![\"M_Memic2_big\"](\"http:\/\/sandzackaknjizevnost.com\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/M_Memic2_big.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Sand\u017eak – Avgusta 1991, u 76 godini \u017eivota, nenadno je u Novom Pazaru preminuo Muhamed Abdagi\u0107, iz Sarajeva zavi\u010dajno iz Sjenice. Bio je jedan od utemeljiva\u010da Matice Bo\u0161njaka. Kao \u010dovjek intelektualac-humanista, revolucionar i knji\u017eevni stvaralac zadu\u017eio nas je\u00a0 da ga i na ovaj na\u010din sa\u010duvamo od zaborava.<\/strong><\/p>\n U Sjenici su izbe\u0111u dva rata bili samo pet intelektualaca iz redova muslimanske nacionalnosti. Svi su oni zavr\u0161ili veliku medresu u Skoplju i svi su studirali na Beogradskom univerzitetu. Sve ono \u0161to je sjeni\u010dka muslimanska omladina iz tog vremena stvorila i ostavila nam u nasle\u0111e iz oblasti kulture i dru\u0161tveno-politi\u010dkih akrivnosti, kako u Sjenici, tako i van nje, vezano je prvenstveno za ime Muhameda Abdagi\u0107a.<\/p>\n Sin je Abdulaha Abdagi\u0107a, sjeni\u010dkog imama i majke Nurije, ro\u0111ene Hasanagi\u0107. Imao je jo\u0161 tri brata i dvije sestre,<\/p>\n U svom \u017eivotu Muhamed je imao zna\u010dajne zapa\u017eene uspjehe, uspone i radostim a i te\u0161ke lomove i progone koji su \u010dak te\u017eili njegovom fizi\u010dkom uni\u0161tenju, a prvenstveno da skrhaju njegov ponos i intelektualni talenat. Na sre\u0107u i nakon svega toga, nalazio je volje i snage da ponovo probudi, makar djelimi\u010dno svoje stvarala\u010dke snage i mogu\u0107nosti\u00a0 i da ponovo zablista u prvom redu kao intelektualac i humanista. Bio je jedini me\u0111u bra\u0107om i sestrama kojeg je otac smogao snage da \u0161koluje. Poha\u0111ao je Veliku medresu u Skoplju od septembra 1927 \u2013 do 5 februara 1935 godine. Kada je zajedno sa \u0106amilom Sijari\u0107em i Ra\u0161idom Dedovi\u0107em isklju\u010den iz ove \u0161kole, pa je maturu zavr\u0161io\u00a0 u gimnaziji u Vranju (Ra\u0161id Dedovi\u0107 je na Kosovu poznat kao Ra\u0161id Deda. Po\u0161ta u Vu\u010ditrnu nosi tako njegovo ime, tako nosi ime spomenik u Vu\u010detrnu i pjesme njemu posve\u0107ene u \u0161kolskoj lektiri. Ina\u010de je zavi\u010dajno iz Fo\u010de, a otac mu je kao imam radio u Vu\u010ditrnu).<\/p>\n Velika medresa je bila specifi\u010dna \u0161kola koja se po mnogo \u010demu razlikovala od svih drugih srednjih \u0161kola u zemlji, kako po svom programu tako i prvenstveno po svojem dru\u0161tveno-politi\u010dkom uticaju koji je odigrala na \u0161irokim prostorima na jugu zemlje. \u0160kolovala se u njij muslimanska omladina koja je velikim dijelom nosila te\u0161ko vreme siroma\u0161tva i potla\u010denosti naroda iz kojeg je poticala i istovremeno svijesti o ekonomskoj, prosvjetnoj i kulturnoj zaostalosti i nacionalnoj obespravljenosti sredine iz koje je poticala o surovoj nepravdi koju je samovoljni politi\u010dki sistem \u010dinio nad njima a koja je u njima sazrijevala znatno prije nego \u0161to je to uobi\u010dajeno za mladi\u0107e njihovog doba \u017eivota. Pored jednog sveobuhvatnog programa srednjo\u0161kolske nastave u ovoj medresi je bila kombinacija klasi\u010dne gimnazije u duhova akademije. Muhamed i njegovi \u0161kolski drugovi puno su drugovali sa modernom i posebnom socijalnom literaturom. Jo\u0161 od 1932 godine organizovali su svoje marksisti\u010dke kru\u017eoke i u dodiru\u00a0 sa knjigom mnoge su iznena\u0111ivali koliko su pokazivali interesovanja za literaturu i koliko su \u010ditali u odu\u0161evljavali se. Sti\u0107u\u0107i znanja i \u0161ire pretstave o jednom novom \u017eivotu, \u017eive\u0107i u gradu sa vi\u0161evjekovnom orijentalnom tradicijom i kulturom, u njima su se sve vi\u0161e otvarali vidici i kontrasti prema stazama dru\u0161tvenog progresa.<\/p>\n Iz Onoga \u0161to je Abdagi\u0107 pisao o tom dijelu svog \u017eivota, upe\u010datljivo provjerava uticaj koji je na njega imao i ostavio njegov \u0161kolski drug i zemljak Rifat Burd\u017eevi\u0107, kasnije poznat kao\u2019\u2019TR\u0160O\u2019\u2019. Sje\u0107aju\u0107i se toga Abdagi\u0107 je pisao i<\/p>\n \u2019\u2019Gdje\u00a0 on, tu jednom i ja, ali onda on dalje, tako mi je uvijek uzmicao, ko\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ahil i kornja\u010da, stim \u0161to je ovdje Ahil bio izmakao, stalno sam ga dostizao, ali ga nikad nisam stizao. U fudbalu, u poeziji, u politi\u010dkoj snazi, u partiskim polo\u017eajima. Kad sam ja stigao da igram utakmice \u0161kole on bija\u0161e fudbal ve\u0107 ostavio, da se na pisanje poezije, kada sam ja po\u010deo da pi\u0161em (jedan kriminalisti\u010dki roman), on bija\u0161e poeziju ostavio, dao se na politiku, a kada ja po\u010deh da se mje\u0161am u politiku, (zbog koje me izbaci\u0161e iz \u0161kole), on ve\u0107 davno bija\u0161e zavr\u0161io srednju \u0161kolu i stigao na Univerzitet u Beograd. E da, u \u0161kolskom orkestru on je svirao violon\u010delo, a ja bio samo obi\u010dan \u010dlan hora.\u2019\u2019<\/p>\n \u2019\u2019Tr\u0161o\u2019\u2019 ga nije zaboravio ni kad je stigao na Univerzitet.<\/p>\n \u2019\u2019Bilo je to jedne ve\u010deri kada mi je Rifat pri\u0161ao, pisao je Abdagi\u0107 i saop\u0161io mu. Ve\u010deras budi na Slaviji ta\u010dno u\u00a0 \u0161est, pazi da ne zakasni\u0161, tamo \u0107e te \u010dekati jedan drug, u d\u017eepu \u0107e dr\u017eati novine, ti \u0107e\u0161 ga upitati \u2019\u2019Gdje je Kalemegdan, a on \u0107e ti odgovoriti: na Slaviji (\u2026) Ako ti tako ne odgovori, ti samo razmini, jer takav dogovor ti ne mo\u017ee niko da ti osim onaj s kojim treba da se sastane\u0161. Tamo me sa\u010dekao Mojsije Stefanovi\u0107 (poginuo u \u0160paniji). \u2019\u2019 Tako je Muhamed uspostavio vezu sa komunistima na Beogradskom univerzitetu. \u2019\u2019 Kad sam ja u\u0161ao u Partiju, pi\u0161e dalje Abdagi\u0107, \u2019\u2019Tr\u0161o\u2019\u2019 je ve\u0107 bio u univerzitetskom rukovodstvu, on opet bija\u0161e oti\u0161ao dalje, postigao vi\u0161e, iza\u0161ao iz granica Univerziteta i postao \u010dlan Mjesnog komiteta Beograda\u2026 On me je , naravno, uveo u Partiju\u2019\u2019<\/p>\n Najlep\u0161e dane i najve\u0107i uspon u svom \u017eivotu Abdagi\u0107 je upravo do\u017eiveo kao student Beogradskog univerziteta na kojem je studirao pravne nauke od septembra 1936 do aprila 1941 i o tome se uvijek sa zadovoljstvom prisje\u0107ao. Bile su to burne godine u kojima je studentski pokret iop\u0161te, a na Beogradskom univerzitetu posebno, izrastao kao zna\u010dajan dru\u0161tveni \u010dinilac i pokreta\u010d brojnih veoma zna\u010dajnih aktivnosti koje su bile od uticaja za sudbinu zemlje. U tom pokretu Abdagi\u0107 je od 1938 godine rukovodio organizaciom narodnih studenata na Pravnom fakultetu, a 22 novembra 1939 godine bio je izabran\u00a0 i u naju\u017ee rukovodstvo studenata Beogradskog univerziteta koje je rukovodilo organizacijom od oko \u010detiri hiljade narodnih studenata, a ovi su bili pokreta\u010di i udarni odred svih akcija dvadesetak hiljada studenata ovog Univerziteta. Bio je \u010dlan Univerzitetskog komiteta KPJ i sekretar Kulturnog odbora studenata Beogradskog univerziteta.