![\"Image](\"http:\/\/dnevno.rs\/images\/news\/2015\/02\/08\/242-Milo%C5%A1%20Obili%C4%87-580x326.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Da li Srbi sve manje (pro)slave\u00a0 Kosovsku bitku zbog sukoba Milo\u0161a Obili\u0107a (Kobili\u0107a) sa Vukom Brankovi\u0107em na (h)erojskoj zavjeti na kosovskoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c ili su shvatili da se izgubljene bitke ne slave?<\/p>\n
Srbi mogu biti ponosni na svoju pro\u0161lost! Ova floskula, koja i nema ba\u0161 mnogo veze sa realnim historijskim doga\u0111ajima, postala je patriotski trend me\u0111u srpskim histori\u010darima, akademcima i piscima, kao i me\u0111u pravoslavnim sve\u0161tenstvom. Srpski politi\u010dari, logi\u010dno, populisti\u010dki slijede narodnja\u010dko stanje duha. Mediji su tu da taj novi opijum doziraju naciji. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n
I \u0161to je ta pro\u0161lost udaljenija, ona, izgleda, u narodnoj percepciji postaje sve slavnija, sve tamo do Nemanji\u0107a i careva Du\u0161ana i Lazara, oca \u201enebeskog naroda\u201c. Poznato je, uostalom, koliko su Srbi opsjednuti mitovima o svojoj pro\u0161losti i sterotipima iz epske narodne poezije, pri \u010demu je mit o bici na Kosovu i samom temelju njihovog duhovnog identiteta. Tom mitu nije odolio ni Slobodan Milo\u0161evi\u0107, koji je prije skoro tri decenije (28 godina) na Gazimestanu, povodom 600. godi\u0161njice pomenute bitke, pred milionskom masom izgovorio \u010duvenu re\u010denicu: \u201eAko ne umemo da radimo, umemo da se bijemo.\u201c Me\u0111utim, Milo\u0161evi\u0107evi izgubljeni ratovi su pokazali da je on bio u velikoj i fatalnoj zabludi.<\/p>\n
-Srbi ne samo \u0161to su nanijeli veliko zlo drugim narodima (nesrbima), \u0161irom Balkana, ve\u0107 su u svim aspektima unesre\u0107ili i sebe.<\/p>\n
Povratak \u201eponosnoj pro\u0161losti\u201c kao da nije vi\u0161e srpski specifikum.<\/p>\n
Raniji i neki dana\u0161nji, strani i doma\u0107i histori\u010dari, gus(l)ari \u00a0\u201eod zanata\u201c mnogo se \u201eljute\u201c na monahe Ravani\u010dane \u0161to kao \u201esavremenici\u201c doga\u0111aja nijesu u svojim kultnim spisima o knezu Lazaru dali vi\u0161e \u201ekonkretnih\u201c podataka i imena, datuma i detalja, o toku i ishodu Kosovske bitke, pa pojedinci \u2013 kao, na primjer, histori\u010dar knji\u017eevnosti M. Popovi\u0107 \u2013 \u010dak tvrde da oni, a s njima \u010dak i Konstantin Filozof, nijesu znali da je \u201epostojao\u201c Milo\u0161 Obili\u0107, jer da je postojao oni bi ga \u201esigurno\u201c spomenuli! Kakva zabluda, namjerna ili nenamjerna, i kakvo neshvatanje prirode kultnih spisa, tj. liturgijskih pjesama i \u0161tiva o svicu! A znano je da ni u biografijama iliti \u017eitijuma srpskih vladara \u2013 svetaca iz dinastije Nemanji\u0107a nema pomena drugih svetovnih li\u010dnosti \u2013 sem li\u010dnosti vladara \u2013 svetaca o kome se pi\u0161e i \u201eeventualno\u201c jo\u0161 o \u010dlanovima porodice vladara Nemanji\u0107a.<\/p>\n
Toga ustaljenog pravila dr\u017eao se \u010dak i stranac u\u010deni Konstantin Filozof u svom djelu (pisanom izvan Moravske Srbije izme\u0111u 1433. i 1449. godine).<\/p>\n
\u017divot i dela gospodina despota Stefana (Lazarevog sina), odnosno u epizodi o tada ve\u0107 svetom knezu Lazaru \u2013 gdje, po\u0161tuju\u0107i pravilo, kazuje samo ono \u0161to je neposredno u vezi sa \u017eivotom i mu\u010deni\u010dkom smr\u0107u sveca. Tu on u vezi sa Kosovskom bitkom iznosi ukratko \u201esvima slatku i za slu\u0161anje milu novest\u201c o \u201evelikom i slavnom Lazaru\u201c, pa nagla\u0161ava da je ta novijest u cjelini ve\u0107 dobra \u201esvima poznata\u201c.<\/p>\n
