradovi\u0107:<\/p>\n \u201eKrajem 1915. godine cela teritorija Kosova na\u0161la se pod okupacijom Austro \u2013 Ugarske\u2026 Narod je morao da daje razne da\u017ebine za potrebe okupatorske vojske i vlasti. U ovim te\u0161kim danima mnogi ljudi, i Albanci i Srbi, ne mire\u0107i se s terorom, odlaze u \u0161ume, odakle se bore protiv okupatora. Ove borbe narod je nazivao ka\u010dacima\u2026<\/p>\n Politi\u010dka i li\u010dna nesigurnost za vreme austro \u2013 ugarske okupacije odra\u017eava se i na agrarne odnose. S okupacijom nastaje nesigurnost za imovinu i \u017eivot kolonista koji su se naselili posle 1912. godine, bilo kao autokolonisti ili u re\u017eiji agrarnih organa. Na udaru su se na\u0161li prvo oni koji su se samovoljno ili zu pomo\u0107 policijskih organa naselili na napu\u0161tena i odmetni\u010dka imanja. Uz \u00a0pomo\u0107 svojih prijatelja proteruju ih raniji vlasnici, koji se vra\u0107aju. Bilo je i slu\u010dajeva ubistava nekoliko naseljenika u delu Kosova pod crnogorskom vla\u0161\u0107u, prvenstveno onih koji su se zamerili albanskom doma\u0107em stanovni\u0161tvu. To je bila neka vrsta osvete za u\u010dinjene nepravde i nasilja. Ovi naseljenici se povla\u010de u stari kraj ili gradove na Kosovu.<\/p>\n U povoljnijem polo\u017eaju bili su autokolonisti \u2013 oni koji su do\u0161li do zemlje putem slobodne prodaje. Prema njima je doma\u0107e albansko stanovni\u0161tvo imalo druga\u010diji stav \u2013 smatrani su kao legalni naseljenici koji i dalje imaju sva prava na kupljenu zemlju. Dobar deo ovih naseljenika, naro\u010dito u delu Kosova pod Srbijom, ostao je tokom celog rata na svojim imanjima. Ne samo \u0161to ih Albanci nisu uznemirivali nego su u dosta slu\u010dajeva pomagali jedni drugima da \u0161to lak\u0161e podnesu te\u0161ko\u0107e okupacije.<\/p>\n Za vreme austro \u2013 ugarske okupacije iseljavanje albanskog stanovni\u0161tva u Tursku, zbog nesigurnosti imovine i \u017eivota, nastavlja se, ma da su takvi slu\u010dajevi bili retki\u2026<\/p>\n \u2026Ovakvo stanje zadr\u017ealo se do stvaranja Kraljevine SHS decembra 1918. godine.\u201d \u00a0Ovako to opisuje Milovan Obradovi\u0107 u svojoj knjizi, \u201cAgrarna reforma i kolonizacija Kosova 1918 \u2013 1941\u201d, Pri\u0161tina 1981. na str.33.<\/p>\n Prvih dana decembra 1915. godine srpska vojska je po\u010dela da se povla\u010di (bje\u017ei) iz Srbije preko Albanije do Jadranskog mora, u izbjegli\u0161tvo, gdje su bili saveznici. Me\u0111utim, i u takvoj situaciji, kada je ostala bez teritorije, Srbija je nastavila svoju dotada\u0161nju politiku:<\/p>\n \u201cPosle povla\u010denja iz Srbije, srpska vlada je i u izbjegli\u0161tvu nastavila da se \u017eivo interesuje za stanje u Albaniji\u2026<\/p>\n Ciljevi srpske vlade\u2026 bili su, pre svega, da obezbede vladavinu u zapadnoj Makedoniji, na Kosovu i Metohiji, kao oblastima koje su bile prete\u017eno naseljene Arbanasima, kao i da zadobiju teritorije u severnoj Albaniji, kako bi se Srbija primakla Jadranskom moru\u201d. Ovako dalje pi\u0161e Rajovi\u0107 Rado\u0161in u navedenoj knjizi.<\/p>\n Kara\u0111or\u0111evi\u0107i, kralj Petar I i prestolonasljednik Aleksandar, kao I predsjednik vlade (u izbjegli\u0161tvu) Nikola Pa\u0161i\u0107 ni sada nisu mogli da se odreknu svog megalomanskog sna o \u201csrpskom\u201d moru i osvajanju albanske teritorije.