![\"Nazija](\"http:\/\/saff.ba\/wp-content\/uploads\/2013\/12\/Screenshot_171.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Zvornik \u2013 Na Bolji svijet je oti\u0161la Nazija Beganovi\u0107 iz sela \u0110uli\u0107i kod Zvornika, majka \u0161estorice sinova \u0161ehida i supruga \u0161ehida: Muriza, Beriza, Idriza, Feriza, Rame i Fahrudina, te supruga Mustafe. Njih su \u010detnici ubili 1. juna, 1992. godine u Bijelom Potoku kod \u0110uli\u0107a.<\/strong><\/p>\n Izvod iz knjige Saliha Smajlovi\u0107 \u00abKad bi kosti mogle govoriti\u00bb<\/p>\n Kada smo u \u00ab Preporodu\u00bb pisali o tome kako su \u010detnici ocu Muji Hasanovi\u0107 iz Klise i majki Aliji Musi\u0107 sa Ku\u010di\u0107 Kule, kod Zvornika, ubili po petericu sinova, pomislili smo da su njih dvoje do\u017eivjeli najve\u0107u tragediju i da nema nikoga ko je vi\u0161e od njih izgubio evlada.<\/p>\n Na\u017ealost, nismo bili u pravu. Saznali smo da u njihovom kom\u0161iluku, u selu Durakovi\u0107i, \u017eivi Nazija Beganovi\u0107, kojoj su \u010detnici ubili mu\u017ea i \u0161estericu sinova.<\/p>\n Suze presu\u0161ile<\/strong><\/p>\n Kada sam Zijad ef. Hasanovi\u0107u, imamu iz \u0110uli\u0107a, kome pripadaju i Durakovi\u0107i, najavio da zijaretim Naziju Beganovi\u0107, on mi re\u010de da se to potrefilo i sa tevhidom, koji se toga dana, na ikindiji namazu, u tom mjestu odr\u017eavao za rahmetli Hajrudina Durakovi\u0107a, kome je prije sedmicu klanjana d\u017eenaza u Memi\u0107ima, na kome \u0107e vjerovatno biti i Nazija.<\/p>\n Nakon tevhida saznadosmo da je Nazija bila odsutna i da je oti\u0161la u posjetu k\u0107eri Fati, koja \u017eivi na podru\u010dju op\u0107ine Kalesija.<\/p>\n Na\u0161li smo je kod k\u0107erke, kada se upravo spremala da se vrati u Durakovi\u0107e. Bila je u dru\u0161tvu k\u0107erki bliznakinja, Fate, udate sa troje djece i Fatime, djevojke, koja \u017eivi s njom u Durakovi\u0107ima. Tu je bio i njen unuk Mirza, sin Idriza, koji tako\u0111er \u017eivi s njom. U dru\u0161tvu dvije k\u0107erke i \u010detvero unuka, Nazija nam otpo\u010de svoju tu\u017enu pri\u010du:<\/p>\n \u00ab Sve je po\u010delo od momenta kada su nam \u010detnici naredili da se svi, iz petanestak sela, sakupimo u Klisu, odakle su nas 1. juna 1992. godine zlikovci sve skupa sproveli do Bijelog Potoka kod \u0110uli\u0107a. Tu su nas razdvojili. Na desnoj strani su bile \u017eene, a na lijevoj mu\u0161karci, njih 668. Mu\u0161karce su potom povezali, natovarili na kamione i odvezli u pravcu Zvornika. Tu sam posljednji put vidjela mojih \u0161est sinova i mu\u017ea. Iako mi se srce tog momenta bilo okamenilo, ipak sam se potajno nadala da se ne\u0107e desiti najgore. Neko je tada upitao \u010detnike kuda vode na\u0161e mu\u0161karce, a oni su odgovorili da ih vode na razmjenu.<\/p>\n Od tada, do danas, ni o jednom od mojih sinova i mu\u017eu ni\u0161ta nisam saznala. Niko nije rekao da ih je vidio niti da je ne\u0161to o njima \u010duo. Vi\u0161e od 10 godina vladao je nekakav tajac. Nada da je neko od njih pre\u017eivio bila je sve manja. Tek pro\u0161le godine saznadoh da su mi u masovnoj grobnici Crni Vrh kod Glumine prona\u0111eni sinovi Idriz i Muriz i mu\u017e Mustafa, \u010dije su kosti kasnije ukopane u \u0161ehidsko mezarje u Memi\u0107ima. Sada odem kod njihovih kabura,dugo ostanem, ispla\u010dem se. Nadam se da \u0107e se prona\u0107i kosti i ostale \u010detverice mojih sinova: Beriza, Feriza, Rame i Fahrudina. Nada da je bar neko pre\u017eivio skoro je presahla.