<\/p>\n Pi\u0161u\u0107i o Jurici Ribaru, koji je sa Avdom Humom i Muhamedom Abdagi\u0107em i sa jo\u0161 tri devojke, ina\u010de k\u0107erke onda\u0161njih ministara ( Olga Nin\u010di\u0107, Vukosava Gavrilovi\u0107 i Ivana Tupanjin) bili nosioci svih aktivnosti ovog studentskog odbora, Abdagi\u0107 je objasio:<\/p>\n \u2019\u2019Radili smo zajedno, na istom sektoru studentskog pokreta, nekih dobrih pet godina, u kulturnom odboru. To je bio odbor sastavljen od po jednog delegata, prije svega iz kulturnih studentskih udru\u017eenja, iz sportskih a zatim i iz ostalih, stru\u010dnih i ekonomskih , oko \u0161ezdesetak delegata. Predsjednig odbora je bio Avdo Humo, urednik na\u0161eg knji\u017eevnog \u010dasopisa \u2019\u2019Mlada kultura\u2019\u2019. Djelatnost ove strukture studentskog pokreta bila je \u0161iroka, od \u010dega je posebno mjesto zauzimalo organizovanje predavanja i priredbi za studente, ali i za gra\u0111ane na Kolar\u010devom univerzitetu. I naravno, preno\u0161enje ovog i ovakvog rada, preko delegatam u svoja udru\u017eenja, pa i u svoje krajeve iz kojih su studenti poticali.\u2019\u2019<\/p>\n Muhamed Abdagi\u0107 je zabile\u017eijo da je ovaj Odbor uspjevao da anga\u017euje i brojne javne kulturne radnike Beograda i da su putem posebnog odbora odr\u017eavali stalnu saradnju, naro\u010dito sa rektorom Univerziteta doktorom Dragoslavom Jovanovi\u0107em, te sa vi\u0161e profesora istog univerziteta.<\/p>\n Kao sekretaru Kulturnog odbora Abdagi\u0107u je pripala i uloga saradnje i koordiniranja rada sa zavi\u010dajem studentskim udru\u017eenjima koja su onda bila dosta brojna. (\u2019\u2019Petar Ko\u010di\u0107\u2019\u2019 iz Bosne, \u2019\u2019Neretve\u2019\u2019 iz Hercegovine, \u2019\u2019Vardar\u2019\u2019 iz Makedonije, \u2019\u2019Stjepan Mitrov Ljubi\u0161a\u2019\u2019 1 \u2019\u2019Njego\u0161\u2019\u2019 iz Crne Gore, Udru\u017eenje Kosovara, Ma\u0111arsko kulturno dru\u0161tvo \u2019\u2019Boljaji Farke\u0161\u2019\u2019, \u2019\u2019Zlatar\u2019\u2019 iz sand\u017eaka, \u2019\u2019 Uzajamnost iz \u010ca\u010dka, Klub akademi\u010dara iz Banjaluke, te zavi\u010dajna dru\u0161tva iz Ni\u0161a i Po\u017earevca. Putem Kulturnog odbora\u00a0 koordinirana je i aktivnost i drugih sudentskih udru\u017eenja, kao onog za borbu protiv tuberkoloze, studentska \u2019\u2019samopomo\u0107\u2019\u2019, Studentski ljetovali\u0161ni savez, Akademsko apstinetsko dru\u0161tvo \u2019\u2019Istina.\u2019\u2019<\/p>\n Abdagi\u0107 je, uz Rifata Burd\u017eevi\u0107a \u2019\u2019Tr\u0161a\u2019\u2019 i drugih studenata iz Sand\u017eaka bio jedan od onih koji je zna\u010dajno doprineo da narodni studenti na Beogradskom univerzitetu, zavi\u010dajnog Sand\u017eaka, u predve\u010derju i po\u010detkom Drugog svjetskog rata, zauzmu nekoliko zna\u010dajnih stavova i pokrenu neke akcije koje su odigrale istorijsku ulogu na afirmaciji Muslimana u Sand\u017eaku kojima su se studenti Sand\u017eaka prvi javno obratili i pozvali da zajedno sa Srbijom i Crnogorcima pridru\u017ee se u pripremama za obnovu zemlje i protivu ovda\u0161njih nenarodnih re\u017eima u onda\u0161njoj kraljevini Jugoslaviji.<\/p>\n Jedna od takvih aktivnosti bilo je i formiranje Zavi\u010dajnog udru\u017eenja Sand\u017eaklija \u2019\u2019Zlatar\u2019\u2019. Postojala su na Univerzitetu srpska i crnogorska udru\u017eenja. Studenti Sand\u017eaklije, i srpske i crnogorske i muslimanske nacionalnosti, nisu pristupale ni jednim od tih udru\u017eenja, ve\u0107 su se opredjelili za svoje Sand\u017ea\u010dko udru\u017eenje, daju\u0107i time do znanja da oni u svojim opredeljenjima vide Sand\u017eak kao autonomnu jedinicu. Obra\u0107aju\u0107i se svojim Proglasom (otvorenim pismom) narodni studenti, zavi\u010dajno iz Sand\u017eaka, suprotno praksi u Crnoj Gori i Srbiji, prvi put su se posebno javno obratili i Muslimanima Sand\u017eaka, priznaju\u0107i time i njihov subjektivitet. Ovo je obra\u0107anje istoriskog zna\u010daja i ono je jedno od temeljnih dokumenata na kojima se kasnije razvijala autonomija Sand\u017eaka i priznavanje Muslimana kao posebnog nacionalnog subjektiviteta. Muhamed Abdagi\u0107, ne samo da je bio jedan od potpisnika ovog obra\u0107anja, ve\u0107 je bio i jedan od organizatora na njegovo pripremanje i slanje u Sand\u017eak.<\/p>\n Pi\u0161u\u0107i o tim doga\u0111ajima i o anga\u017eovanju naprednih studenata i liniji KPJ na rje\u0161avanju nacionalnog pitanja, Abdagi\u0107 je kasnije pisao da je to bio najbolji dokaz koliko je ta linija bila opravdana kada su prije i u toku rata priznavali Muslimani kao posebnu narodnost i kada smo im se posebno obra\u0107ali priznavaju\u0107i njihov identitet kao fakat i koliko je kobna gre\u0161ka bila krajem marta 1945 godine kada je Zemaljsko Antifa\u0161isti\u010dko vije\u0107e Sand\u017eaka ukinuto i ta politika izmijenjena.<\/p>\n Inicijativa Rifata Burd\u017eevi\u0107a da narodni studenti Sand\u017eaklije pokrenu i organizuju izdavanje posebnog lista koji je ozlazio pod naslovom \u2019\u2019Sand\u017eak\u2019\u2019 realizovao je Muhamed Abdagi\u0107 kao sekretar Kulturnog odbora studenata, on je pripremio redakciski sve \u010dlanke za ovaj list, a pred vlastima je nominalno glavni i odgovorni urednik bio Hakija Zejnjelagi\u0107, student prava iz Novog Pazara. \u2019\u2019List je, kako je pisao Abdagi\u0107, ubrzo bio zabranjen, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa sli\u010dnim listovima\u2019\u2019 pa je izlazio ilegalno preko u\u010denika koji su zavr\u0161ili Veliku medresu, a radili u Vakufskoj direkciji u Skoplju i \u0161tampan u ovome gradu, o \u010demu su sa\u010duvani i neki izvorni dokumenti.