![\"\"](\"http:\/\/www.islambosna.ba\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/11196647_10153735071838912_816634391_o.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Nakon veli\u010danstvene pojede na Hittinu, Salahudinu je put bio otvoren prema Jerusalimu i ispunjenju njegovog sna koji ga tolike godine prati i podsti\u010de na borbe i danono\u0107no ratovanje. \u201eKatastrofa krsta\u0161a je, zaista, bila potpuna, a tvrdi se da je u Jerusalimu ostalo samo dva viteza. To je bio razlog da u Damasku bude ogromna radost. Vojska je donijela mnogo plijena i robova koji su prodavani na tr\u017enicama. Po nekim pri\u010dama cijena roba je bila toliko niska da su se za nju mogle kupiti samo sandale.\u201c[1]<\/a> Salahudin je mogao, prema mi\u0161ljenju velikog broja histori\u010dara, osvojiti bez ve\u0107ih problema Jerusalim, ali je \u017eelio prvo osvojiti sva krsta\u0161ka utvr\u0111enja oko Jerusalima i to mu je po\u0161lo za rukom. Gradovi su padali jedan za drugim Akra, Sur, Askelan, Bejrut. Ostao je samo dragulj Palestine, grad zbog koga se sve de\u0161avalo i oko koga se sve vrtjelo- Jerusalim. Sada je on do\u0161ao na red.<\/p>\n Salahudin je, kre\u0107u\u0107i prema Jerusalimu, uspio osloboditi neke palestinske gradove. Jerusalim je bio njegov \u017eeljeni cilj od Bitke na Hittinu. Nije \u017eelio zauzeti grad na prijevaru. \u017delio je sa\u010duvati \u017eivote stanovnika i po\u0161tivati vjerske svetinje. Balijanu je poslao izaslanike podsje\u0107aju\u0107i ga na prethodni dogovor. Ponudio mu je predaju grada uz bezbjedonosnu garanciju \u0161to je prihva\u0107eno i od okolnih gradova. Najva\u017eniji aspekt te bezbjednosti je sigurnost \u017eivota, imetka, \u017eena i djece i dozvola svakom ko ne \u017eeli ostati u Jerusalimu da ga napusti. Balijan nije promijenio stav. Salahudinu se ukazala jedna povoljnost. Stigla mu je poruka od kraljice Marije Komnin, Balijanove supruge, u kojoj ga moli da joj osigura za\u0161titu u napu\u0161tanju Jerusalima i odlazak u Tripoli. Iako je znao da je ovo inspirisao njen suprug Balijan kako bi, iz plamena skorog rata, izbavio suprugu i djecu, Salahudin je dobrodu\u0161no prihvatio ovaj prijedlog. Tra\u017eio je da se objavi da Sultan ne\u0107e sprije\u010diti \u017eene, djecu i starce koji \u017eele napustiti Jerusalim. Njih nije smatrao ratnicima, a borio se jedino protiv naoru\u017eanih. Jedan od najinteresantnijih doga\u0111aja vezanih za ovu ponudu jeste dolazak jednog krsta\u0161a koji je upitao Salahudina: \u201cAko Sultan ovako obznanjuje tolerantnost, zbog \u010dega je, onda, do\u0161ao pred Jerusalim?\u201d<\/p>\n Salahudin je po\u010deo analizirati gradske strane. Vidio je da je Jerusalim nepristupa\u010dan skoro sa svih strana, a unutar njega se okupila velika vojska koja se pripremala za napad. \u017delio je zauzeti grad bez velikih \u017ertava, te je po\u010deo tra\u017eiti odgovaraju\u0107i prolaz za upad unutar njega. Na\u0161ao ga je na sjevernoj strani, te je po\u010deo s prodorom. Nakon \u0161to su muslimani stigli do srca grada, Balijan i ostale frana\u010dke vo\u0111e su shvatili uzaludnost daljeg otpora. Pribjegli su diplomatiji i stupili u kontakt s generalima muslimanske vojske