Prema tome, znao je on za Milo\u0161a Obili\u0107a i njegov podvig, ali, eto, zbog \u201epravila\u201c i zato \u0161to je Milo\u0161 ve\u0107 \u201esvima poznat\u201c nije napisao njegovo ime, ve\u0107 je to u\u010dinio, ipak, \u201ene mogav\u0161i srcu odoljeti\u201c, jedan njemu vremenski bliski, prepisiva\u010d njegovog djela, pa se to mo\u017ee smatrati kao da je sam Konstantin Filozof napisao \u201esvima znano\u201c ime Milo\u0161evo! Utoliko prije \u0161to je Konstantin Filozof u epizodi, ipak, ukratko opisao Milo\u0161a i njegov podvig, odnosno \u0161to je \u201ediskretno\u201c nagovijestio kosovsku Kne\u017eovu ve\u010deru\u201c \u2013 i izri\u010dito napisao da je (tada) \u201eneko veoma blagorodan\u201c (Milo\u0161) bio \u201eoblagan (od) zavidljivaca svome gospodaru (Lazaru) i osumnji\u010den kao neveran\u201c.<\/p>\n
Jo\u0161 1455. godine kad je kao srpski mladi\u0107 iz Novog Brda odveden u jani\u010dare, Konstantin Mihailovi\u0107 iz Ostrovice \u2013 koji je svoje Jani\u010dareve uspomene pisao 1497 \u2013 1501. godine, najverovatnije u Banatu ( u Pomori\u0161ju) \u2013 zna za pri\u010de\u0161\u0107e srpske vojske u Samodre\u017ei crkvi i zna da je neposredno pred Kosovsku bitku (tj. na\u00a0 \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c) bilo \u201enesloge\u201c (i zavisti r\u0111anih i nevaljali ljudi)\u201c prema Milo\u0161u Obili\u0107u isto kao \u0161to je izri\u010dito napisao da je \u201etu (u toku bitke na Kosovu) Milo\u0161 Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata\u201c.<\/p>\n
\u201ePu\u0161kar\u201c Jerg, kako je ve\u0107 re\u010deno, zna da je zavada izme\u0111u dva zeta \u201edespota Lazara\u201c (imena im ne spominje, valjda zato \u0161to su \u201esvima znana\u201c) dostigla vrhunac \u201ejednom (kad je knez Lazar) imao da ratuje sa Tur\u010dinom\u201c (Muratom), tj. na kosovskoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c.<\/p>\n
A Jerga \u2013 koji je bio \u201ena slu\u017ebi\u201c kod hercega Stjepana Vuk\u010di\u0107a Kosa\u010de (\u201ekrivnog\u201c srodnika Vlatka Vukovi\u0107a) \u010dija je oblast po njegovom \u201ezvanju dobila ime Hercegovina i zahvatala prostor od rijeke Lima do Jadranskog mora \u2013 \u201epro\u0161iruju\u201c bolje obavije\u0161teni doma\u0107i \u201eizvori\u201c iz Hercegova\u010dko \u2013 crnogorskog primorja, prevashodno iz Dubrovnika i Kotora, oslanjaju\u0107i se na zale\u0111e.<\/p>\n
Evo i kazivanja \u201eprimorskih\u201c\u00a0 doma\u0107ih srpskih izvora.<\/p>\n
\u201eNa\u0161 \u010dovjek\u201c iz Primorja (\u201ezasigurno\u201c Kotoranin) \u2013 prevodilac Dukine hronike na italijanski jezik krajem 15. vijeka \u2013 zna za kosovsku \u201eKne\u017eevu ve\u010deru\u201c, pa kazuje:<\/p>\n
\u201eDana koji je prethodio nepravednoj i nesre\u0107noj bici Lazar po\u0161to je sazvao svu gospodu svoju i glave\u0161ine zemlje svoje, naredi da se nazdrave zdravice, ve\u0107 prema obi\u010daju koji je vladao na njegovom dvoru, i gdje je on kao plemeniti i milostivi gospodar li\u010dno svojom rukom dizao zdravicu i kad je do\u0161ao red na Milo\u0161a, naredi da mu (Lazaru) se da veliki zlatni pehar pun dragocenog vina, koji di\u017eu\u0107i ka Milo\u0161u re\u010de mu: Najvreliji vite\u017ee, primi ovu zdravicu koju ti sa peharom namenjujem… zdravicu za moju ljubav. Ali mnogo me boli \u0161to sam \u010duo jednu lo\u0161u vest, da si se protiv svog gospodara nabunio. Na \u0161ta Milo\u0161, uze pehar s po\u0161tovanjem, svetla obraza, re\u010de: Moj gospodine i vladare, hvala tebi velika na zdravici tvojoj i na zlatnom peharu koji meni dade. Ali mnogo me zabolelo \u0161to u moju veru posumnja. Sutra ujutru, ako Bog dadne da se moja misao ostvari, vide\u0107e se da li sam veran ili neveran tvome gospodstvu.