<\/p>\n O\u010dito je da je sa Humom i sa Juricom Ribarom Muhamed Abdagi\u0107 na Beogradskom univerzitetu u vremenu burnih doga\u0111aja koji su se zbivali u prvoj godini Drugog svetskog rata bio u \u017ei\u017ei brojnih kulturnih antifa\u0161isti\u010dkih aktivnosti koje je Beogradski univerzitet pokretao. Jedna od tih aktivnosti bio je i Kongres studenata Jugoslavije za mir\u00a0 odr\u017ean u Beogradu 9. aprila 1940 godine. Kongresu su prisustvovali delegati sa svih univerzitetskih i fakultetskih centara u temlji ( Ljubljana, Zagreb, Beograd, Skoplje, Subotica). Kao sekretaru Kulturnog odbora beogradskih studenata, koji su organizovali i pripremali ovaj Kongres, Muhamedu Abdagi\u0107u je pripala \u010dast da u ime\u00a0 Beogradskog univerziteta otvori ovaj Kongres u Sali broj 63.\u00a0 onda\u0161nje fizi\u010dke sale i da bude izabran u Predsjedni\u0161tvo Kongresa. Beogradsko \u2019\u2019Vreme\u2019\u2019 od 10. aprila 1940 godine na naslovnoj strani objavilo je tekst i veliku fotografiju sa likom Muhameda Abdagi\u0107a prilikom otvaranja kongresa. Bilo je to istovremeno i veliko priznanje ovom mladom Sand\u017eakliji \u2013 Sjeni\u010daninu za njegov samoprijegoran i uspje\u0161an rad i nadahnu\u0107e da na tom putu i dalje istraje.<\/p>\n Osnovne poruke ovog Kongresa bile su pro\u017eete antiratnim duhom i pobunom mladih da oni koji su na vlasti ponovo \u2019\u2019 ne uvuku nesre\u0107ne narode u kolo besmislenog klanja.\u2019\u2019 Nihov\u00a0 zahtjev bio je \u2019\u2019 da se zaustavi ludilo me\u017eusobnog ubijanja naroda i da se uspostavi mir me\u017eu ljudima.<\/p>\n Nije ostalo nezapa\u017eeno ni anga\u017eovanje Abdagi\u0107a i njegovih saboraca u svom zavi\u010daju u Sand\u017eaku, posebno u Sjenici. U njegovim sje\u0107anjima neizbrisivo je ostao u sje\u0107anjima jedan neobi\u010dan doga\u0111aj, koji u njegovim shvatanjima o \u017eivotu me\u0111u ljudima nikako nije nalazio opravdanje i psihi\u010dki ga je stalno uznemiravao. Desio se u sjeni\u010dkom selu Brnjice, u kojem se razvila ljubav izme\u0111u djevojke Srpkinje i mladi\u0107a Muslimana. Roditelji djevojke i njeni sunarodnici, a posebno onda\u0161nja vlast, da bi sprije\u010dili tu ljubav opredelili su se da kazne sve Muslimane toga sela i da ih nasilno rasele. Mogu\u0107e da je to bio samo povod na iseljenje ljudi iz ovog mirnog i bogatog sela i da je \u2019\u2019krivica\u2019\u2019, kakva-takva ipak prona\u017eena. Brnjica je kako je pisao Muhamed Abdagi\u0107, \u2019\u2019 najpitomije selo u srezu sjeni\u010dkom (koje se) nalazi pod samom Golijom, o\u010di\u0161\u0107eno je tako \u0161to je \u017eandarmerija, po nare\u0111enju srpskog na\u010delnika, upala i naredila da se Muslimani imaju smjesta iseliti, pa kud ko zna, ostavljaju\u0107i ku\u0107e i poku\u0107stvo, sem \u0161to su mogli u ruke ponijeti. Djevojku su vratili\u00a0 porodici, a mladi\u0107 je pobegao u Ro\u017eaje, gdje se o\u017eenio drugom\u00a0 i gdje i danas \u017eivi.\u2019\u2019 Muslimani su stradali i kolektivno ka\u017enjavani \u0161to su pripadali drugoj veri jo\u0161 u vrijeme Osmanske vladavine (tzv. \u2019\u2019Istraga poturica\u2019\u2019 u staroj Crnoj Gori, u Vasojevi\u0107ima, masovna strijeljanja u Gusinju i Plavu zbog odbijanja da pre\u0111u u\u00a0 u pravoslavnu vjeru, nasilno i masovno prevo\u0111eni u pravoslavlje),\u00a0 pa se i ovaj doga\u0111aj, koji se zbio 192. godine, lak\u0161e shvata ako se zna da su, kako pi\u0161e Abdagi\u0107, \u2019\u2019poslije pobjedni\u010dkog rata (misli na 1912 i 1918, nap.M.M.) Srbi su se u Sand\u017eaku osje\u0107ali pobjednicima, pa i \u017eivjeli kao pobjednici ( drugo pitanje \u0161to srpska raja nije imala ba\u0161 nikakve koristi od te pobjede)\u2019\u2019.<\/p>\n I zato se stalno osje\u0107ao du\u017enim prema svom zavi\u010daju. Kao prelomna pominje se 1935 godina. Te godine, kako pi\u0161e Abdagi\u0107, \u2019\u2019 dolaskom studenata sve se mijenja. Bili su to uglavnom sinovi hid\u017ea i imama koji su se \u0161kolovali u Skoplju (Velika medresa kralja Aleksandra). Ti studenti su odmah uzeli fudbal u svoje ruke, formirali sportsko dru\u0161tvo \u2019\u2019 Sloga\u2019\u2019(\u2026) ali znali su da svoj fudbalski klub iskoriste i u kulturne, odnosno kulturno-politi\u010dke svrhe, organizuju\u0107i pored utakmica i kulturne priredbe i zabave. Poslije zavr\u0161enih utakmica, naravno najprije u svom mjestu, u Sjenici, a poslje gostuju\u0107i u drugim mestima.\u2019\u2019 Formirali su i podru\u017enicu \u2019\u2019Gajret\u2019\u2019 Na priredbama su igrani razni pozori\u0161ni komadi, a priredbe su odr\u017eavane \u0161irom Sand\u017eaka: u Novom Pazaru, u Bijelom polju, Prijepolju, Novoj Varo\u0161i pa i u nekim krajevima Srbije u sujednoj Ivanjici. Na nekim od njih preno\u0161en je i dio programa\u00a0 sa Kolar\u010devog univerziteta u Beogradu. Tako je na akademiji u Sjenici, organizovanoj u \u010dast Francuske, pjevana \u2019\u2019Mareljeza\u2019\u2019. Pripremio ju je hor sjeni\u010dke radni\u010dke omladine sa osnovnim obrazovanjem, a predava\u010di na ovoj Akademiji bili su poznati kulturni i javni radnici iz Beograda.<\/p>\n Za ime Muhameda Abdagi\u0107a vezana je i prva \u0107elija KPJ u Sjenici formirana 1937 godine ili po\u010detkom 1938 godine, jedna me\u017eu prvim na podru\u010dju \u010ditavog Sand\u017eaka. Istina, oni koji su kasnije u\u010dinili sve da se na tom podru\u010dju ime Muhameda Abdagi\u0107a nije smjelo ni spomenuti, izbrisali su iz istorije radni\u010dkog pokreta ovog kraja i ovu prvu partijsku \u0107eliju, \u0161to bi rekli \u017ertvovali je da bi se ime Muhamedovo zaboravilo.<\/p>\n O nekim aktivnostima pred \u0161estoaprilski rat govori nam sa\u010duvani izvje\u0161taj Bajrama Kurtagi\u0107a koji je po direktivi Abdagi\u0107a boravio na teritoriji Novog Pazara i Sjenice sa ciljem pripremanja stanovni\u0161tva radi odbrane zemlje, u kojem Kurtagi\u0107 obja\u0161njava u kakvoj se situaciji na\u0161ao muslimanski narod toga kraja zbog terora koji je onda\u0161nja vlast nad njim vr\u0161ila i o te\u0161ko\u0107ama koje su u takvoj situaciji javljaju da ipak i takvu Jugoslaviju treba braniti od fa\u0161izma kao ve\u0107eg zla. Izvje\u0161taj Kurtagi\u0107a veoma upe\u010datljivo govori o uslovima u kojima se Muhamed Abdagi\u0107 i njegovi drugovi borili se da muslimanski narod uklju\u010de u zajedni\u010dku borbu protiv zajedni\u010dkog neprijatelja.