![\"stav.ba\"](\"http:\/\/www.sandzacke.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/nura-ferhatovic-660x330.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Arebicu je po\u010dela u\u010diti 1946. godine kod hod\u017ee Ahmeta Muminovi\u0107a te je za \u010detiri godine savladala pismo koje i nakon 70 godina uspje\u0161no \u010dita i pi\u0161e. Nura Ferhatovi\u0107 ka\u017ee kako se u \u017eivotu najvi\u0161e slu\u017eila arebicom i kako je latinicu i \u0107irilicu nau\u010dila iz novina.<\/p>\n
Arebica je specifi\u010dno bosansko pismo nastalo ulaskom Kraljevine Bosne u osmanlijsko\u2011islamski kulturni i civilizacijski krug. Na njenim temeljima, u periodu od pet stolje\u0107a, nastaje posebna naporedna pismenost spram bosan\u010dice (autenti\u010dno pismo nastalo u Bosni). Tada\u0161nji Bo\u0161njaci, kojima je islam bio stil i na\u010din \u017eivota, a orijentalni jezici i arapsko pismo neophodni u komunikaciji s cijelim Osmanskim carstvom, kreirali su novo pismo, arebicu, prilagodiv\u0161i je fonetsko-fonolo\u0161kom sistemu bosanskog jezika. Na ovom pismu nastaje izuzetno bogata alhamijado knji\u017eevnost. Pretpostavlja se da je najstariji bosanski tekst napisan na arebici Po\u010detnica, nastala u doba sultana Mehmeda Fatiha. Bosanski autori od po\u010detka 17. stolje\u0107a koriste arebicu za pisanje svojih djela na bosanskom jeziku, me\u0111utim, dolaskom Austro-Ugarske, latinica potpuno zamjenjuje arebicu, koja se kod Bo\u0161njaka, posebno u vjerskoj slu\u017ebi, zadr\u017eava sve do po\u010detka Drugog svjetskog rata, kada je na arebici od\u0161tampana i posljednja knjiga (Fikhul Ibadet Muhameda Seida Serdarevi\u0107a). Nakon toga, arebica je skoro potpuno zaboravljena.<\/p>\n
Izme\u0111u Olova i Zavidovi\u0107a, u selu \u010cuni\u0161ta, \u017eivi Nura Ferhatovi\u0107. Ima nepunih 80 godina i arebica je jedino pismo kojim se ona slu\u017ei. Nura je ro\u0111ena 1937. godine u selu Glavi\u010dno, a arebicu je po\u010dela u\u010diti 1946. godine kod hod\u017ee Ahmeta Muminovi\u0107a. \u201cBilo mi je 9 godina kad sam krenula u mejtef. Ne\u0107u se hvaliti, ali \u010dim je do\u0161ao, taj hod\u017ea me primijetio, kazao mi kako se lijepo vladam i stavio me u prvu klupu. Kad koje dijete nije slu\u0161alo, hod\u017ea bi ga \u0161ipkom i\u0161ibao po dlanovima. Tako je to prije bilo. Mene, valah, nije nikad. Tu smo i\u0161li mo\u017eda 4 godine u mejtef, pa se on onda razbolio i umro\u201d, prisje\u0107a se nana Nura i ka\u017ee da ima tri prijateljice koje su s njom i\u0161le u mejtef, me\u0111utim, iako su znale lijepo \u010ditati i pisati arebicu, sve su zaboravile zato \u0161to nisu redovno \u010ditale i ponavljale. \u201cNe znaju sad ni mevluda ni Kur'ana. Ja sam stalno to uzimala i devamila, i Kur'an i mevlud, i nisam nikada zaboravila. Imam i unuku koja je i\u0161la u medresu, pa i ona umije u\u010dit\u2019 u Kur'anu, ali te\u0161ko \u0107ete na\u0107i nekoga ko jo\u0161 arebicu umije \u010ditat\u2019, a kamoli da se njome slu\u017ei i da na njoj ne\u0161to pi\u0161e\u201d, isti\u010de Nura.<\/p>\n