\u201c \u2013 No, vidi se, da prevodilac ipak ne zna iz \u201e\u010dijih usta\u201c Lazar govori i prekorijeva Milo\u0161a, tj. ne imenuje onog od koga je \u010duo, \u201elo\u0161u vest\u201c za Milo\u0161a.<\/p>\n
Od izvora 16. vijeka prvi je Dubrov\u010danin Felike Petan\u010di\u0107 1502. godine na\u0161iroko, kako je gore predo\u010deno, izlo\u017eeno \u0161ta se zbivalo na kosovskoj \u201egozbi\u201c. On je, po svome, dao \u010ditav govor koji je odr\u017eao \u201eStefan, car Makedonaca i Ra\u0161ana\u201c, tj. knez Lazar, i te\u017ei\u0161te tog govora je prijekor onima koji su primali darove od Turaka i poziv na vjernost, tj. molba da ne prevjere i pre\u0111u Turcima. Dakle, bilo je vi\u0161e plemi\u0107a koji su primali darove od Turaka. Ali jedini je \u201eilirski knez Milon Kable (Myloni Challe)\u201c, tj. Milo\u0161 Obili\u0107, bio iskren i otvoren u svom govoru, rekav\u0161i: \u201eDoista priznajem da sam od turskog cara primio darove, ali priznajem da sam ja, Milon, prebeglica i izdajnik u bici (\u201esutra\u0161njoj\u201c). O care, kada je dobijanje darova koje daje tiranin smrtno opasno, i kada ih, me\u0111utim, primamo pretvaraju\u0107i se da smo mu verni i tako lukavstvom sa\u010duvamo glavu, onda je to ve\u0161tina, a ne mo\u017ee biti zlo\u010din. Ti si, care, priznao da ti je ve\u0107 dugo pred o\u010dima vrlina moja i mojih predaka. Rado primam tvoju pohvalu, ali te molim: pomozi milostivo Milonu da bezumno ne propadne.\u201c Iako je to Milo\u0161 uporno zahtijevao, Lazar, odnosno pisac, nije kazao ko je taj koji \u201e\u0161iri glasine\u201c da \u0107e Milo\u0161 izdati usred boja i pre\u0107i Turcima. Uvrije\u0111en \u0161to je Lazar morao i pomisliti, a kamoli re\u0107i, da \u0107e on biti izdajica, Milo\u0161 je napustio \u201egozbu\u201c rekav\u0161i da \u0107e \u201epo\u0107i turskom kralju da mu se tamo sudi zbog zlo\u010dina o kome se \u0161iri glas\u201c, odnosno po\u0107i \u0107e da presudi turskom caru.<\/p>\n
Petan\u010di\u0111ev zemljak, znameniti dubrova\u010dki u\u010deni humanista \u201eKomentari na\u0161eg vremena\u201c (pisano u razdoblju 1500 \u2013 1527. godine), slijede\u0107i anti\u010dku terminologiju, srpske borce i Lazareve podanike naziva \u201eDardancima, Ilirima i Makedoncima\u201c, a samog kneza \u201ekraljem Dardanaca\u201c, dok Milo\u0161a Obili\u0107a, kao i Petan\u010di\u0107, naziva Milon. Mada na svoj na\u010din pro\u0161iruje i \u201estilizuje\u201c, tj. izmi\u0161lja govore Lazara i Milo\u0161a, on uglavnom o kne\u017eevoj ve\u010deri kazuje isto \u0161to i Petan\u010di\u0107, jer tu su: Lazareva zdravica upu\u0107ena Milo\u0161u, odgovor osumnji\u010devog viteza i njegov zavjet dat tom prilikom da \u0107e ubiti turskog sultana i \u201eljutiti\u201c odlazak Milo\u0161ev sa \u201egozbe\u201c u turski tabor. Novo je to \u0161to Crijevi\u0107 isti\u010de da je Milo\u0161a pred knezom optu\u017eio jedan od njegovih takmaca, ali ne daje ime tog \u201etakmaca\u201c, nov je i podatak o peharu, koji knez poklanja Milo\u0161u, zajedno s vinom, kojim mu je nazdravio. Ina\u010de, Crijevi\u0107 je dao potpunu \u201elegendu\u201c o Kosovskoj bitki, u \u010dije detalje se ovdje ne\u0107e ulaziti, a u nauci se vjeruje da je ta njegova verzija uzeta \u201eiz kakve narodne pesme o boju na Kosovu, kako se pevala u drugoj polovici 15. veka\u201c.<\/p>\n