\u00bb<\/p>\n Gledamo Naziju i slu\u0161amo njenu tu\u017enu pri\u010du, da tu\u017enija ne mo\u017ee biti. Vi\u0161e nema ni suza u njenim o\u010dima. Veli nam da su od stalnog pla\u010da skoro i suze prestale. \u00abU po\u010detku su mi dolazili na san, ali poslije nikako. Sve sam poku\u0161avala ne bih li ih sanjala, ali uzalud. Ne mogu da spavam. Ako i zaspim, to bude samo do pono\u0107i. Probudim se i sve do svanu\u0107a razmi\u0161ljam, tugujem, ne znam \u0161ta da \u010dinim. Kad odem na mezarje, ne mogu se odvijiti od njihovih kabura.\u00bb<\/p>\n \u017divim u unukovoj ku\u0107i<\/strong><\/p>\n Nazija nam re\u010de da je u muhad\u017eirluku kod brata u Hrasnom \/ Kalesija \/ provela devet godina. Vratila se u saniranu ku\u0107u svog sina rahmetli Idriza, koja je sada ku\u0107a njenog unuka Mirze. Po\u0161to se Mirzina mama preudala, ona je preuzela brigu o unuku, koji zavr\u0161ava 9. razred osnovne \u0161kole i najesen \u0107e upisati srednju \u0161kolu.<\/p>\n \u201cVoljela bih\u201d, ka\u017ee Nazija, \u201cda mi se sanira moja ku\u0107a, da u njoj \u017eivim, jer je ovo unukova. Tra\u017eila sam donaciju, ali mi je jo\u0161 ne daju. Dva puta sam vadila papire, ali uzalud. Bilo je obe\u0107anja da \u0107u dobiti donaciju, ali jo\u0161 uvijek ni\u0161ta od toga. Ipak, nadam se donaciji i pomo\u0107i da opravim ku\u0107u.<\/p>\n \u017divot mi je te\u017eak. Nekada sam imala punu ku\u0107u mu\u0161kih glava, a sada mi nema ko drvo presje\u0107i, uzorati za ba\u0161tu. Imam kom\u0161ija koji mi priteknu u pomo\u0107, a najvi\u0161e kom\u0161ija Halim Durakovi\u0107, koji mi je kao brat, dijete, amid\u017ei\u0107.<\/p>\n Najte\u017ee mi je sjediti u ku\u0107i. Posebno mi je te\u0161ko zimi. Volim biti vani, ne\u0161to raditi, bez obzira \u0161to sam lani slomila nogu. Nisam mogla i\u0107i doktoru, pa mi noga zarasta onako, bez doktorske kontrole.<\/p>\n Iako mi je zdravlje dobro naru\u0161eno, srce lupa, ho\u0107e da isko\u010di, ja nemam mogu\u0107nosti i\u0107i na lije\u010denje i raditi kojekakve pretrage.\u201d<\/p>\n Na na\u0161 upit, \u0161ta joj je najve\u0107a \u017eelja, odgovorila je:<\/p>\n \u00abDa na\u0111em kosti preostale \u010detverice sinova. Bojim se da nisu izgorjele, jer se pri\u010da da su \u010detnici neke na\u0161e mu\u0161karce zatvarali u ciglanu. Bojim se da ih nije voda odnijela. Znam da nisu \u017eivi. \u017delja mi je da na\u0111em njihove kosti, da ih ukopam i nad kaburima prou\u010dim za njihove du\u0161e. Znam da su mi mu\u010dili djecu. Stalno mi je na umu kakve su im bile smrti, kakvi su bili njihovi posljednji ovodunjalu\u010dki trenuci, da li im je bila na umu majka.<\/p>\n Tri k\u0107erke i devetero unu\u010dadi mi olak\u0161avaju moje patnje, razgovorim se s njima i tako te\u010de \u017eivot, dokle \u0107e, Bog dragi zna. Pratim ovo su\u0111enje, koje nam ne olak\u0161ava bol. Glavne zlo\u010dince namjerno ne\u0107e da uhvate.\u00bb<\/p>\n (Saff)<\/p>\n Pogledajte vijest na izvornom sajtu:<\/p>\nZnam da su mi mu\u010dili djecu, stalno mi je na umu kakve su im bile smrti<\/h3>\n
![\"Nazija](\"http:\/\/saff.ba\/wp-content\/uploads\/2013\/12\/images_slike_Nazija_Beganovic_sa_muzem_i_sinovima.jpg\")
<\/p>\n