<\/p>\n Nakon okupacije zemlje Abdagi\u0107 je iz Beograda pre\u0161ao u Sarajevo. Rad sa Avdom Humom u kulturnom odboru studenata\u00a0 najvjerovatnije je bio presudan na takvu njegovu odluku. Radio je pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu i po\u0161to je na Beogradskom univerzitetu sa Vladom Popovi\u0107em- \u0160pancem neposredno sara\u0111ivao u univerzitetskom komitetu KPJ, a Popovi\u0107 je tada bio sekretar CK KP Hrvatske, Abdagi\u0107 je u dva maha iz Sarajeva\u00a0 slat u Zagreb od strane Pokrajinskok komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Jula 1941 Abdagi\u0107 je raspore\u0111en na rad u Mostar. Povjerena mu je du\u017enost rukovodioca ilegalnog pokreta ovog revolucionarnog rada ( sekretar MK KPJ) i istovremeno imenovan za \u010dlana Oblasnog komiteta KPJ Za Hercegovinu. Od oktobra 1942 godine pre\u0161ao sa Slobodanom Principom \u2019\u2019Seljom\u2019\u2019 u Crnu Goru ( na Durmitoru) a odatle u Sand\u017eak. Radio je u Agitpropu vrhovnog \u0161taba NOP odreda u Novoj Varo\u0161i, a februara 1942 godine up\u0107en na okupiranu teritoriju u Sjenicu gdje je otkriven i zatvoren od strane Italijanske okucionih vlasti. Gra\u0111ani Sjenice i Pe\u0161teri nisu dozvolili da se njihov najstariji intelektualac uz to sin njihovog \u010dasnog i cenjenog imama Abdulaha, strijelja. Njih preko hiljadu potpisali su peticiju i putem izabrane delegacije predali Italijanskoj komandi i svojim \u017eivotima i imovinom garantovali njegovu lojalnost. Okupator nije imao smjelosti i ra\u010duna da se sa ljutim Pe\u0161tercima i Sjeni\u010danima zame\u0107e kavgu, pa je Abdagi\u0107a putio uslovno uz obavezu da \u0107e se dva puta dnevno javljati tamo\u0161njoj karabinjeriji i pridr\u017eavati ku\u0107nog pritvora. Muhamedovi saborci napustili su Novu Varo\u0161 i Sand\u017eak i stigli u Bosnu. On je ostao usamljen u Sjenici, nemo\u0107an i obespravljen, trpio je dokle se moralo i vrebao prvu priliku koja mu se pru\u017eila da pobjegne i priklju\u010di se narodno oslobodila\u010dkom pokretu. Uz pomo\u0107 svojih \u0161kolskih drugova iz Velike medrese januara 1944 godine uspijo je da pobegne u Kosovsku ( sada Titovu) Mitrovicu. Tamo je okupator bio uspijo da razbio ilegalni poret, a njegovi rukovodioci bili su se razbje\u017eali. Organizaciono i teoretsko iskustvo, kao i spremnost maksimalne \u017ertve, oprijedelili su Muhameda da se ponovo uhvati jednog veoma opasnog zadatka. U Mitrovici su tada radili pet gestapovskih i Abverovskih punktova. To, me\u0111utim, nije sprije\u010dilo Muhameda da razbijene pripadnike NOP \u2013a ponovo okupi i organizuje, kao i one koji su pu\u0161teni iz logora i zatvora i da u okupiranom gradu organizuje partijsku konferenciju na kojoj su prisustvovali oko pedeset \u010dlanova. Izabrali su novo rukovodstvo sa Muhamedom Abdagi\u0107em na \u010delu. Tada nisu slutili da \u0107e oni koji su pobjedili iz grada i kasnije pobjedonosno u\u0107i u njega proglasiti saradnicima okupatora one koje su pod najte\u017eim uslovima pripremili njihov dolazak. To je bilo logika onih koji su pobjegli Pokret ostavili na milost i nemilost Gastopola, a oni koji su se organizovali. \u017drtvuju\u0107i svoje \u017eivote, privesti na loma\u010du. Ipak, kada su se \u0110akova\u010dke Malesije u Sjevernoj Albaniji vratili na Kopaonik dvojica delegata KPJ za Kosmet, jedina organizovana snaga u gradu na kojoj su se mogli osloniti bio je ilegalni pokret kojim je rukovodio Muhamed Abdagi\u0107. Tada ga nisu optu\u017eivali za saradnju Gastapoom jer je on tada vodio nemilosrdnu borbu upravo sa Gastapoom u gradu, pokret kojim je rukovodio likvidirao je tri Gastapovska oficira, sprije\u010dio ru\u0161enje crkve i mosta preko Ibra u gradu, uspio da se vulnetari (dobrovoljna albanska milicija) na sektoru od Podujeva prema Kosovskoj Mitrovici povuku i na taj na\u010din omogu\u0107e lak\u0161i ulazak Partizanskih jedinica u gradu, bez pru\u017eanja otpora, a u dokumentima Pokrajinskog koiteta KPJ za Kosovo i Metohiju nalazimo da je ovaj Sand\u017eaklija tada kooptiran iza \u010dlana pokrajinskog komiteta KPJ za Kosmet.\u0111<\/p>\n Me\u0111utim, nakon ulaska Partizanskih jedinica, u Mitrovici su se de\u0161avale neke pojave koje su bile suprotne osnovnim elementima iz platforme narodno oslobodila\u010dke borbe. Muhamed Abdagi\u0107, vaspitavan kao marksista humanista, nije mogao da na\u0111e opravdanje takvim pojavama. Bunilo ga je kada je na ulaznim vratima ku\u0107e nalazio ispise da u njima stanuju pripadnici odre\u0111ene nacionalnosti, te da samim tim vojska u ku\u0107e srpske i Crnogorske nacionalnosti ne treba da ulazi. One su bile za\u0161ti\u0107ene \u2019\u2019po ro\u0111enju\u2019\u2019, odnosno po nacionalnoj pripadnosti. Druge to nisu. Nije mogao da podnese kada su na ulaznim vratima njegove kancelarije padali mrtvi ljudi samo jedne nacionalnosti. I kao \u010dovjek i kao politi\u010dki rukovodilac u gradu digao je tada glas protesta. Zahtjevao je da se sa takvim pojavama prekine i krivci odmah kazne.<\/p>\n Egzekutori su do\u0161li. Ali nisu uzeli na odgovornost one koji su vr\u0161ili zlo\u010din, ve\u0107 onog koji je digao glas i koji se pobunio protiv zlo\u010dina. U Mitrovicu je tada do\u0161ao na\u010delnik oblasnog odjeljenja OZNE za Kosovo i Metohiju. Kada su se sreli Abdagi\u0107 i on, brzo su se prepoznali. Zajedno su bili na\u00a0 Pravnom\u00a0 fakultetu u Beogradu. Muhamed mu je bio rukovodilac. Svojevremeno ga je primio u KPJ. Jer vjerovao je da \u0107e od njega dobiti podr\u0161ku u spre\u010davanju zlo\u010dina, jer tako ga je svojevremeno vaspitavao. Me\u0111utim, desilo se ono \u0161to Muhamed nije mogao da o\u010dekuje. Njegov\u2019\u2019prijatelj\u2019\u2019 sa Univerziteta strpao ga je u zatvor. Onaj koji je sekretara Gradskog komiteta KPJ Kosovske Mitrovice januara 1944 godine samovoljno i nezakonito zatvorio, trideset i devet godina kasnije , nakon \u0161to je napravio pusto\u0161 od u\u010desnika Bora\u010dkog kadra Narodno oslobodila\u010dkog rata Albanske narodnosti na Kosovu, u svojoj knjizi \u2019\u2019sukobi na Kosovu\u2019\u2019, nije zaboravio ni Muhameda Abdagi\u0107a, ve\u0107 pi\u0161e:<\/p>\n \u2019\u2019Abdagi\u0107 je bio partijski rukovodilac jo\u0161 1938 godine u Beogradu, \u010dlan Univerzitetskog komiteta. Znao sam, ili je pukovnik ili pokojnik. Po\u0161to nije bio ni pukovnik, ondana\u0161nji na\u010delnik OZNE za Kosovo, kasnije zamjenik javnog tu\u017eioca SFRJ, pi\u0161e: \u2019\u2019naredio sam da se uhapsi\u2019\u2019.