Benedikt Kuripe\u010di\u0107\u00a0 (Slovenac), tuma\u010d jednog poslanstva \u0161to ga je njema\u010dki car Ferdinand I uputio 1530. godine u Carigrad, u svom \u201ePutopisu kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju\u201c (objavljenom na njema\u010dkom 1531) isti\u010de: kako je \u201evrlo \u010duven i slavan stari vitez re\u010deni Milo\u0161 Kobilovi\u0107\u201c bio u Lazarevoj vojsci na Kosovu polju uo\u010di bitke, kako ga \u201ekod njegovog gospodara despota mnogo oblaga\u0161e kao da \u0161uruje s neprijateljem i da s njim potajno paktira… Time su mu nesumnjivo, \u0161to i njegova dela dokazuju, u\u010dibnili nepravdu; to je samo od zavisti \u0161to se i sada \u010dini u pokvarenom svijetu.\u201c Ali Kuripe\u010di\u0107 ne imenuje \u201ezavidljivce\u201c i \u201eklevetnike\u201c, ve\u0107 samo isti\u010de da je zbog tih kleveta Milo\u0161 \u00a0\u201epao u nemilost kod kneza\u201c i \u201ezbog toga je stari vitez mnogo trpio\u201c. \u00a0A o samoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c i \u0161ta se na njoj zbilo kazuje sljede\u0107e:<\/p>\n
\u201eU to vrijeme davao je knez u taboru ve\u010deru. Mnoge mlade plemi\u0107e i dvorjanine posadio je za svoj sto i ukazao im po\u010dasti, a njega, starog viteza pustio da stoji pored stola. Tada uvi\u0111e Kobilovi\u0107 da knez sasvim otvoreno pokazuje svoju nemilost prema njemu koji je nedu\u017ean. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0I zbog toga se rastu\u017ei i bu mu te\u0161ko, pa naumi da doka\u017ee svoju nevinost i da se osveti svojim kletvenicima.\u00a0 Kada se svr\u0161i ve\u010dera, po\u010de on te\u0161kim srcem svom gospodaru, markgrofu, govoriti: ‘Gospodaru, zar si zaboravio koliko sam puta u tvojoj slu\u017ebi svoj \u017eivot vite\u0161ki zalagao za tebe protiv tvojih neprijatelja? Zar nisam svoje juna\u0161tvo mnogo \u010dume pokazao? Da li si to zaboravio, kad dozvoljava\u0161, da ja, tvoj stari sluga, stojim pored stola, a mla\u0111im (koji jo\u0161 nijesu ni vidjeli ono \u0161to sam ja u\u010dinio), meni na sramotu, ukazuje\u0161 mnoge po\u010dasti. Zato, gospodaru, nek ti je Bog na pomo\u0107i, a ja sada idem da doka\u017eem svoju vjernu slu\u017ebu, da bi ti uvidio koliko sam ja mnogo dostojniji po\u010dasti, nego oni koji sjede za tvojim stolom. Ja \u0107u u\u010diniti ono \u0161to oni ne\u0107e u\u010diniti, i ja \u0107u tvoj rat zavr\u0161iti, iako \u0107u pri tome morati i svoj \u017eivot izgubiti’. Poslije toga ode Milo\u0161 Kobili\u0107 u tabor turskog cara. Kada to sazna\u0161e markgrof i njegovi ljudi, pomisli\u0161e da \u0107e ih napasti, i zato ga pra\u0107ahu.\u201c<\/p>\n
Dubrov\u010danin i benediktanski opat Mavro Orbin jeste 1601. godine na italijanskom jeziku izdao u Pezaru svoje kapitalno historijsko djelo \u201eKraljevstvo Slovena\u201c, ali ga je dugo radio \u2013 te se zato mo\u017ee smatrati kao \u201eizvor\u201c s kraja 16. vijeka.<\/p>\n
