![\"Akademski](\"http:\/\/www.danas.rs\/upload\/images\/news\/active\/2017\/7\/21\/XIV01.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Dolazak na vlast neokonzervativaca zaustavio je modernizaciju korumpiranjem javnosti i sindikata, sitnim ustupcima za koje su znali da nemaju osnovu u razvoju sistema. Sistem obrazovanja u Srbiji uveden je u hibridno haoti\u010dno stanje, bez jasne perspektive. To je stvorilo vakuum u kome nije moglo da se do\u0111e do osnovnih na\u010dela promene sistema, koji je, sa pojavom novih tehnologija, zahtevao sasvim druga\u010diji polo\u017eaj obrazovanja i nauke u ovim dru\u0161tvima. Ja\u010danje konzervativnih snaga na vode\u0107im univerzitetima (Beogradskom i Novosadskom) dovelo je do potpunog zastoja primene re\u0161enja koja su garantovala kvalitet u novim uslovima i omogu\u0107avala da obrazovanje u Srbiji napravi iskorak u primeni novih tehnologija.<\/p>\n
Neokonzervativizam naslonjen na crkvenu potporu zasnivao se samo na povratku tradiciji, kao o\u010duvanju izvornog kvaliteta koji je postojao u pro\u0161losti; kreatori te politike zaboravili su da se okru\u017eenje promenilo.<\/p>\n
Ako posmatramo na\u0161e sindikate u obrazovanju i nauci, vide\u0107emo da se za njih nema nikakvih promena u obrazovanju, sem \u0161to im je uvek jo\u0161 gore nego ranije, ta\u010dnije deceniju i po, niko ih ne razume. Oni i dalje \u017eive u vremenu i prostoru kada je klasi\u010dna \u0161kola bila aktuelna. Nijednog trenutka oni ne znaju da objasne svoju vezu sa sistemom koji polako nestaje, a ne nalaze svoju novu dru\u0161tvenu ulogu, jer ne prate promene u okru\u017eenju. Oni odbijaju da prihvate da desni\u010dari na na\u0161em prostoru nisu neoliberalni desni\u010dari i da oni \u010dak i nemaju odnos prema obrazovanju kakav grade liberali u svetu. Balkanski desni\u010dari (pogotovo ultradesni\u010dari) vezani su za religiju, bolje re\u0107i za polo\u017eaj crkve i sanjaju \u0161kolu kakva je bila nekada, u XIX veku. Na njihovu \u017ealost, ta \u0161kola je prestala da postoji jo\u0161 u vreme socijalizma.<\/p>\n
S druge strane, na\u0161i nastavnici imaju benigni odnos prema religijskim krugovima i desnici, za razliku od sli\u010dnih odnosa izme\u0111u nastavnika i crkve u drugim zemljama, gde nastavni\u010dka udru\u017eenja, sindikati i studentski pokreti pritiskaju vlasti da se o\u0161tro distanciraju od desni\u010darskih ideja i uticaja religijskih krugova na sam sistem. Na\u0161i nastavnici se vi\u0161e-manje vezuju za crkveno i nacionalno kao osnov moralnog vaspitanja mladih, konzervativci nemaju kadrove koji su istra\u017eivali odnos sistema i okru\u017eenja (ekonomskog, politi\u010dkog, tehnolo\u0161kog), nemaju kadrove koji bi ukazali na odnos stare \u0161kole i novih tehnolo\u0161kih procesa u obrazovanju. Stoga se njihovi predlozi zasnivaju samo na \u201elakiranju\u201c starog sistema.<\/p>\n
Tako se na balkanskim obrazovnim prostorima javljaju svi oni u\u010desnici s po\u010detka procesa tranzicije, politi\u010dari-desni\u010dari, kao neokonzervativci, nastavnici i sindikati \u2013 izme\u0111u desnice i levice, i kvazilevi\u010dari (ozbiljan deo univerzitetskih profesora) \u2013 kao naslednici socijalisti\u010dkog sistema obrazovanja. Zato su sve reforme bile isprobavanje odnosa snaga izme\u0111u vlasti i obrazovnih lobija, u kojima se, na\u017ealost, vlast vi\u0161e povla\u010dila nego \u0161to je uspevala da sprovede ozbiljne procese modernizacije.<\/p>\n
Ono \u0161to je klju\u010dno pitanje u \u010ditavoj istoriji odnosa izme\u0111u obrazovanja i dru\u0161tva jeste pitanje otvorenosti u procesu odlu\u010divanja i merenja. \u010celni ljudi u obrazovanju su sa svih aspekata poku\u0161avali \u2013 i naj\u010de\u0161\u0107e uspevali \u2013 da doka\u017eu da jedino zatvorene institucije mogu da kvalitetom odgovore na potrebe dru\u0161tva.<\/p>\n