<\/p>\n Citirali smo ove redove da bi se shvatilo koliko je tada\u0161nji na\u010delnik OZNE za Kosmet brzo i lako se opredeljivao na jednog istaknutog revolucionara strpan u haps i inu\u0161ti njegov \u017eivot, i ako nije u cijelosti iskren, jer izbjegava da ka\u017ee kako je Muhamed skrenuo pa\u017enju na sebe svojim ne slaganjem sa nehumanim i nezakonitim pona\u0161anjem prema Albancima. U prvoj godini nakon osloba\u0111anja. Ne govori koje Abdagi\u0107a prijavio u vezi njegovog ne slaganja i koji su Sand\u017ea\u010dki rukovodioci dolazil na Kosovo i insistirali da se protiv Abdagi\u0107a pokrene proces i on kako \u2013 tako makar politi\u010dkim devalbira.<\/p>\n Osnovni grijeh Muhameda Abdagi\u0107a bio je \u0161to je on ve\u0107 bio dovoljno poznat kao istaknuti organizator, teoreti\u010dar i rukovodilac borbe za nove dru\u0161tvene odnose i \u0161to je kao takav smetao jednom broju sand\u017ea\u010dkih rukovodioca koji su u mnogo \u010demu zaostajali u odnosu na njega. On je, osim toga, slijede\u0107i put Rifata Burd\u017eevi\u0107a zalagao se za afirmaciju humanih metoda u narodnooslobodila\u010dkoj borbi i revoluciji. Zbog toga se suprostavio nasilju nad Albancima u prvim mjesecima nakon osloba\u0111anja zemlje koje su pojedinci i pojedine grupacije sprovodili. Potsjeti\u0107emo da je po\u010detkom 1942 godine u dva maha tako\u0111e dovodio sebe u neprijatne situacije zbog svojih shvatanja i zalaganja za humane odnose.<\/p>\n Tako je januara 1942 godine kao politi\u010dki rukovodilac Kalinova\u010dkog partizanskog odreda, kada je odlazio za Sandzak, ponio sa sobom i karakteristike u kojima je pisalo da je oportunista. Tu kvalifikaciju pripisao mu je onda\u0161nji delegat Vrhovnog \u0161taba NOP odreda i CK KPJ Svetozar Vukmanovi\u0107-Tempo zbog toga \u0161to se Abdagi\u0107 na sastanku Oblasnog komiteta za Hercegovinu nije slo\u017eio sa ka\u017enjavanjem doktora\u00a0 Safeta Muji\u0107a samo zato \u0161to se on kao ranjenik nije vratio iz Mostara u odre\u0111eno vrijeme koje mu je Tempo odredio. Na tom sastanku Tempo je insistirao da se doktor Muji\u0107 isklju\u010di iz KPJ, a Abdagi\u0107 se suprostavio, smatraju\u0107i da se to ne mo\u017ee uraditi dok se doktor Muji\u0107 ne vrati i ne objasni razloge za\u0161to se nije vratio, te da osim toga treba predpostaviti da su mogle nastupiti i vanredne smetnje da se on iz okupiranog grada izvu\u010de. Temo je bio neumoljiv. Muhamed Abdagi\u0107 je progla\u0161en oportunistom.<\/p>\n Kratko vrijeme nakon toga Abdagi\u0107 je stigao u Novu Varo\u0161 i bio je raspore\u0111en u Agitprop pri Vrhovnom \u0161tabu. Me\u0111utim , neki od tada\u0161njih rukovodioca u Novoj Varo\u0161i opredjelili su se da strijeljaju oko 50 gra\u0111ana muslimanske\u00a0 i srpske nacionalnosti, trgovacai bogatijih seljaka, kao navodno potencijalnih neprijatelja. Abdagi\u0107 se suprostavio i objasnio da su oni\u00a0 u Kalinova\u010dkom partizanskom odredu, u Bosni, u takvim slu\u010dajevima uvjek formirali narodni sud i du\u0111enje organizovali javno a ka\u017enjavali one za koje se utvrdi krivica, te da se likvidacija bez su\u0111enja ne mo\u017ee vr\u0161iti. Politi\u010dki Komesar glavnog \u0161taba NOP odreda za Sand\u0111ak Voja Lekovi\u0107 cini\u010dno je tada zamjerio Abdagi\u0107u da on , navodno, sa\u017ealjeva \u2019\u2019fesonje\u2019\u2019, iako je , koko se Abdagi\u0107 sje\u0107ao, dosta bilo i onih sa \u0161ajka\u010dama i \u0161ubarama. Ipak, protiv njega pokrenut je postupak i formirana komisija koju je vodio politi\u010dki komesar Voja Lekovi\u0107. Na sre\u0107u, tada je u Bovu Varo\u0161 stigao Rifat Burd\u017eevi\u0107 \u2019\u2019Tr\u0161o\u2019\u2019 i kada je saznao o \u010demu se radi, brzo je okon\u010dao taj postupak i Abdagi\u0107a oslobodio odgovornosti. Nekoliko dana kasnije, kada su partizani ve\u0107 napu\u0161tali Novu Varo\u0161, kada se ve\u0107 znalo da nema objektivnih uslova i mogu\u0107nosti da se u tom vremenu u nju ponovo vrate, Milovan \u0110ilas je 4 februara 1942 godine uputio Muhameda Abdagi\u0107a sa Kamene Gore na okupiranu teritoriju, navodno samo petnaestak dana, da tamo politi\u010dki deluje i da se vrati na oslobo\u0111enu teritoriju, koja je odmah zatim izgubljena na \u010ditavoj desnoj obali Lima. Tako je Abdagi\u0107 oti\u0161ao da se vi\u0161e ne vrati i tako se rastao sa glavninom partizanskih snaga, dosta usamljen i izolovan kao u mi\u0161olovci,, na milost i nemilost okupatoru, da bi kasnije bio optu\u017een za saradnju sa okupatorom.<\/p>\n Nakon zatvaranja u Kosovskoj Mitrovici, Muhamedu je organizovan montirani sudski proces pred Vojnim sudom u Beogradu. Su\u0111enje je obavljeno bez ikakvih dokumenata. U sudskom procesu se spominju svedoci- poznati kriminalci koji su kasnije izjavljivali da su svjedo\u010dili po nagovoru policije, a jedan ve\u0107i broj su napisali izjave u kojima tvrde da uop\u0161te nisu ni saslu\u0161avani, niti su pristupali pred istra\u017enim sudiom niti pred redovni sud, te da nikada ni\u0161ta nisu svjedo\u010dili protiv Muhameda Abdagi\u0107a. Izjave su ovjerili kod suda i ustupili ih Muhamedu Abdagi\u0107u na upotrebu, drugostjepeno rje\u0161enje nije nikad saop\u0161teno, niti uru\u010deno, a u sudu je konstatovano da je presuda izvr\u0161na. Abdagi\u0107 je optu\u017een da je formirao ilegalnu organizaciju KPJ u Kosovskoj Mitrovici po zadatku Gestapoa, iako ni jedan od pripadnika te organizacije nije pao u zatvor, a ve\u0107ina njih su nosioci \u2019\u2019Partizanske spomenice 1941 godine\u2019\u2019, svi mu nakon oslobo\u0111enja zemlje na visokim polo\u017eajima, samo je njihov sekretar Muhamed Abdagi\u0107 progla\u0161en izdajnikom i \u010damio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gdje su ga kasnije proglasili i ludim, jer je iritiran postupkom prema sebi, prkose\u0107i onima koji su se u zatvoru neljudski pona\u0161ali po\u010deo i da klanja.