On je prvi \u2013 kako je gore ve\u0107 izlo\u017eeno \u2013 imenovao Vuka Brankovi\u0107a kao Milo\u0161evog takmaca, odnosno klevetnika iz zavisti. \u201eStara\u201c zavada dva pa\u0161enoga, Vuka i Milo\u0161a \u2013 uzrokovana zavadom njihovih supru\u017enica, ro\u0111enih sestara i k\u0107eri Lazarevih \u2013 dostigla je vrhunac pred Kosovsku bitku, jer je Vuk klevetama o izdajstvu htio da degradira Milo\u0161a ne samo kod Lazara nego i kod \u201esve srpske gospode\u201c. Zbog toga je Lazara \u201ejad na\u0161ao\u201c usred sva\u0111e u njegovoj porodici (\u0161iroj), zbog me\u0111usobne netrepljivosti njegovih zetova \u201esinova\u201c, Vuka i Milo\u0161a, a ni jednog ni drugog nije htio da \u201eotpi\u0161e\u201c, jer se u obojicu uzdao da \u0107e mu biti \u201edesna ruka\u201c u boju s Turcima. Zato je, kako proizlazi iz konteksta Orbinovog izlaganja, Lazar priredio \u201ekosovsku ve\u010deru\u201c samo radi toga da bi \u201epred ljudima\u201c izmirio prisutne Vuka i Milo\u0161a. Da bi odobrovoljio i \u201esmirio\u201c na kleveta od Vuka potekle gnjevnog a istinoljubivog Milo\u0161a:<\/p>\n
\u201eDakle, za vreme ve\u010dere knez Lazar se okrene prema Milo\u0161u, pa, dr\u017ee\u0107i u desnoj ruci pun pehar vina, re\u010de: ‘Vama, Milo\u0161e, darujem ovo vino zajedno s peharom, i pored toga \u0161to ste kod mene okrivljeni za izdajstvo’, Milo\u0161, me\u0111utim, ne pokaza na licu nikakvog znaka koji bi odavao takav greh i ispi primljeni pehar. Zatim ustav\u0161i po\u010de ovako besediti: \u201eNije sada vreme, kne\u017ee i gospodaru moj Lazare, da se prepiremo, jer je neprijatelj ve\u0107 u bojnom redu. Sutra ujutro pokaza\u0107u delom da je moj tu\u017eitelj, klevetnik i la\u017eov i da sam ja uvek bio veran svome gospodaru’. Lazar mu ni\u0161ta ne odgovori, nego ga pozva da ponovo sedne. (Ne ka\u017ee se da li je Milo\u0161 \u201eseo\u201c ili oti\u0161ao). No Milo\u0161 \u010ditavu tu no\u0107 nije uop\u0161te zaspo (zna\u010di: ostao je u Lazarevom taboru do zore).<\/p>\n
Po\u0161to se ovdje radi o bitki protiv Turaka, turski izvori 16. vijeka, sem \u201ezvani\u010dnog\u201c turskog istorika Ne\u0161rija iz prve polovine tog vijeka, ne spominje kosovsku \u201eKne\u017eevu ve\u010deru\u201c, a ni Ne\u0161ri ne zna \u0161ta se na njoj de\u0161avalo. \u201eZvani\u010dni\u201c turski istorik druge polovine 16. vijeka Seadedin \u2013 tvorac \u010duvene Istorije osmanskog carstva ili Krune istorije, vode\u0107i \u201eizvor\u201c za<\/p>\n
osmansku istoriju \u2013 u svoj prikaz Kosovske bitke o \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c uklapa ono \u0161to je Ne\u0161ri rekao.<\/p>\n
Koliko je Kosovski boj bio i ostao bitan za Tursku vidi se i po tome da se skoro nigdje i ne spominje. Poznato je da (po)neke dr\u017eave u svojim muzejima imaju maketu velike i va\u017ene\u00a0 bitke, a Kosovski boj za Tursku je bio boj u prolazu, ne toliko bitan koliko je za Srbiju, koja tu izgubljenu bitku vijekovima slavi.<\/p>\n
Kazivanje i doma\u0107ih \u201eprimorsko \u2013 zagorskih\u201c historijsko \u2013 literarnih izvora na srpskohrvatskom jeziku.<\/p>\n
Ovdje se radi o historijskom \u201eizvoru\u201c o Kosovskoj bici\u00a0 iz 17. vijeka u djelu Pera\u0161tanina \u2013 katoli\u010dkog nadbiskupa barskog i \u201eprimasa Kraljevstva Srbije\u201c Andrije Zmajevi\u0107a (1624 \u2013 1694), pokatoli\u010dnog Srbina iz Stare Crne Gore i bliskog \u201ekrvnog\u201c ro\u0111aka tada\u0161njeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve Arsenija \u0160. Crnojevi\u0107a iz Stare Crne Gore, odnosno Gornje Zete \u2013 Dr\u017eava sveta, slavna i prenosna crkovnoga ljetopisa zavr\u0161eno 1675. godine. Zmajevi\u0107 \u201eponavlja\u201c ono \u0161to je rekao Orbin, a novo je samo uno\u0161enje dva desetera\u010dka stiha, a to su: \u201eZete Milo\u0161e, moja vjero i nevjero; i \u201eFala ti kne\u017ee gospodine, na daru i zdravici\u201c.<\/p>\n