Pad socijalizma na balkanskim prostorima zapravo je u institucionalnom obliku vratio obrazovanje nazad na tvrdokorni zatvoreni sistem, jer se oni koji su do\u0161li na vlast nisu bavili sistemskim promenama u obrazovanju, ve\u0107 su sanjali da vrate sistem u \u010dvrste tokove obrazovanja iz XIX veka. I tu je osnovni problem s kojim se sudario po\u010detak reformi u obrazovanju 2001-2004. godine u Srbiji. Kada se u Ministarstvu prosvete pojavila proevropska levi\u010darska struja, ona je strahovito uznemirila konzervativce koji su br\u017ee-bolje hteli da ostvare status kvo.<\/p>\n
Akademski kapitalizam je danas pred vratima svih visokoobrazovnih institucija; neke zemlje i univerziteti poku\u0161avaju da mu se prilagode na razli\u010dite na\u010dine, ali je ve\u0107 jasno da \u0107e se taj trend iz zapadnih zemalja preseliti u druge delove sveta. Kapitalizam se brzo uvla\u010di kroz pukotine tr\u017ei\u0161ne orijentacije univerziteta i na taj na\u010din uspeva da reorganizuje same institucije. Povezivanje sa privredom, formiranje zajedni\u010dkih projekata, globalnih istra\u017eivanja koja dobijaju na zamahu uti\u010de na to da univerzitetske institucije gube onaj organizacioni oblik koji ih je odvijao od korporativnih organizacija, tako da danas pod uticajem globalizacije i konkurentnosti u svetu akademski kapitalizam postaje pravac koji polako potiskuje raniji oblik organizovanja univerziteta.<\/p>\n
Vi\u0161e autora ispitivalo je razli\u010dite sisteme visokog obrazovanja u svetu: u Japanu, Danskoj i Latinskoj Americi, i zaklju\u010dili su da se institucije visokog obrazovanja otvaraju prema akademskom kapitalizmu idu\u0107i razli\u010ditim putevima.<\/p>\n
Akademski kapitalizam uveden u institucije nema ba\u0161 obzira prema pravima. Kako ka\u017ee Karin Doolan, razvoj pojedinaca u instituciji vi\u0161e je orijentisan na smanjenje tro\u0161kova, nego na ishode istra\u017eivanja. Ova autorka isti\u010de da je proces okretanju prema tro\u0161kovima podstaknut sna\u017eno i od strane dr\u017eava, \u0161to je potpuno u suprotnosti sa autonomijom i kvalitetom obrazovanja. Zato i ja\u010daju politi\u010dki pritisci prema univerzitetu, jer se ve\u0107 jasno javlja disproporcija izme\u0111u zahteva dr\u017eave i organizacijskih i finansijskih mogu\u0107nosti visokog obrazovanja.<\/p>\n
\u201eObrazovanje se ne smatra pravom za koje dr\u017eava pla\u0107a ve\u0107inu tro\u0161kova. Zapravo je to privilegija koju pla\u0107aju pojedinci i porodice. \u0160kolarina na javnim univerzitetima ko\u0161ta u prosjeku od 3.000 eura do 10.000 eura godi\u0161nje. Privatni univerziteti su mnogo skuplji. Univerzitet NJujork, na kojem ja predajem, ko\u0161ta 40.000 eura godi\u0161nje za \u0161kolarinu i smje\u0161taj. Da bi platili tako skupe \u0161kolarine, studenti i porodice moraju uzimati zajmove, obzirom da su nov\u010dana sredstva za stipendije u opadanju. Kada prosje\u010dan student diplomira, on\/ona u dugu je 7.500 eura, pi\u0161e Doolan.<\/p>\n
Kako \u0107e se zemlje Jugoisto\u010dne Evrope suo\u010diti sa akademskim kapitalizmom, kada on, na talasu globalizacije i op\u0161te liberalizacije, zahvati ovaj prostor? I tu po\u010dinje suo\u010davanje sa neizgra\u0111enim pravilima sistema visokog obrazovanja i amorfnom strukturom institucija, \u010dije je postojanje u velikoj meri zasnovano na politi\u010dkoj kontroli.<\/p>\n
Poslovna logika koja se razvija na univerzitetima u Evropi pojavljuje se kao faktor uklju\u010divanja u tokove globalnog tr\u017ei\u0161ta i kao jedan od faktora odr\u017eivosti na visokom nivou. Me\u0111utim, za to univerziteti nemaju podr\u0161ku dr\u017eave, pa mo\u017eemo re\u0107i i \u0161ire zajednice. Problem organizovanja kvalitetnog obrazovanja uz tr\u017ei\u0161nu logiku vrlo je slo\u017een i neizvestan zadatak.<\/p>\n