<\/p>\n U Monografiji \u2019\u2019 Kosovska Mitrovica i okolina\u2019\u2019 objavljena 1949 godine, iako je spominjanje Muhameda Abdagi\u0107a jo\u0161 bilo tabu tema, istoriski doga\u0111aji nisu mogli da se objasne, a da se ne spomene,<\/p>\n \u2013 Da su poslije hap\u0161enja i policijskih provala \u2019\u2019 bile prekinute veze sa rukovodstvima\u2019\u2019 ( koja su se sklonila u Albaniju )<\/p>\n \u2013 Da su se pripadnici NOP-a \u2019\u2019 dogovorili\u00a0 da obrazuju pet \u0107elija, sa oko 40 \u010dlanova KPJ i odredili sekretara.\u2019\u2019<\/p>\n \u2013 Da su uspostavljene veze sa Kopaonikom i formirane \u0107elije u Vu\u010detrnu, Prvom Tunelu i Starom Trgu, a posebno je bilo zapa\u017eenorasturanje letaka povodom osloba\u0111anja Beograda:<\/p>\n \u2013 Da se na \u010delu ovog pokreta nalazio Muhamed Abdagi\u0107, za kojeg se ka\u017ee \u2019\u2019Istaknuti predratni komunista, veoma inteligentan, dobar govornik i poznavalac partiskog rada\u2019\u2019.<\/p>\n Me\u0111utim, kasnije se tvrdi da, navodno, \u2019\u2019ovo rukovodstvo nije nikada ozvani\u010deno, niti je bilo bar formalno priznato od bilo kog vi\u0161eg partiskog rukovodstva, da bi se ipak zatim priznalo da su \u2019\u2019 dva predstavnika ovog rukovodstva i\u0161la i na Kopaonik, dogovarali su se dva delegata Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo Milijom Kova\u010devi\u0107em i Ali \u0160ukrijom, njima podnosili izvje\u0161taje, od njih primali direktive. U Monografiji se tvrdi da je Abdagi\u0107 zatvoren zato \u0161to se, navodno, ogrije\u0161io dok je \u017eivio u Sjenici, a u presudi Vojnog suda osu\u0111en je zbog neprijateljske aktivnosti u Kosovskoj Mitrovici.<\/p>\n Veselin Cvetkovi\u0107, najbli\u017ei saradnik Abdagi\u0107a u Mjesnom komitetu, ina\u010de nosilac \u2019\u2019 Partizanske spomenice 1941\u2019\u2019 i nakon oslobo\u0111enja zemlje \u0161ef Opunomo\u0107stva OZNE na Kosovu, u slu\u017ebenoj izjavi, obja\u0161njavaju\u0107i sadr\u017eaj njihovog rada, pored onog organizacionog, politi\u010dkog i propagandnog spominje upu\u0107ivanje 30 voza\u010da ruskih zarobljenika na Kopaonik u partizane, prikupljanje i slanje znatnih zaliha oru\u017eija i ilegalaca iz grada u partizanske jedinice, a u vezi pregovora sa onda\u0161njim na\u010delnikom okruga mitrova\u010dkog radi spasavanja rudnika, mosta na Ibru i povla\u010denje vojnih snaga na sektoru prema Podujevu, istakao je:<\/p>\n \u2019\u2019 Za neke politi\u010dke poteze kao \u0161to je bio sporazum sa vulnetarima-tada\u0161njom balisti\u010dkom vojnom silom, kako bi se rasteretio na\u0161 front, povla\u010denjem njihovih jedinica, spasavanje Trep\u010de od potapanja i od ru\u0161enja poslije povla\u010denja Nemaca, s tim da \u0107emo posle osloba\u0111anja s na\u0161e strane primiti njihova tri predstavnika u Oblasni odbor i drugo-imali smo izri\u010dito odobrenje od Sreskog komiteta na Kopaoniku na ovu nagodbu sprovedemo u delo kako bi sa\u010duvali \u0161to vi\u0161e na\u0161ih ljudi, i to od Ali \u0160ukrije i Milije Kova\u010devi\u0107. Za sve to vreme ni jednog \u010doveka nismo izgubili\u2019\u2019.<\/p>\n O\u010dito je da su pregovori koje je Muhamed Abdagi\u0107 vodio sa onda\u0161njim na\u010delnikom kosovsko-mitrova\u010dkog okruga Ibrahimom Lutfi\u0107em sa ciljem da se sa\u010duvaju vitalni privredni i saobra\u0107ajni objekti i da se grad oslobodi sa \u0161to manje gubitaka, mogao je da vodi samo \u010dovek \u0161irokih politi\u010dkih pogleda, te da su ti pregovori objezbedili sve ono \u0161to je bilo u interesu NOP-a i grada u cjelini. Samo politi\u010dki idioti koji ne respektuju razum i objektivnu analizu, mogli su takvu analizu proglasiti saradnjom sa njema\u010dkim Gestapoom i uni\u0161titi prekaljene i \u010destite kadrove koji su se borili za ljudski progres. Tako je postupljeno prema \u010doveku koji je pored samog sebe ugradio u temelje dru\u0161tvenog progresa i dva ro\u0111ena brata (Ahmeta 1941 i \u0160ef\u0107eta 1944 godine) \u010diji je i otac, stari imam, u starim godinama oti\u0161ao stopama svojih sinova, a majka, pod zorom i u dimijama prihvatila ulogu prve \u0161redsjednice Antifa\u0161isti\u010dkog fronta \u017eena.<\/p>\n Nakon pet provedenih godina na robiji pu\u0161ten je Muhame Abdagi\u0107 kao bolesnik, jer su njegovi progonitelji valjda shvatili da od njega vi\u0161e ne treba da strepe.<\/p>\n Ipak, Muhamed je na\u0161ao snage i uspio da se ka feniks ponovo pojavi, ali odtad samo kao literalni stvaralac. Uz pomo\u0107 nekih svojih saboraca iz Bosne i Hercegovine uspio je da dobije stan u Sarajevu, svo vrijeme od aprila 1941 do maja 1945, pa i ono \u0161to je bio u zatvoru, priznato mu je kao u\u010desniku NOR-a u dvostrukom trajanju. Priznat mu je radni sta\u017e i revolucionarni rad od 1936-1941 godine. Kao vanredni student polo\u017eio je ispite koji su mu ostali od 6 aprila 1941 godine i diplomirao na Pravno\u00a0 fakultetu u Beogradu. Nije se zadovoljio da vodi pravni referat u jednom gra\u0111evinskom preduze\u0107u ve\u0107 se oprijedelio da se profesionalno bavi knji\u017eevnim stvarala\u0161tvom. Ono \u0161to je nau\u010dio u Velikoj medresi, vo\u0111en dvojicom vrhunskih stru\u010dnjaka iz oblasti literature-doktorom Perom Slijep\u010devi\u0107em i doktorom Vidom Latkovi\u0107em, njegovo anga\u017eovanje u kulturno \u2013 literalnim udru\u017eenjima \u0161kole i na zajedni\u010dkim literalnim\u00a0 skupovima svih srednjih \u0161kola u Skoplju, kao i veoma brojna literatura koju je do tada uspijevao da prati, njegove individualne sklonosti i sposobnosti, posebno velika ljubav i volja da istraje kao knji\u017eevni stvaralac, omogu\u0107ili su u da se , iako u poznim godinama, uspje\u0161no probije sa svojim knji\u017eevnim djelima. Rijedak je to literalni stvaralac koji je tek u 59-oj\u00a0 Godini \u017eivota do\u017eivio da je pobudio interesovanje knji\u017eevne kritike i da je od tada \u010ditavo vrijeme do svoje smrti bio prisutan kao uspje\u0161ni knji\u017eevni stvaralac.