Vrijedi ista\u0107i da pjesnik navodi i onu \u201egospodu\u201c Lazarevu za koju, sem njega, niko ni prije, ni poslije ne zna, pa eto histori\u010darima \u201eputa\u201c za istra\u017eivanje, odnosno \u201eprovjeravanje\u201c pjesnikovih kazivanja. Naime, pjesnik ka\u017ee da Lazar za slavsku trpezu pored sebe sijeda: \u201etasta Juga svoga s desne strane\u201c, pa (sestri\u0107a svoga) \u201eMusi\u0107a hrabrog Stjepana\u201c, pa \u201eStra\u0161inu \u010capru Ognjena\u201c; Damjana, Risinu, Tur\u010dina (!), Vukosava, \u201eUglje\u0161u mnogo znana\u201c; \u201eStani\u0161u, Radonju \u2013 ki malo dru\u017eine imaju na konju\u201c; pa vitez \u201eMartini\u0107 oholi, a smrti se ne boji\u201c; pa Kosan\u010di\u0107 Ivu, Orlinu (Orlovi\u0107a!) Marina, Orlja\u0161a, Grifo\u010da (!), Pera i \u0160aina (?!) \u201ehiterca Nikolu\u201c, \u201eviteza Stojana\u201c, \u201eJugovi\u0107a devet bratski skupa boj biju\u201c; \u201eJovana, Grujicu, Petra, Kosovi\u0107a, Pavla Orlovi\u0107a\u201c, \u201ekuma svoga Mila (Milana Toplicu), ognjenog zmaja\u201c; \u201eMilo\u0161a (Obili\u0107a), sve silu (svoju) \u2013 u zasjedu (u \u201edno sofre\u201c) stavlja\u201c.<\/p>\n
Posije ovog (h)erojskog zavjeta i zaricanja da \u0107e u\u010diniti podvig, srediti Milo\u0161 je sa Kosan\u010di\u0107 Ivanom i Toplicom Milanom napustio kne\u017eevu ve\u010deru, ali nije oti\u0161ao u turski tabor nego je ostao u srpskom taboru \u2013 kod svoje vojske! Tu je sa pobratimima ve\u010derao i legao da spava. Ovo bi imalo biti \u201eistinita historija\u201c o Milo\u0161evom \u201epona\u0161anju\u201c i djelanju na \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c i u toku no\u0107i pred bitku… A s ve\u010deri \u2013 Vuk Brankovi\u0107 \u201epobjedni\u010dki\u201c govorio svima prisutnima na ve\u010deri, a posebno obra\u0107aju\u0107i se knezu Lazaru:<\/p>\n
\u201eVjeruje\u0161 li sada, kralju osobiti,<\/p>\n
Milo\u0161, tvoj zet mili, kojega ljuba\u0161e<\/p>\n
i u koga bez mjere vazda se uzda\u0161e,<\/p>\n
zna\u0161 da tri na'bolja junaka ti sada<\/p>\n
nevjerom prista\u0161e ni\u0111 ve\u0107ega jada.<\/p>\n
Ovo bi imalo biti prva i jedina javna besjeda Vuka Brankovi\u0107a o Kosovskoj bitki! Poslije te besjede Lazar je plakao za \u201eodbjeglim\u201c vojvodama i \u201ePrepade se Lazar i ostali vojnici. Za \u201e\u010dudo\u201c, u Pri\u010di o Boju kosovskom postoji primjerak S. Novakovi\u0107a \u2013 koji je sastavio nepoznati autor po\u010detkom 18. vijeka i koja se smatra proznimpaidanom iliti \u201edvojnikom\u201c pera\u0161tanskog spjeva \u2013 nema govora o kosovskoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c! \u00a0Po ovoj pri\u010di, Lazar je s Kosova poslao Milana Topli\u010danina da uhodi tursku vojsku izvan Kosova.<\/p>\n
Dubrova\u010dki pjesnik Jozo Betin\u010di\u0107 (1702 \u2013 1764) zabilje\u017eeno je sredinom 18. vijeka u Hercegova\u010dko \u2013 crnogorskom primorju dvije pjesme bugar\u0161tice: prva je Kako se svadio Milo\u0161 Kobili\u0107 i Vuk Brankovi\u0107, a druga, \u010ditav spjev (\u201eLazarica\u201c) naslovljeno Kad je poginuo knez Lazar i Milo\u0161 na Kosovu ili druk\u010dije Popjevka o Kosovskom boju.<\/p>\n
Prva je samo \u201estihovanje\u201c onog \u0161to je Mavro Orbin \u201eoro\u010dio\u201c o sva\u0111i sestara (Lazarevih k\u0107eri).<\/p>\n
Druga je \u201ebu\u0107kuri\u0161\u201c, tj. \u201ejedan vje\u0161ta\u010dki poku\u0161aj\u201c, koji je neko na\u010dinio \u2013 mogao biti i sam Betin\u010di\u0107.<\/p>\n
Kazivanje\u00a0 srpskih \u201ezagorskih\u201c historijsko literarnih izvora.<\/p>\n
O kosovskoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c \u2013 \u201eu subotu) ta\u010dnije: u ponedeljak), u\u010di nedelje (ta\u010dnije: utorak), 14. junija\u201c \u2013 Trono\u0161ki rodoslov\u201c (\u201epo izvorima iz prve polovine 18. vijeka prepisano u Trono\u0161i 1791. godine\u201c) najprije kazuje: \u201eA knez Vuk Brankovi\u0107 beja\u0161e tako\u0111e lukav, protivu Lazara podstrekivan od Bao\u0161e (Bur\u0111a Stracimirovi\u0107a Bal\u0161i\u0107a, tako\u0111e, zeta Lazarevog) i Marka (Mrnjav\u010devi\u0107a, \u201eKraljevi\u0107a\u201c, turskog vazala). Milo\u0161 Obili\u0107 beja\u0161e \u010dovek borac, presilan i prehrabar, i u bojnim delima iskusan, iako mlad (!), ali u svem i u zapovestima beja\u0161e Lazaru dobar\u00a0 i veran\u201c<\/p>\n
Na samom po\u010detku 19. vijeka Gavrilo Kova\u010devi\u0107 (Vojvo\u0111anin) sa\u010dinio je \u2013 po tada razvijenoj srpskoj epici uop\u0161te, a o Kosovskoj bitki i njenim junacima posebno \u2013 ep Sra\u017eenije (bitka) stra\u0161no i grozno me\u017edu Srbljima i Turcima na Polju Kosovu (prvo izdanje 1805. godine).<\/p>\n
Zanimljivo je da na kosovskoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c Lazar i u ovom spjevu slovi Milo\u0161a rije\u010dju \u201esine\u201c, a Milo\u0161 slovi Lazara rije\u010dju \u201etaste\u201c \u2013 dok Vuka Brankovi\u0107a slovi \u201epa\u0161encem\u201c (pa\u0161enogom). Lazar ka\u017ee: \u201eZdrav da si mi moj sine Milo\u0161u!\u201c \u00a0i opominje ga da \u201eobrati k dobru misal\u201c svoju, daruje mu \u201ezlatni pehar\u201c, a Milo\u0161 uzvra\u0107a: \u201eHvala tebi taste Gospodine!<\/p>\n
\u201eO\u010digledno je da je Kova\u010devi\u0107 znao za onaj\u00a0 \u201e3. komad\u201c pjesme iz Vukove zbirke prije nego \u0161to je tu pjesmu \u2013 koja se naslovljavala kao \u201eKne\u017eeva ve\u010dera\u201c –\u00a0 Vuk zapisao od svog oca Stefana, odnosno o\u010digledno je da je ta pjesma nastala krajem 18. vijeka, i, i u raznim varijantama, pjevana je uz gusle ne samo u Jadru i Sremu nego i po drugim krajevima srpskog naroda, ponajprije u isto\u010dnoj Hercegovini, u Drobnjcima \u2013 zavi\u010daju Vukovih predaka od kojih je tu pjesmu i \u010duo. Razumje se, pjesma Vukovog pjeva\u010da je izvorna, neuporedivo i potpunija i ljep\u0161a od Kova\u010devi\u0107evih \u201estihotvorevina\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n
Da \u201esvedemo\u201c (zaklju\u010dimo) dosad izlo\u017eeno.<\/p>\n
Prvo, sve ovo spada u vjekovnu historijsku svijest i duhovno bi\u0107e srpskog naroda kome je Milo\u0161 (Kobili\u0107) Obili\u0107 uzor i nadahnu\u0107e.<\/p>\n
Drugo, kosovka \u201eKne\u017eeva ve\u010dera\u201c iliti posljednje ratni\u010dko vije\u0107anje pred sudbonosnu bitku ima se uzimati kao historijska \u010dinjenica, jer je bila odr\u017eana u taboru srpske vojske na desnoj strani donjeg Laba \u2013 na podru\u010dju dana\u0161njeg srpskog sela Babin Most.<\/p>\n
Tre\u0107e, na toj ve\u010deri oklevetan je i uvrije\u017een veliki vojvoda Milo\u0161 Obili\u0107 \u2013 iz surevnjivosti i zavisti, pa mo\u017eda i iz nekih \u201eporodi\u010dnih prizmi\u201c \u2013 od svog pa\u0161enoga Vuka Brankovi\u0107a (i njegovih pristalica), srpskog velikog velmo\u017ee i gospodara velike feudalne oblasti \u010dije je sredi\u0161te Kosovo i Metohija.<\/p>\n
\u010cetvrto, uvrije\u0111eni \u201esrpski Ahilej\u201c Milo\u0161 Obli\u0107 jeste iz srd\u017ebe napustio \u201eKne\u017eevu ve\u010deru\u201c, ali nije oti\u0161ao u turski tabor –\u00a0 nego je oti\u0161ao u tabor srpske vojske, tj. u spostveni vojni odred \u010diji je bio zapovijednik, pa tu ve\u010derao i zano\u0107io spremaju\u0107i se za podvig u sutra\u0161njoj bitki.<\/p>\n