Na univerzitetima koji razvijaju akademski kapitalizam, i pored globalne organizacije, vreme je toliko ubrzano da je \u017eivot i rad studenata i nastavnika (odnosno nau\u010dnih radnika) tako ubrzan da se formira sasvim nova pojava naziva \u201eno time\u201c (nema vremena). Ta kompresija vremena i porast intenzivnosti uti\u010de i na sam princip rada univerziteta koji zahteva sve vi\u0161e profesionalnih radnika izvan sfere nastave i nauke, koji moraju da obavljaju niz administrativnih ili menad\u017eerskih poslova. To ujedno poskupljuje rad univerziteta i zahteva tra\u017eenje \u0161to ve\u0107eg broja projekata.<\/p>\n
Upravo su ovi procesi uticali na transformaciju starih tradicionalnih univerziteta u pravcu poja\u010dane internacionalizacije i korporativnosti. Poja\u010dana internacionalizacija upravo je podstaknuta uklju\u010divanjem univerziteta u niz velikih istra\u017eiva\u010dkih projekata i u sve te\u0161nju saradnju s privredom. Tradicionalno nacionalno obojeni obrazovni sistemi po\u010deli su polako da lome tu granicu, pod uticajem nau\u010dnih napredaka i da kroz internacionalizaciju otvaraju mogu\u0107nosti za razvoj novih organizacionih oblika, ali i ja\u010deg povezivanja sa korporativnom logikom.<\/p>\n
Na osnovu analiza obrazovanja u Jugoisto\u010dnoj Evropi, evidentno je da \u0107e se nastaviti prebacivanje finansiranja obrazovanja na stanovni\u0161tvo, studije \u0107e generalno poskupeti, zato \u0161to je pove\u0107anje potreba za studiranjem mnogo ve\u0107e nego \u0161to dr\u017eavni bud\u017eeti mogu da prate, a tehnologija \u0107e zahtevati vi\u0161e primene novih modela i individualni rad. Zbog toga, ideje studentskih protesta u Hrvatskoj verovatno ne\u0107e mo\u0107i da se odr\u017ee dugo. S druge strane, to dr\u017eava ne\u0107e osloboditi ulaganju u visoko obrazovanje, jer \u0107e univerziteti jednostavno morati da prate globalnu trku u mnogo ve\u0107oj meri nego \u0161to su to u\u010dinili do sada. A to je po\u010detak njihovog kraja i formiranja novih oblika visokog obrazovanja.<\/p>\n
Polako nestajanje univerziteta bi\u0107e posledica uvo\u0111enja programa celo\u017eivotnog obrazovanja. Ovi sistemi obrazovanja uve\u0161\u0107e niz novih na\u010dina merenja (diplomski atributi, kompetencije, klasifikacija ishoda u\u010denja, stepenaste programe i tako dalje), koji \u0107e biti osnov izbora programa i predava\u010da od strane studenata. Privreda i tr\u017ei\u0161te rada ima\u0107e veliki uticaj na organizaciju i kvalitet nastave.<\/p>\n
Ono \u0161to se u Jugoisto\u010dnoj, ali \u010dini se i u Isto\u010dnoj Evropi nije jo\u0161 do kraja iskristalisalo jeste pitanje u akademskim krugovima \u2013 da li su spremni da napuste organizaciju socijalisti\u010dkog univerziteta. Ulaze\u0107i u globalne tokove, to pitanje je danas sve vi\u0161e deplasirano, jer i ovaj kapitalisti\u010dki (tranzicioni) univerzitet (vezan za akademski kapitalizam, ili kod Olsena \u2013 supermarket model), isto tako da ne mo\u017ee do kraja da isprati moderne trendove globalnog obrazovanja. I to iz dva razloga. Univerziteti \u2013 ili bolje re\u0107i, visoko obrazovanje \u2013 ako se zasniva na kvalitetu, te\u0161ko mo\u017ee biti izrazito profitabilna delatnost. Drugo, profitabilnost univerziteta ne ogleda se vi\u0161e u procesu naplate studija, ve\u0107 u projekciji ishoda koji se sti\u010du na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n
Upravo ovo drugo pitanje je klju\u010dno: mogu li projekcije ishoda obrazovanja biti osnov za profitabilnost univerziteta? Odgovor je negativan, jer moderno obrazovanje, zasnovano na ishodima, ne\u0107e mo\u0107i da bude povezano sa ovakvom organizacijom univerziteta, koja je i glomazna, inertna i pre svega ima jaku konkurenciju u neformalnom obrazovanju radnika.<\/p>\n