Nana Nura hvali se da ima dobre nao\u010dale, ali i da bez njih prili\u010dno dobro vidi, pa je posljednjeg ramazana prou\u010dila i hatmu. \u201cPit'o me doktor imam li cvike, rekoh mu da imam. Pita me jesam li hin kupila na pijaci, a ja mu vako ka\u017eem: \u2018Ne\u0107u ti lagati, donijela hin je jena jaranica iz Njema\u010dke\u2019, i da vam ka\u017eem, dobre cvike\u201d, kroz smijeh \u0107e nana Nura.<\/p>\n \u017deli da \u010dujemo ne\u0161to \u0161to joj je najmilije da u\u010di i devami: \u201c'Od Allaha koji tra\u017ei pomo\u0107i, neka mevlud Pejgamberu prou\u010di. U D\u017eennetu koji tra\u017ei hurija, kad se mevlud u\u010di, neka poslu\u0161a. Promislite, ovaj svijet ho\u0107e pro\u0107\u2019, na mah\u0161er nam i na sirat valja do\u0107\u2019. Havza piti u D\u017eennetu ko tra\u017ei, nek u srcu salavate zadr\u017ei. Essalatu vesselamu alejke, ja Resulallah.\u2019 To ti je, beli, Ga\u0161evi\u0107a mevlud. Mi u Kur'anu zovemo ustune iznad harfova. Ovaj mevlud je napisan brez ustuna, a ovo pismo zovemo arebica il\u2019 bosan\u010dica. Sad nam je u \u010cuni\u0161tima u d\u017eamiji bio mevlud, imaju trojica hod\u017ea. Zovu: \u2018Hod'te \u017eene da u\u010dite\u2019, mene nako k'o bi postid\u201d, pri\u010da nana Nura te nam prou\u010di i prvu stranu sure Ya-Sin iz Kur'ana, kazav\u0161i kako je zna cijelu napamet, samo su je godine ve\u0107 stigle pa se ne bi usudila sama u\u010diti. Bilo bi dobro, isti\u010de, kad bi je neko pratio da negdje ne pogrije\u0161i, a ona da u\u010di.<\/p>\n Nura Ferhatovi\u0107 30 godina gasulila je i \u201cotpremala \u017eene na onaj svijet\u201d. \u010cesto su je kone i drugarice pitale je li ju strah tog posla, a ona bi im samo rekla: \u201cVallahi nimalo.\u201d Pitali su je da li zbog tog posla nekad ne\u0161to ru\u017eno sanja, a ona im kratko odvrati: \u201cNikad.\u201d Ka\u017ee da u to vrijeme u njenom i okolnim selima nije imao ko da umrle \u017eene gasuli, pa se ona prihvatila tog posla: \u201cDolazila su kola godinama po mene pa sam sva ta sela obilazila i \u017eene otpremala. Sad vi\u0161e ne mogu stajati i nemam kuveta da otpremam \u017eene. Godine su me stigle. Desilo se to, nama k'o do\u0161'o jedan star hod\u017ea, Jusuf Mufti\u0107 mu je bilo ime, ozgor iz Ligati\u0107a, i donio mi jenu vre\u0107u od mekinja i na njoj mi je pokazao kako \u0107u rezati mrtva\u010dke haljine. I ja sam tako sve od otoga vidjela kako se re\u017ee makasama i kako se kroje \u0107efini.