<\/p>\n Veoma je \u0161irok diapazon njegovog knji\u017eevnog djelovanja. Pisao je pjesme, pripovjetke, drame, eseje, putopise, sje\u0107anja, basne, memoare, romane ( istoriske i savremene), a sakupljao je i narodne izreke iz Sand\u017eaka i Bosne. U po\u010detku ne\u010dujno, inkognito, da ne saznaju njegovi\u2019\u2019 du\u0161ebri\u017enici\u2019\u2019 i vje\u010dni pratioci, koji su imali stotine na\u010dine da ga onemogu\u0107e i u ovom njegovom djelovanju. Zato je u prvo vrijeme neke svoje radove objavljivao \u2019\u2019 M.A. Aljinovi\u0107\u2019\u2019. Nije ni pomi\u0161ljao da bi neki od njegovih radova prihvatila neka od izdava\u010dkih ku\u0107a i objavila, jer su pipci tajne policije sugdje bili razgranati. A njegovo ime i prezime svugdje je bilo prezentovano tako da se javno nije moglo objavljivati. Zato je prvih \u0161est svojih knjiga Abdagi\u0107 \u2019\u2019 \u0161tampao o vlastitom tro\u0161ku, vr\u0161e\u0107i sam lekture i korekture , prjevode\u0107i mjesecima me\u0111u \u0161tamparskim radnicima i na kraju ih sam rasturaju\u0107i\u2019\u2019. To je uticalo da su te knjige \u2019\u2019pro\u0161le potpuno nezapa\u017eeno, van vidnog polja stru\u010dne kritike\u2019\u2019, pa je zbog toga Abdagi\u0107 dosta dugo ostao malo poznat \u0161iroj knji\u017eevnoj javnosti, jer se sve doskora na knjige u \u2019\u2019vlastitim izdanjima\u2019\u2019 unaprijed gledalo sa neodgovaraju\u0107om pa\u017enjom, \u0161to je bilo odraz iskrivljenog shvatanja da je vrijedno samo ono \u0161to je pro\u0161lo kroz \u2019\u2019 sito Agitropa ili ideolo\u0161kih komisija, odnosno redakcija koje su bile pod njihovim nadzorom.<\/p>\n Prvi njegovi radovi, kao \u0161to je obja\u0161njeno, bili su posve\u0107eni ulozi velikih \u017eena u historiji islama koji su objavljeni u indijskom \u010dasopisu \u2019\u2019Islamska svijest\u2019\u2019 (1935 godina), na srpsko-hrvatskom jeziku.<\/p>\n Trideset godina kasnije \u2013 1965. objavio je prvu zbirku svojih pjesama pod naslovom \u2019\u2019Tu\u017eni Dabi\u017eiv\u2019\u2019, posve\u0107uju\u0107i Babi\u017eivu, bogumilu, kao da je time \u017eelio da potsjeti na stradanja dobro\u0107udnih i pravi\u010dnih bogumila, koji su zbog svojih shvatanja surovo proganjani od strane vlastodr\u017eaoca sa istoka i zapada.<\/p>\n Naredne 1966 godine objavio je jo\u0161 jednu zbirku pjesama pod naslovom \u2019\u2019Feniks\u2019\u2019 i tri pripovjetke koje je uspeo da objavi u Osjeku.<\/p>\n Prvi manji roman \u2019\u2019Zvu\u010dni zid\u2019\u2019, tri dame (\u2019\u2019Zamka\u2019\u2019) i \u2019\u2019Lutaju\u0107i brod\u2019\u2019 (poezija) objavio je 1967 godine.<\/p>\n Prva ve\u0107a zna\u010dajnija djela objavio je 1970 i 1971 godine. Bili su to ramoani \u2019\u2019Feniks I\u2019\u2019 i \u2019\u2019 FeniksII\u2019\u2019, sa preko 1200 stranica, koje je posvjetio poginuloj bra\u0107i u narodnooslobodila\u010dkoj borbi-Ahmetu i \u0160ef\u0107etu (Ahmet je poginuo decembra 1941 u borbama za oslobo\u0111enje Sjenice, a \u0160ef\u0107et na Kamenoj Gori 1944 godine). Roman je istoriski i filozofski, a obra\u0111uje tri istorijska perioda poslednje godine osmanske vladavine, period izme\u0111u 1918 \u2019 1941 i narodnooslobodila\u010dki rat.<\/p>\n U vremenskim razmacima od po dvije godine (1973-1975) Abdagi\u0107 je objacio jo\u0161 dva svoja romana, \u2019\u2019Trvdi grad\u2019\u2019 i \u2019\u2019Zamka\u2019\u2019.<\/p>\n Dva su romana: \u2019\u2019Zemlja\u2019\u2019, objavljen 1975 i \u2019\u2019Duge studene zime\u2019\u2019, objavljen 1981 godine, bili predmet posebne pa\u017enje knji\u017eevne kritike, koja je o Abdagi\u0107evom knji\u017eevnom djelu saop\u0161tila:<\/p>\n -da su Abdagi\u0107eva djela, kako ona \u2019\u2019kratka\u2019\u2019, tako i \u2019\u2019 i ona pro\u0161irena\u2019\u2019, \u2019\u2019opsednuta zatvorima, prinudama, progonstvima, cevima prislonjenim uz le\u0111a u potiljak, saslu\u0161anjima\u2019\u2019:<\/p>\n -kritika je uo\u010dila talenat pisca i njegovi \u2019\u2019izvornu autenti\u010dnu imaginaciju\u2019\u2019, pripisuju\u0107i mu sanarski dan i sposobnosti \u2019\u2019graditelja likova i fabula\u2019\u2019, zaklju\u010duju\u0107i da \u2019\u2019 maestralni pasa\u017ei, fragmentarnost zdravog, neraspri\u010danog teksta, odlomci zemljotresne ekspresije, te klju\u010dne vrednosti na\u0161ih oprobanih pisaca kao \u0161to su Marinkovi\u0107, Selimovi\u0107 ili Bulatovi\u0107, odlikuju i Abdagi\u0107eve knjige\u2019\u2019:<\/p>\n -\u2019\u2019da pripovjetke otkrkvaju Abdagi\u0107a kao pisca neobi\u010dnog slikarskog dara u do\u010daravanju agresivnosti ljudskih strasti, nostalgije, traha, ljudskog vitaliteta u stra\u0161nim ku\u0161njama koje i sam \u017eivot tra\u017ei kao zalog\u2019\u2019:<\/p>\n -da Abdagi\u0107 svoje likove \u2019\u2019daje u me\u0111usobnom dijalogu \u0161irokog tematskog raspona, koji je \u017eiv, iskri\u010dav, pun dru\u0161tvenih boja i mentalnih crta na\u0161eg podneblja, psiholo\u0161ki i tipski uvjerljiv\u2019\u2019:<\/p>\n -da u njegovom romanu naro\u010dito zapa\u017eeno poglavlje u kojem \u2019\u2019poziva jednog po jednog svoje junake na saslu\u0161anje, preispituju\u0107i u dijalogu sa njima svoj vlastiti odnos i kritiku prema njima, prema moralu, idejama i stvarnosti, koje preko njih \u017eeli ostvariti\u2019\u2019:<\/p>\n -da prve pri\u010de Abdagi\u0107a pripadaju istoriskom ciklusu Bosne u vrijeme osmanske carevine \u2019\u2019 i ne\u0161to bli\u017ee na\u0161em vremenu\u2019\u2019 uz ocjenu da se u nekima \u2019\u2019prepoznaje ne\u0161to od problematike Su\u0111i\u0107evih Pilavija, ali kod Abdagi\u0107a uo\u0161trenije, mjestimice \u010dak i dublje\u2019\u2019:<\/p>\n -da je knjigom \u2019\u2019 Zemlja\u2019\u2019 Abdagi\u0107 \u2019\u2019kao pisac, iz potpune anonimnosti izranja u punom svjetlu svog nesvakida\u0161njeg iznena\u0111uju\u0107eg dara. Po idejama koje njome saop\u0161tava, po dubini iskustva i mudrosti koja iz nje zra\u010di, po snazi izraza \u2013 on je, kao potpuno novo, nenajavljeno ime upravo POJAVA. Sna\u017ean, izvoran, zami\u0161ljiv, zreo pisac, pun otkrivaju\u0107ih sadr\u017eaja. Za ovaj roman se dalje ka\u017ee da je \u2019\u2019savremen, polemi\u010dan, tako\u0111e sa moralnim zadatkom i pod tekstom(\u2026) da je originalan kao zamisao, na mjesto britko satiri\u010dan i groteksan, te u svakom slu\u010daju najvi\u0161i domen i doseg Abdai\u0107eve proze (\u2026) da je roman zanimljiv, kontrapunktan, pisan visokim knji\u017eevnim stilom, krcat delima, zapa\u017eanjima, aktualijama, misaono-naponski, kriti\u010dan i spram raznih proma\u0161aja ili nedoma\u0161aja, ali stalno oslonjen na te\u0161ko doku\u010divu ideju humanosti za koju se \u010dovjek i \u010dovje\u010danstvo opredeljuje i bori uprkos svih zastranjivanja, zabluda\u2026\u2019\u2019. Sa puno opravdanja ovaj roman uvr\u0161ten me\u0111u \u0161est najboljih objavljenih u 1975 godini na podru\u010dju SFRJ koji su konkurisali za nagradu \u2019\u2019NIN\u2019\u2019.