Zbog toga, gubljenje statusa profitnih ustanova, isto tako gubljenje statusa dr\u017eavnih glomaznih univerziteta, bi\u0107e uvod u nestanak ustanova sa klasi\u010dnim na\u010dinom obrazovanja. Inovativna pedagogija u visokom obrazovanju potpuno \u0107e promeniti odnose izme\u0111u korisnika obrazovanja i davalaca usluga. Javi\u0107e se sasvim novi pristup na\u010dinu prihvatanja obrazovanja:<\/p>\n
– Agencije za karijerno vo\u0111enje i savetodavne usluge u obrazovanju;<\/p>\n
– Centri za istra\u017eivanje i zapo\u0161ljavanje darovitih;<\/p>\n
– Volonterski centri;<\/p>\n
– Centri za projektno anga\u017eovanje;<\/p>\n
– Instituti za mlade;<\/p>\n
– Mre\u017eni karijerni centri lokalnih zajednica.<\/p>\n
Logika \u0107e se potpuno promeniti u dva pravca; proces sticanja znanja \u0107e se odvijati na bazi hibridne nastave (onlajn i klasi\u010dna nastava) i postoja\u0107e segment povezivanja s realnim problemima u svetu. Diplome i statusi sticani od strane institucija, ima\u0107e status kao kursevi za u\u010denje jezika, a glavni faktor zapo\u0161ljavanja bi\u0107e ramovi kompentencija (kao \u0161to je, recimo, paso\u0161 kompetencija).<\/p>\n
Logika nestajanja klasi\u010dnih institucija upravo treba da krene od pitanja njihove svrsishodnosti u odnosu na proces obrazovanja u jednoj dr\u017eavi. Zato se okretanje ka strukturnoj povezanosti izme\u0111u u\u010denja i odvijanja nekih prakti\u010dnih procesa mora usaglasiti sa mogu\u0107nostima novih tehnologija i njihovog uvo\u0111enja u procese pripremanja pojedinca za svet rada. A to vi\u0161e nije na nacionalnom nivou, ve\u0107 je uveliko internacionalizovano. Ubrzanje procesa zapo\u0161ljavanja u me\u0111unarodnim okvirima ostvaruje toliki pritisak na proces obrazovanja u svetu da \u0107e fleksibilnost obrazovanja biti negacija postojanja \u010dvrstih institucija kao oblika obrazovanja. Procesi zapo\u0161ljavanja odvija\u0107e se u skladu sa potrebama svetske konkurencije. Tu obrazovne institucije gube bitku s novim tehnologijama i me\u0111unarodni odnosima na tr\u017ei\u0161tu rada. I desi\u0107e se ono \u0161to je bitna karakteristika visokog obrazovanja u budu\u0107nosti \u2013 dr\u017eave \u0107e se okrenuti pojedincu, bez posredovanja institucija, uz formiranje sistema karijernog vo\u0111enja.<\/p>\n
U izdanju IK HERAedu<\/p>\n
Dr Refik \u0160e\u0107ibovi\u0107, svojevremeno profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i pomo\u0107nik ministra obrazovanja u Vladi Srbije posle demokratskih promena, sada aktivan na vi\u0161e univerziteta u regionu, autor je studije “Tvr\u0111ava dosade” (HERAedu Beograd 2016), u kojoj analizira stanje u visokom obrazovanju u Jugoisto\u010dnoj Evropi. \u0160e\u0107ibovi\u0107 polazi od opore \u010dinjenice da je do\u0161ao kraj i klasi\u010dnom bur\u017eoaskom i socijalisti\u010dkom univerzitetu i da se valja suo\u010diti sa nimalo lakim pitanjima \u0161ta dalje. Ako su tr\u017ei\u0161te i kapitalizam izbor i sudbina savremenog \u010dove\u010danstva, onda se mora graditi i odr\u017eiv sistem akademskog kapitalizma \u2013osnova je teza ove knjige.<\/p>\n
Odlomak iz knjige Refika \u0160e\u0107ibovi\u0107a “Tvr\u0111ava dosade”<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dolazak na vlast neokonzervativaca zaustavio je modernizaciju korumpiranjem javnosti i sindikata, sitnim ustupcima za koje su znali da nemaju osnovu u razvoju sistema. Sistem obrazovanja u Srbiji uveden je u hibridno haoti\u010dno stanje, bez jasne perspektive. To je stvorilo vakuum u kome nije moglo da se do\u0111e do osnovnih na\u010dela promene sistema, koji je, sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":192251,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10196],"tags":[],"class_list":{"0":"post-192250","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-iz-pera-nasih-autora"},"yoast_head":"\n