<\/p>\n \u201cValjda ni sa jednom zemljom, s interesima nijednog naroda nije se toliko bezo\u010dno trgovalo na mirovnim konferencijama posle prvog svetskog rata, kao \u0161to je to slu\u010daj sa albanskim narodom\u201d. Ovo je napisao Vladimir Dedijer, u knjizi, \u201cNovi prilozi za biografiju J. B. Tita\u201d, tom 2. 1981. na str. 889.<\/p>\n A evo \u0161ta je pisao Vladimir Dedijer, u knjizi, \u201cJugoslavija od Versaja do Pariza\u201d, Beograd 1947. godine:<\/p>\n \u201cRe\u017eim kralja Aleksandra krajem 1920. godine ubacio je svoje trupe u Albaniju da silom prigrabe njene severne delove. Najamni\u010dke trupe koje su nadirale iz Jugoslavije \u010dinile su strahovite zlo\u010dine i samo u jednoj akciji spalile preko 90 albanskih sela\u201d.<\/p>\n Ali, ni te \u201estrahovite zlo\u010dine\u201c ni tih spaljenih \u201epreko 90 albanskih sela\u201c akademik Dedijer nije nikada kao histori\u010dar obradio, a historijska distanca za to je bila dovoljna, niti je taj genocid stavio na dnevni red svog odbora pri \u201eSrpskoj akademiji nauka\u201c,. A to je bio i klasi\u010dni dr\u017eavni terorizam, jer su ti zlo\u010dini izvr\u0161eni na teritoriji druge nezavisne dr\u017eave\u2026<\/p>\n Historija je u\u010diteljica \u017eivota, ona je svjedok vremena, svjetlo istine, \u017eivot pam\u0107enja, glasnica starine\u2026 Oni koji to nisu nau\u010dili oni \u0107e to ponoviti na isti ili jo\u0161 gori na\u010din \u00a0u nekom drugom vremenu i prostoru.<\/p>\n <\/p>\n Srbija tu lekciju nije nau\u010dila, pa je to ponovila devedesetih pro\u0161log vijeka u agresiji na Bosnu i Hercegovinu, a \u00a0tu agresiju nazvali \u00a0\u201egra\u0111anskim ratom\u201c i \u201eodbranbeno otad\u017ebinskim ratom\u201c, a Ka\u010davanda ispred SPC to je nazvao \u201eSvetim ratom za \u201ers\u201c\u201c, koju su (\u010d)etni\u010di potpuno o\u010distili i usput i genocid u\u010dinili.<\/p>\n Ja \u0107u na ovome mjestu iskoristiti termin Bosanski<\/em><\/strong> genocid<\/em><\/strong>, jer je to potvrdio \u201eMe\u0111unarodni sud za ratne zlo\u010dine\u201c, a i \u201eMe\u0111unarodni sud pravde\u201c.\u00a0 Agresori ne uva\u017eavaju ove sudove i njihove presude, pa negiraju genocid, a u tome im poma\u017ee i Rusija koja je stavila veto na rezoluciju UN-a.<\/p>\n \u201cTrgovina oko Albanije nastavljena je i tokom prvog svetskog rata\u2026 Po Londonskom ugovoru, 26. aprila 1915\u2026 Italija je okupirala Valonu\u2026 Francuska je okupirala Kor\u010du\u2026 Gr\u010dka je stvorila vladu autonomnog Epira. Krajem 1918. srpske trupe okupirale su severne delove Albanije\u201d<\/p>\n Ali.<\/p>\n \u201cAlbanija je primljena u Dru\u0161tvo naroda u decembru 1920. godine. Jugoslavenske i gr\u010dke trupe nisu htele da evakui\u0161u Albaniju\u2026 ali su kona\u010dno morale da napuste Albaniju 1921. godine, kada je konferencija ambasadora u Londonu potvrdila granice Albanije iz 1913. godine.