\u201d<\/p>\n Ka\u017ee kako se u \u017eivotu najvi\u0161e slu\u017eila arebicom i kako je latinicu i \u0107irilicu nau\u010dila iz novina. Tako je jednom krenula u prodavnicu napisav\u0161i spisak stvari koje treba kupiti: \u201cFino sam sebi napisala na \u0107age \u0161ta trebam kupiti da ne bih \u0161ta zaboravila. Po\u0161to sam do\u0161la u du\u0107an, uzela sam ono \u0107age pa po\u010dela \u010ditati onom du\u0107and\u017eiji \u0161ta mi sve treba, a on je zadugo u \u0107age gledao, pa u mene, i sve tako. Vidim ja, zabeluho se on, sav se u \u010dudu na\u0161'o, pa mu najposlije kazah da je spisak napisan na arebici ili, kako je to na\u0161 efendija nama govorio, na bosan\u010dici. Ne bi mu ni tad ni\u0161ta jasno, samo mi re\u010de da mu je to k'o kakva sura iz musafa, al\u2019 da on ni to ne umije \u010ditati\u201d, pri\u010da Nura s ponosom u glasu. Svaku mubarek\u2011no\u0107 zabilje\u017eila je u Takvimu. Sa strane bi pisala i bilje\u017eila \u0161ta je za tu no\u0107 lijepo u\u010diti i \u0161ta treba klanjati: \u201cKasnije su djeca to uzimala pa su mi tra\u017eili da im to pro\u010ditam i prevedem \u0161ta sam zabilje\u017eila, a ja bih him govorila da nau\u010de arebicu, lak\u0161e bi him bilo. U Takvimu sam bilje\u017eila i ostale no\u0107i i dane koji su bili va\u017eni, a i neke druge kojima insan posebno treba pazit\u2019 i treba se tih dana \u010duvat\u2019. Neima toga vi\u0161e, niko to vi\u0161e ni\u0161ta i ne pozna i ne pazi, sve se to izgubilo, i vi mladi o tome vi\u0161e ni\u0161ta i ne znate.\u201d<\/p>\n Neugodno joj je biti besposlena. Pletenje je smiruje. Prisje\u0107a se da je u \u017eivotu uvijek ne\u0161to radila, nekada i te\u0161ke poslove u polju, a kada ne bi ni\u010dega bilo, onda bi u\u010dila Kur'an, i tako dan za danom. Pri\u010da kako joj je velika \u017eelja bila da ide u Gazi Husrev-begovu medresu: \u201cDa su mi mati i babo bogdom prodali jednu zemlju u Glavi\u010dnom \u0161to je moja majka imala, pa da me po\u0161alju u medresu. Voljela sam i\u0107i u medresu u Sarajevo da u\u010dim nauke vi\u0161e neg\u2019 i\u0161ta. Jednom sam bila u Sarajevu \u0111e se prodavala ona roba, odmah pored Begove d\u017eamije, kad do\u0111e vakat da se podne klanja. Uzeli smo abdest da klanjamo podne, da uni\u0111emo u Begovu d\u017eamiju, kad vi\u010du ovi jarani: \u2018Hajte, hajte, evo autobusa, da ne zakasnite.\u2019 I ja ne uni\u0111oh u Begovu d\u017eamiju, podne kod ku\u0107e klanjala, pa mi je i sad \u017eao \u0161to nisam u Begovu d\u017eamiju uni\u0161la.\u201d<\/p>\n Nura Ferhatovi\u0107 tvrdi da svi koji iz Bosne odu, makar se i nikad ne vratili, jedva \u010dekaju da ponovo do\u0111u i da se nadi\u0161u bosanske have i napiju bosanske vode. \u201cBezbeli da se neko i pati, al\u2019 opet je lijepa Bosna. Ka\u017eu da ni vode vake ni\u0111e nema i da more\u0161 vas dunjaluk obi\u0107\u2019 i da ope ne\u0107e\u0161 vake vode na\u0107i. Imam sina u Americi, i svake godine me zove da mu do\u0111em i da budem malo kod njega. Vazda mu isto odgovorim: \u2018Ne mogu, kako \u0107u evo?! Ako do\u0111em vama, i kad trebadnem da krenem ku\u0107i, vi mi ostadoste pa se ne mogu ni od vas rastati, a ni\u0111e sem Bosne \u017eivjeti ne mogu!'\u201d<\/p>\n![\"stav.ba\"](\"http:\/\/www.sandzacke.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/nura-ferhatovic-2.jpg\")