nadaju\u0107i se da \u0107e oni udobrovoljiti Salahudina. Po\u010deli su mu\u010dni pregovori koji su se zavr\u0161ili sporazumom prema kome su Franci trebali napustiti grad uz odre\u0111eni otkup. Mu\u0161karac je trebao platiti deset dinara, \u017eena pet, a djeca dinar. \u0160to se ti\u010de siroma\u0161nih stanovnika, dogovoreno je da Balijan poradi na skupljanju kolektivnog otkupa s kojim \u0107e se Sultan zadovoljiti. Otkup je trebalo prikupiti za \u010detrdeset dana. Ljudi su po\u017eurili spasiti \u017eivote, te su prodali ve\u0107inu poku\u0107anstva po najni\u017eim cijenama. Po\u010delo je veliko putovanje\u2026<\/p>\n Jerusalim je osvojen 29. septembra 1187. i ve\u0107 narednog petka d\u017eamija El-Aksa je bila spremna za d\u017eumu, a minber koji je jo\u0161 Nurudin pripremio, done\u0161en iz Damaska i postavljen za\u00a0hutbu\u00a0koja je dolazila. U historiji je, do dana\u0161njih dana, poznat kao minberu Salahiddin \u2013 Salahudinov minber. Salahudinova tolerancija I blagost nisu samo stav arapsko-islamskih histori\u010dara. Fillip Hiti opisuje osvajanje Jerusalima: \u201ePrilikom osvajanja grada koji je tijesno povezivan s Hristom, sljedbenik Muhameda pona\u0161ao se vi\u0161e kao hri\u0161\u0107anin nego \u0161to su se Hristovi sljedbenici pona\u0161ali 1099. godine kada su \u2013 da upotrijebimo rije\u010di njihovih histori\u010dara \u2013 gacali u krvlju do koljena.\u201c[4]<\/a> Stanly Lane-Pole kazuje: \u201eAko bi osvajanje Jerusalima bila jedina \u010dinjenica koja se zna o Salahudinu, bilo bi lako da se doka\u017ee da je on bio najvite\u0161kiji osvaja\u010d sa najve\u0107im srcem svog, ili bilo kog drugog doba.\u201c[5]<\/a><\/p>\n Izvor: IslamBosna.ba<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/p>\n [1]<\/a>\u00a0 \u017d. Fajferi\u0107, Istorija krsta\u0161kih ratova, Tabernakl, Sremska Mitrovica, 2006, str. 302.<\/p>\n [2]<\/a>\u00a0 S. Lane-Pole, London, 1898, str. 232.<\/p>\n [3]<\/a>\u00a0 Ibn \u0160edad, An-Nawadir as-sultanija wa al-mahasin al\u2014Jusufija, Mektebetul-Hand\u017ei, Kairo, 1994, str. 134-136.<\/p>\n [4]<\/a>\u00a0 F. Hiti, Tvorci arapske istorije, Utopija, Beograd, 2004. Str. 143-144.<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/3brothersfilm.com\/wp-content\/uploads\/2012\/02\/Kingdom-of-Heaven-still.jpg\")
Salahudinovi biografi Ibn \u0160edad i Imadudin Katib detaljno bilje\u017ee osvajanje Jerusalima. U njihovim djelima se susre\u0107e skoro identi\u010dna pri\u010da, s tim \u0161to je Imadudin Katib mnogo kitnjastijeg stila. U osnovi, pri\u010da ide ovako.<\/p>\n![\"11198450_10204126303613927_890197255_n\"](\"http:\/\/www.islambosna.ba\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/11198450_10204126303613927_890197255_n.jpg\")
<\/a>Mislio je ovim komplikovanim pitanjem dovesti Salahudina u moralnu dilemu. Potpuno smiren, Salahudin mu odgovori: \u201cDa li je ovaj grad pripadao vama ili ste ga oteli od njegovih stanovnika?! A zatim ste po njemu prolili potoke krvi o \u010demu govorite s divljenjem?!\u201d Krsta\u0161 se zbuni, ne znaju\u0107i \u0161ta re\u0107i. Tada mu Salahudin re\u010de: \u201cIdi siguran, niko ti se ne\u0107e isprije\u010diti na putu. I poru\u010di ovim \u0161to su te poslali da mi nismo do\u0161li u Evropu da se borimo protiv vas. Mi nismo preplovili more kako bismo vas napali u va\u0161im dvori\u0161tima. Vi ste napali mirne ljude, a na\u0161a misija je da se suprotstavimo agresiji.\u201d<\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/api.ning.com\/files\/4*5ByqO6p6dyPCcKQ6xnRpMDUAzNTZ*WKilc6cjHNmtWVYf-Nl608oP2RioTBuKwleXZ0Y04Jyl0ntRXEjrWlGC3tox8tIRs\/P9012739.JPG\")