\u201d<\/p>\n Rajovi\u0107 u svom prikazu situacije na Kosovu u to vrijeme ovako dalje prikazuje:<\/p>\n \u201cKosovo i Metohija su u toku oktobra 1918. oslobodile okupatrorskih snaga jedinice 2. armije srpske vojske pod komandom vojvode Stepe Stepanovi\u0107a, zajedno sa Jugoslavenskom divizijom i francuskim trupama. Ovi krajevi u\u0161li su tada ponovo u sastav srpske dr\u017eave\u201d.<\/p>\n Ali, srpska vojska je jo\u0161 pre dolaska na Kosovo, samo nekoliko dana pre toga, vrlo strogo upozorila albansko stanovni\u0161tvo na to \u0161ta ga \u010deka:<\/p>\n \u201cNastupaju\u0107o sa juga, srpske vojne vlasti su u proklamaciji \u2013 letku od 29. septembra 1918. godine podsetile Arbanase iz zapadne Makedonije, Kosova i Metohije na zlodela koja su po\u010dinili 1915. i pozvale ih da ustanu protiv Bugara, Nemaca i Austrijanaca, zatim da ne be\u017ee iz svojih domova i ako se budu vladali kako im je preporu\u010deno, \u201cposta\u0107emo opet dobri prijatelji\u201d. Ne daju\u0107i podatke o tome \u0161ta vojska ima u vidu, navode\u0107i albanska \u201czlodela 1915.\u201d<\/p>\n Rajovi\u0107 nastavlja dalje:<\/p>\n \u201cArbanasi iz ovih oblasti bili su i ovog puta protiv ponovnog uklju\u010divanja u srpsku odnosno jugoslovensku dr\u017eavu. Pru\u017eali su otpor na razne na\u010dine, a pre svega otvorenim suprotstavljanjem uspostavljanju srpskih oblasti, odnosno nepriznavanjem ovih vlasti, ubijanjem njihovih predstavnika, presretanjem i ubijanjem srpskih vojnika i oru\u017eanim pobunama\u201d.<\/p>\n <\/p>\n Krajem osamdesetih \u00a0pro\u0161log vijeka Srbija nije slala ni razbacivala proklamacije \u2013 letke po Kosovu, nego je srpski vo\u017ed Slobodan Milo\u0161evi\u0107 li\u010dno oti\u0161ao na Kosovo povodom \u0161esto godina \u201cKosovskog boja\u201d da prenese okupljenim \u00a0Srbima, pa I onima koji su otimali ili jeftino \u00a0kupovali zemlju od Arbanasa da: \u201cNiko ne sme da vas bije!\u201d<\/p>\n A nakon toga, ta\u010dnije krajem devedesetih pro\u0161log vijeka srpska vojska i policija biva jo\u0161 brutalnija od one koja je harala u opisanom vremenu. Umjesto da ih zamole da ostanu po\u010delo je sa mosovnim etni\u010dkim \u010di\u0161\u0107enjem, progonom, razbojni\u0161tvom, masakrom, silovanjem, prikrivanjem le\u0161eva\u2026 sve je li\u010dilo na genocide, ali ne u srpskim o\u010dima I osje\u0107ajima.<\/p>\n Ne ka\u017ee se d\u017eabe: \u201cOteto prokleto!\u201d Pa, je od kolonizacije do\u0161lo do dekonolizacije Kosova, a Kosovo je napokon postalo nezavisna dr\u017eava i tako skinula srpsku tupu kamu, iznad vrata Arbanasa.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e:\u00a0Mehmed Me\u0161a Deli\u0107\u00a0 Srbija je povla\u010denje svojih trupa iz Albanije zavr\u0161ila 24. aprila 1913. godine, po nare\u0111enju \u201eKonferencije ambasadora\u201c, koja je zaprijetila upotrebom sile. Na toj \u201eAmbasadorskoj konferenciji\u201c, Albanija je bila priznata kao jedna evropska dr\u017eava i zato je nemogu\u0107e za Antantu da stoji i da mirno gleda pokolje na svojim vratima. Na osnovu \u201eLondonskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":215386,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2690,10196,10307],"tags":[],"class_list":{"0":"post-215385","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-kosovo-gradovi","8":"category-iz-pera-nasih-autora","9":"category-srbija"},"yoast_head":"\n