<\/p>\n Roman \u2019\u2019Duge studene zime\u2019\u2019 objavljen 1981 godine u Sarajevu preveden je na ruski jezik i objavljen u izdanju Sovjetske izdava\u010dke ku\u0107e \u2019\u2019Raduga\u2019\u2019-Moskva, a u okviru edicije \u2019\u2019 Savremena Jugoslovenska povijest osamdesetih godina\u2019\u2019 i dobila nagradu ove izdava\u010dke ku\u0107e. To je realisti\u010dan roman sa, kako se ka\u017ee, \u2019\u2019veristi\u010dki vernim preslikavanjem konkretnog grada i konkretne sudbine\u2019\u2019. U roman se govori \u2019\u2019 o svakida\u0161njici onako kako se u svakodnevnom \u017eivotu govori danas i ovdje\u2019\u2019. Za Abdagi\u0107a se ka\u017ee da \u2019\u2019ume da dozira informacije, tako da \u010ditalac polako ulazi u njegovu igru, brzo shvata pravila i manje-vi\u0161e im se lako pokorava\u2019\u2019.<\/p>\n Zna\u010dajno priznanje za svoju poeziju Abdagi\u0107 je dobio ime \u0161to je u\u0161ao u Antologiju posljeratne muslimanske poezije koju je priredio doktor Enes Durakovi\u0107.<\/p>\n Doajen Jugoslovenske savremene knji\u017eevnosti Miroslav Krle\u017ea, obra\u0107aju\u0107i se Muhamedu Abdagi\u0107u u svom pismu od 28\/6-1974 godine, pi\u0161e_ \u2019\u2019Vi ste ulo\u017eili svakako ogroman napor u va\u0161e dijelo, jer iz iskustva znam da napisati nekoliko stotina stranica jedne knjige nije manji od od gradnje jedne ku\u0107e\u2019\u2019.<\/p>\n Me\u0111u romanima koji su ostali neobjavljeni spomenut \u0107emo nekoliko onih koji su posve\u0107eni tematici Narodnooslobodila\u010dkog rata (\u2019\u2019Protiv sudbine\u2019\u2019, \u2019\u2019Cvije\u0107e rata\u2019\u2019, \u2019\u2019More bez obale\u2019\u2019), zatim romane iz savremenog \u017eivota: \u2019\u2019Onaj drugi\u2019\u2019, \u2019\u2019Infarkt\u2019\u2019, \u2019\u2019Zabranjeni regioni\u2019\u2019, \u2019\u2019Pasivno ro\u0161enje\u2019\u2019, \u2019\u2019Bjekstvo u svemir\u2019\u2019, \u2019\u2019Madjije\u2019\u2019, \u2019\u2019\u017divot je \u010dekrk\u2019\u2019 i \u2019\u2019Novi horizonti\u2019\u2019. \u2019\u2019Crna jama\u2019\u2019 je filozofski roman, a \u2019\u2019Duvarine\u2019\u2019 roman iz poslednjih godina osmanske vladavine. Iz savremene dru\u0161tvene stvarnosti Abdagi\u0107 je ostavio neobjavljene romane: \u2019\u2019Na vrelima slobode\u2019\u2019, u kojima opisuje razo\u010darenje koje je nastalo nakon ujedinjenja 1918 i \u2019\u2019Olupine komunizma\u2019\u2019, \u010diji naslov dovoljno govori sam po sebi i o sadr\u017eaju romana.<\/p>\n Kao pisac drama Abdagi\u0107 je ostao malo poznat sve do svoje smrti. U poslednjoj godini njegovog \u017eivota Kulturno-umetni\u010dko dru\u0161tvo iz Sjenice, u novim dru\u0161tvenim uslovima, prevazi\u0161lo je dosada\u0161nje pravilo i tabue vezane za ime prvog intelektualca i revolucionara, \u010dije se ime u njegovom zavi\u010daju nije smjelo pominjati, pa jednu malu dramu, prona\u0111enu na tavanu Op\u0161tinskog komiteta SK Srbije u Sjenici, pod naslovom \u2019\u2019Ramiza\u2019\u2019 pripremilo i prikazalojavnosti. Iznenadili su se koliko je bilo interesovanje publike i uspjehom koji su postigli, pa su odlu\u010dili da se ovom dramom obi\u0111u i sva mjesta u Sand\u017eaku. Tako se, eto, poslije smrti Muhameda Abdagi\u0107a po\u010delo da saznaje da je postojala takva li\u010dnost, da je djelovao i kao revolucionar i kao knji\u017eevnik, a da je od svog zavi\u010daja bila otrgnuta.<\/p>\n Pisao je Abdagi\u0107 i svoje istorisko vi\u0111enje o polo\u017eaja i razvoju Sand\u017eaka, prate\u0107i njegov razvoj od najstarijih vremena, o naseljavanju Vlaha, pisao je\u00a0 o Muslimani u Bosni i Hercegovini, o o bosanskom jeziku, o Bo\u0161njacima ili Bosancima, veoma op\u0161irno je napisao svoje memoare, a u Sand\u017eaku njegovih radova nalazi se i posebna Edicija pod naslovom \u2019\u2019MOJI UZORI\u2019\u2019, veoma impresivno, duboko pro\u017eeto humanizmom napisao je svoja sje\u0107anja o jednom broju svojih boraca sa Beogradskog univerziteta, od kojih posebno vrijedi spomenuti sje\u0107anja na : Rifata Burd\u017eevi\u0107a \u2019\u2019Tr\u0161u\u2019\u2019 Ivu Lola Ribara, Juriou Ribara, Mahmuta Busatliju, Slobodana Principa-\u2019\u2019Selju\u2019\u2019, Jovana Popovi\u0107a, Osmana Sabitovi\u0107a \u2013 \u2019\u2019Begu\u2019\u2019 (iz Prozora), Zenuna Haskovi\u0107a iz Novog Pazara, Slobodana Tuzli\u0107a \u2013 Batuna, Ratka Mitrovi\u0107a, doktora Vojislava Vu\u010dkovi\u0107a, Dobrivoja Radosavljevi\u0107a \u2019\u2019Bobija\u2019\u2019, Hakija Zejnjilagi\u0107a iz Novog Pazara, koji je nakon oslobo\u0111enja zemlje strijeljan, Andru Petronijevi\u0107a iz Sjenice, Bajrama Kurtagi\u0107a iz Novog Pazara i druge. ZA Burd\u017eovi\u0107a i bra\u0107i Ribar \u2019\u2019Odjek\u2019\u2019 Sarajevo objavio je napisane priloge i oni su od \u010ditala\u010dke publike veoma pozitivno prihva\u0107eni. Me\u0111utim, redakcija \u2019\u2019Odjeka\u2019\u2019 prekinula je daljnje izdavanje ovih priloga na osnovu intervencija slu\u017ebenih organa\u00a0 i time uskratila \u010ditala\u010dkoj publici da upozna, kako se u narodu ka\u017ee, \u2019\u2019du\u0161u\u2019\u2019 ovih velikana, jer je Abdagi\u0107 o njima pisao onako kako ih je do\u017eivljavao u neposrednom radu, intimno, ljudski i veoma humano. O svom saborcu iz Velike medrese Dedovi\u0107u, sa kojim je isklju\u010den iz osmog razreda 5.februara 1936 godine, napisao je svoje sje\u0107anje \u2019\u2019Ra\u0161id me\u0111u zvijezdama\u2019\u2019, asociraju\u0107i svoja sje\u0107anja da je Ra\u0161id uvijek ma\u0161tao o zvijezdama i poginuo je u Sjevernoj Albaniji na tvr\u0111avi Kale, u Pe\u0161kopiji, kao rukovodilac Agitropa Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet.<\/p>\n Ostali smo bez Muhameda Abdagi\u0107a u sje\u0107anjima i sa po\u0161tovanjem prema njemu kao velikom \u010dovjeku i humanisti, a on nam je ostavio njegova dela koja \u0107e nas potsje\u0107ati na njega.<\/p>\n <\/p>\n U Sarajevu, 10 marta 1992.<\/p>\n (sandzackaknjizevnost.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Autor: sandzackaknjizevnost.com<\/p>\n","protected":false},"author":509,"featured_media":143977,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10196,798,10193],"tags":[],"class_list":{"0":"post-143816","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-iz-pera-nasih-autora","8":"category-teme","9":"category-sandzak-2"},"yoast_head":"\n