Zapadnja\u010dki histori\u010dari prave usporedbu Salahudinovog i frana\u010dkog postupka prilikom zauzimanja grada. Franci su po\u010dinili stravi\u010dan masakr kada su okupirali grad. Oni bilje\u017ee primjere Salahudinove tolerancije objavom potpunog pomilovanja siroma\u0161nih Franaka. Isto je uradio i njegov brat Melik Adil koji je otkupio stotine zarobljenika vlastitim imetkom. Za\u010du\u0111uju\u0107e je da je kralj Adil otkupio veliki broj krsta\u0161a, a Heraklije to odbio. On je bio patrijarh i najve\u0107i crkveni velikodostojnik. Sakupio je ogromne koli\u010dine crkvenog zlata i ponio ga sa sobom. Pred Salahudina je izvadio deset dinara i\u00a0platio otkup. Njegova kamena osje\u0107anja mu nisu dozvolila da se smiluje sinovima svoje vjere koji su ga molili da ih otkupi, iako su te riznice plod njihovoga znoja. Prenosimo dio koji govori o ovim kontradiktornostima: \u201cSultanu je re\u010deno, dok je patrijarh odnosio bogatstvo i imetak kojeg je bilo u izobilju a kojeg nije utro\u0161io na otkup siromaha i miskina: \u2018Zbog \u010dega ne zaplijeni\u0161 bogatstvo ovog \u0161krtice i\u00a0upotrijebi\u0161 ga u ja\u010danju muslimana?\u2019 Odgovorio je: \u2018Ne\u0107u uzeti vi\u0161e od deset dinara. Ne \u017eelim kr\u0161iti ugovor.\u2019\u201d Stenley Lane-Pole, jedan od zapadnih histori\u010dara, ka\u017ee: \u201cDo\u0161lo je takvo vrijeme da je muslimanski sultan dao veli\u010danstvenu lekciju dobro\u010dinstva i\u00a0\u010dojstva kr\u0161\u0107anskom isposniku.\u201d[2]<\/a> Salahudin ne samo da je ukinuo otkup siroma\u0161nim kr\u0161\u0107anima nego je i mnogima udijelio svoga bogatstva. Ganulo ga je kada je vidio kako mnogi na le\u0111ima nose roditelje ili bolesne ro\u0111ake. Naredio je da mu dovedu jaha\u0107e \u017eivotinje, te ih je podijelio. Tako\u0111er im je dao i imetka. Kraljica Sibila mu je do\u0161la pla\u010du\u0107i i tra\u017ee\u0107i da je prebaci kod mu\u017ea Benablisa. Salahudin je udovoljio njenoj \u017eelji daju\u0107i joj vojnu pratnju. Za njom je po\u0161ao veliki broj \u017eena i djece, Salahudin im nije htio stajati na putu. One su shvatile njegovu toleranciju i vratile se pla\u010du\u0107i: \u201cDozvolio si nam da napustimo
\nJerusalem bez otkupa, ali su u njemu ostali na\u0161i mu\u017eevi i\u00a0bra\u0107a koji se nisu u stanju otkupiti. Oni nas hrane i \u0161tite, a ve\u0107ina su tvoji robovi. Pa, kada bi ih htio osloboditi i tako sa\u010duvati na\u0161u \u010dast, nama nema \u017eivota bez njih.\u201d Dok su to govorile, suze boli i\u00a0tuge su im lile iz o\u010diju. Potaknut ovim prizorom, Salahudin je gorko zaplakao. Naredio je da svakoj majci bude oslobo\u0111en sin, svakoj supruzi mu\u017e i\u00a0svakoj djevojci otac. Bio je to prizor \u010diju divotu pero ne mo\u017ee opisati.[3]<\/a><\/p>\n