Peto, u no\u0107i izme\u0111u 14. I 15. juna, odnosno na Vidovdan 1389. godine \u2013 po \u201era\u010dunanju\u201c koje se u ovom tekstu izvodi i zastupa \u2013 \u201estari vitez\u201c, veliki vojvoda srpski Milo\u0161 Obili\u0107 imao je \u201epunih 47 godina \u201estarosti\u201c, a knez Lazar \u201eravno\u201c 60 godina; Vuk Brankovi\u0107 je po godinama bio malo stariji od Milo\u0161a, a znatno mla\u0111i od Lazara.<\/p>\n
Od Kosova nasta kosovska legenda.<\/p>\n
Kosovska legenda, koja temelji cijelokupnu kulturnu ba\u0161tinu Kosova, bitno je uticala da se narodno dostojanstvo sa\u010duva i ljubomorno odnjeguje sve do dana\u0161njih dana. Legenda je postala bitno odredi\u0161te i glavni sto\u017eer nacionalnog identiteta srpskog naroda \u0161irom svijeta. Kako u Srbiji tako i u dijaspori. Za neke je to blijedo sje\u0107anje i tra\u017eenje opravdanja za gubitak slobode i skoro petovjekovni mrak. Nasuprot, ova legenda je nadrasla sve ono \u0161to predstavlja ono \u0161to obja\u0161njava i odre\u0111uje srpskog \u010dovjeka kao dio njegove i nacionalne, ili intimne svijesti i spoznaje.<\/p>\n
Obi\u010dan \u010dovjek Srbin Kosovac, ta\u010dnije Starosrbijanac Kosovsku legendu i Kosovski mit oduvijek je do\u017eivljavao ne\u0161to intenzivnije i emotivnije u odnosu na ostale svoje saplemenike. Ta najve\u0107a srpska bitka, ali i najve\u0107i srpski poraz na polju Kosovu daleke 1389. godine –\u00a0 (pre 628 godina) \u2013 kada je poginuo cvijet srpskog naroda duboko je urezan u srpsku svijest. Kosovska legenda je u poetskom pam\u0107enju srpskog naroda ostala vje\u010diti plameni zov, a onda i duboka tuga i potresenost sve do 1912. godine, jer je tek tada Srbija bila oslobo\u0111ena od \u201eturskog ropstva\u201c, mada ima i onih koji to vrijeme smatraju najve\u0107om demokratijom koju je ikada Srbija imala.<\/p>\n
Vremena se mijenjaju pa, nekada su Starosrbijanci jasno i glasno govorili o Kosovu, o Kosovskom boju i o toj legendi, a ovi Novosrbijanci \u0107e govoriti o nadi i \u017eelji da Kosovo i Metohija bude dio Srbije, ali sve su prilike da \u0107e to biti i ostati pusta \u017eelja.<\/p>\n
Srbi se \u010desto vra\u0107aju u \u201eponosnu pro\u0161lost\u201c i u njoj \u0107e jo\u0161 zadugo ostati zarobljeni. Budu\u0107nost postoji samo za one koji je tra\u017ee izvan ovih prostora. Ali, jesuli se Srbi zapitali za\u0161to niko ne veli\u010da sada\u0161njost? Zato \u0161to je sada\u0161njost ne samo ozbiljna i te\u0161ka, ve\u0107 je i prijete\u0107a. Takvom su je u\u010dinili Srbi i njihovi lideri.<\/p>\n
I ovaj prilog neka bude podsjetnik na Kosovsku legendu dok Novosrbi \u010dekaju neke povoljne vijesti, ali od toga ni\u0161ta ne\u0107e biti osim da im se desi kakav Vuk Brankovi\u0107…<\/p>\n
autor:\u00a0Mehmed Me\u0161a Deli\u0107\u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da li Srbi sve manje (pro)slave\u00a0 Kosovsku bitku zbog sukoba Milo\u0161a Obili\u0107a (Kobili\u0107a) sa Vukom Brankovi\u0107em na (h)erojskoj zavjeti na kosovskoj \u201eKne\u017eevoj ve\u010deri\u201c ili su shvatili da se izgubljene bitke ne slave? Srbi mogu biti ponosni na svoju pro\u0161lost! Ova floskula, koja i nema ba\u0161 mnogo veze sa realnim historijskim doga\u0111ajima, postala je patriotski trend […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":198537,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10196],"tags":[],"class_list":{"0":"post-198535","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-iz-pera-nasih-autora"},"yoast_head":"\n